Ćirilica između Svetog pisma i sudskog poziva

Piše: Mirjana Sretenović

„Kada biste nekome rekli da više ljudi piše ćirilicom nego latinicom, ne bih vam verovao!“ kaže akademik Matija Bećković, komentarišući najavljene predloge izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, koje preciznije regulišu status upotrebe ćirilice u javnom prostoru.

Taj predlog je bio sasvim dovoljan za otvaranje burne političke rasprave u kojoj su ćirilica i/ili latinica zapravo neka vrsta linije razdvajanja prve i druge Srbije.

Ministar Vladan Vukosavljević je ocenio da je takav „duh vremena” i da se ljudi više opredeljuju za latinicu nego ćirilicu, izrazivši bojazan da će za 10–20 godina ćirilica polako biti istisnuta iz upotrebe. Stoga su doneti predlozi da se službena upotreba ćirilice pored toga što se odnosi na obrazovne ustanove, medije, privredna preduzeća i javne ustanove svih vrsta, propiše i u pravnom prometu između pravnih subjekata; posebno da na ćirilici moraju da budu napisana imena preduzeća, kao i nazivi robe i usluga, uputstva za upotrebu, fakture, računi i potvrde.

Po sadašnjem zakonu, kada se tekst ispisuje i latiničkim pismom, on se ispisuje posle teksta na ćirilici, ispod ili desno od njega. Što se mahom u praksi ne poštuje.

„Svaki okupator je prvo zabranjivao ćirilicu. I da nema nikakvog drugog razloga da je sačuvamo, taj bi bio dovoljan. Ako ne znamo zašto je ćirilica zabranjivana, možemo da ih pitamo… I da mi zaboravimo ćirilicu, ona ne bi nestala. Grci, Bugari, Rusi nam se ne bi pridužili. Ako bismo zaboravili ćirilicu, ne bismo umeli da pročitamo svoje tapije, epitafe, svoju ličnu kartu,“ smatra Matija Bećković.

Ćirilica će opstati samo ako poštujemo Ustav, kaže književnik Milovan Vitezović i predlaže da se donese podzakonski akt kojim bi se propisivalo poštovanje Ustava.

„Sve što se službeno štampa, od udžbenika pa nadalje, mora da bude na ćirilici, sa izuzetkom nacionalnih manjina. Svi znakovi pored puta moraju da budu ispisani i na ćirilici i na latinici, sve firme moraju da imaju naziv na ćirilici. Država će silne pare da zaradi samo od naplate kazni od onih koji nemaju ispisan ćirilični naziv firme,“ kaže Vitezović.

Napominje da ćirilicom piše pola sveta, „ako računate nekadašnji SSSR i tu činjenicu ne treba obogaljivati i pretvarati je u manjkavost”.

„Nisam protiv nijednog pisma, voleo bih da znam i kineski, ali ga ne znam. Sva pisma su blagodet svetske kulture,“ ističe naš sagovornik.

I Matija Bećković podseća da su sve naše knjige do novijih vremena na ćirilici.

„I vrlo pametni ljudi kod nas su mislili da je ćirilica tehnološki prevaziđena. Međutim, Bil Gejts se nije složio s tim kad je napravio program za kineski, arapski, japanski. Nije mu bio problem da se smiluje i na naših trideset slova. Možda je čuo kako su najpoznatiji lingvisti ocenili da je ćirilica najsavršenije fonetsko pismo na svetu,“ kaže autor knjige „Ćeraćemo se još“.

Rotar: Ćirilica je baš egzotična za turiste

Pisac Nemanja Rotar ne veruje da je ćirilica frustrirajuća za turiste.

„Naravno da treba napraviti putokaze za turiste za lakše snalaženje, ali isto tako smatram da je ćirilica za turiste egzotična. Živimo u vreme kad se teži unisonosti i tendencijama koje poništavaju različitost. Za mene je različitost nešto što daje smisao, nešto što je autohtono. Nije mi zbunjujuće kada vidim u stranoj zemlji drugo pismo. Zamislite kada bi u Japanu i u Kini sve bilo na latinici. Poništiti sve i dovesti ga na isto je smešno i tužno. Smisao je u različitosti, ne u istovetnosti,“ naglašava Rotar, koji načelno misli da je potez ministarstva dobar.

„Država treba da štiti i jezik, ali ne i da ode u represiju: ili to ili ništa. Ipak je latinica internacionalno pismo i nemoguće je iskoreniti je i vratiti se na staro. I to ne bi bilo dobro.“

Protest protiv diskriminacije ćirilice u Crnoj Gori

Ispred Ministarstva prosvete u Podgorici članovi i simpatizeri Nove srpske demokratije, članice opozicionog Demokratskog fronta, održali su protest zbog diskriminacije ćirilice u toj državi, a nakon obraćanja tročlana delegacija je otišla na sastanak sa resornim ministrom Damirom Šehovićem.

Poslanici DF-a su uputili zahtev ministru prosvete Damiru Šehoviću da, shodno ustavnim propisima i zakonskim normama, izda jasno i nedvosmisleno uputstvo ili preporuku direktorima, sekretarima i školskom osoblju da se, kako je rekao Budimir Aleksić, omogući poštovanje Ustava i da se onima koji to žele omogući svedočanstvo na ćiriličnom pismu.