Cirkus i tragedije

Piše: Milijana Baletić

Ova današnja šema tragedija i cirkusa dostigla je neraskidivo savršenstvo! Nema cirkusa koji ne pokriva neku tragediju, niti tragedije koja nema svoj cirkus! Ali, na kraju, kako god – cirkus za cirkus – a tragedija tragedijom se leči!

Nikad – ali baš onako jednostavno, a očigledno – cela planeta nije bila tako upakovana kao u ovo naše doba?! Sve je smešteno u krugu tragedije i teatra! Gde su god tragediju zakuvali, tu je adekvatno za nju i teatar koji neretko prelazi u cirkus! I, naravno, što veća tragedija i cirkus je veći! Tu svako „radi“ svoj posao i svi su skoro pa dostigli svoj maksimum! Od svih cirkusa Ujedinjene nacije su ipak glavna „šatra“ koja sve tragedije pokriva! To je mesto gde se sjate, izogovaraju tragedije, pokupi se tu pokoji aplauz ili zvižduk – ručak, koktel, ćaskanje i – kući! A, tragedije (?!) – e, to je ozbiljan biznis! One su te koje suštinski određuju sudbine i lice zemlje! Tu nema lakirovke, kostima, koktela…!

Sad, postavlja se pitanje koja je to nevidljiva ruka koja komanduje i tragedijama i cirkusima! I kada se dođe do onih koje zovemo „duboka država“ ili vlasnici krupnog kapitala, ili Crno plemstvo, ili Komitet trista, ili samozvanoproglašeni da su „od Boga odabrani“(?!) – da u okultno-satanističkoj ideologiji vladaju svetom – odmah vam začepe usta! Poklope vas sa relativizacijom i podsmehom: „Šta (?!) – opet neka teorija zavere“! Ne, nije teorija zavere – to je zavera, gospodo – na koju vi svaki put kad vas neko razobliči – navučete tu pokrivalicu „teorija“! Ono otprilike ko u vicu: „Veruješ li ti, Fato, meni ili svojim očima…“?! E, pošto smo u ovome narativu mi ta „Fata“, ima da verujemo njima, a ne svojim očima! To je sva suština!!!

Duga je ovo priča, a kolumna kratka forma za detaljisanje kad i kako je sve nastalo, ko su ti „nevidljivi“ koji sve konce odavno vuku i koje su sve tragedije kroz istoriju sočinili i čine!

Toliko su se izveštili u postavljanju paralelnih predstava koje pokrivaju njihove glavne projekte da običan čovek teško može progledati! I, nije to obično slepilo – ono je toliko da žrtve u svom samouništenju neretko i ginu u odbrani „nevidljivih“?!

Nema tragedije koja nije njihovoga interesa delo! Puna je istorija toga činodejstvovanja – i pun je kofer istoriji od njih! I ovo na Bliskom Istoku i rat protiv Rusije preko lude Ukrajine – naravno – ali, ovaj put neću o tome!

Iz te situacije nismo ni mi izuzeti! Bili smo u njoj toliko puta! I nije mi što smo bili, no me jeza prođe kad pomislim koliko smo i danas!

Već vekovima, po njihovom scenariju, idemo iz tragedije u tragediju! Ovoj kosmetskoj – i tragediji i cirkusu kojima su je poklopili – kraja se ne vidi! Ali – nije da nema napretka?!

Ima ona i dve „šatre“ – EUropejsku u Briselu i ovu opšteplanetarnu u UN! Mi uredno putujemo od jedne do druge – a tragedija sve veća i veća – nesmetano raste i gazi?!

Cirkus od traženja rešenja za Kosovo i Metohiju u Briselu – samo tako odrađuje zadato!

Evo smo nadomak i toliko dugoočekivane i naređene „normalizacije odnosa Beograda i Prištine“! Pre neki dan, 20. septembra – vest da su Šiptari upali u kuću Dejana Radića – isprebijali ga, vezali, opljačkali i otišli – napokon nam je u medijima zauzela poželjno mesto! Koje (?!) – nebitno – prvo nije?!

Ono što pouzdano znam, daleko ispred ove vesti bila je ona sa skupa od dan pre iz Brisela i to sa sve slikom „šest država“ Zapadnog Balkana kod EUropejske premijerke Ursule Fon der Lajen! Ta briselska priča je ništa pri slici „normalizacije“ na kojoj je ravnopravno i Kurti sa „svojom državom Kosova“?! I naš „prijatelj“ Edi Rama je tu – sa celom svojom državom Albanijom, i još pride uvek je uz njega Kurti koji mu prinosi „Kosova“?! A Srbija (?!) – ništa cela – samo okrnjena može dobiti ulaznicu za pod šatru za „šestorku“?!

Svi njihovi cirkusi rade na principu kuvane žabe, pa tako i briselski, na kojem, u istom nizu pod svetlom blica i kamera – ravnopravno „šestorka“ stoji?!

Tako i treba! I, kakva bi to bila fotografija, koja se pravi kao dokument za istoriju, a da je, na primer, sa nje izostavljen ili Kurti, ili predsednik Srbije – a na skup pozvano „šest“ država novooformljenoga nekakvoga „zapadnoga“ Balkana?! Prosto ne ide! Ne uklapa se u „normalizaciju“?! Zato se to iz cirkusa u cirkus – dresure radi – i ponavlja?!

Neko će reći našla se ja sad da zakeram, a tu sliku gledamo već godinama! Tačno! Mora da je ne bih ni ja pominjala da ne bi one vesti gurnute u beznačajnost o nesrećnom Radiću! Znači – navikla! E – to se zove „normalizacija“!!!

A, i šta da je prva?! Bila je evo do juče, pa se opet – svakim danom sve se više „normalizujemo“?! Prosto ne znam šta mi je tu „normalnije“ – ovo svakodnevno beskrupulozno iživljavanje nad Srbima i totalna šiptarska okupacija, ili taj stalni prizor „šest“ država?!

Zadatak nam je normalizacija sa nenormalnim – a nekad ga zovu i – ispunjenje svih uslova! A, ko određuje šta je normalno – pa, oni! Zašto (?!) – zato što je to nenormalno stanje da neko upadne u tvoju državu, okupira je, otme, zlostavlja te, protera i proglasi je svojom – njihov interes?! „Normalizacija“ – čista perverzija!!! Ali – uzmi ili ostavi!

Kad smo već svom silom navrli da uđemo u njihovo EUropejsko jato – čik se ne nacrtaj u nizu „šestorke“ da te ovekoveče! Zašto (?!) – zato što je taj „niz“ – njihova, a ne naša pobeda!

I, šta sad imamo?! Imamo vreme koje teče, istoriju koja se piše – i fotografije koje svedoče i dokumentuju vreme!!!

Evo, ja nisam neki naučnik, a to što volim da čitam, pogotovo istoriju – nekako mi uvek u sećanju najsnažnije ostanu zabeležene fotografije! Jednostavnije mi osveže pamćenje! Sažmu događaj! Jednim pogledom ispriča mi se cela priča istorijskog perioda koji pokriva! I u muzeje kada uđeš, fotografije ti odjednom objasne istorijski kontekst vremena koje ilustruju! Tako će jednoga dana i ove stajati pred generacijama koje dolaze, a ispod njih će biti ispisan tekst: „Državnici šest država Zapadnog Balkana na skupu…“!!! Ma, ne da je upakovano nego – samo tako!

A, onda – nakon dugogodišnjeg upornog i iscrpnog „posla“ – nova realnost poentira! Zar ne svedočimo tome?! Za njih više nije kosmetska realnost Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999. nego 2008. kada su Šiptari samovoljno proglasili nezavisnost, a zapadnjaci to – jer im se može – proglasili „novom realnošću“ koja im je toga datuma „zaživela“ i za koju se sad tako zdušno, pokvareno i bezdušno bore?! E, tako dolazi vreme kada će sve ovo što rade i našta se pristaje biti dokaz nove realnosti! Bače vam dokument pred nos i ide pitanje: „Jeste li vi ovo na slici – jeste! Je li ovo skup „šest država“ – jeste!

Bravo! Zaklopi fasciklu i u arhivu!

E, to se zove savršenstvo uigranog projekta tragedije i pristajanja na cirkus!

Tako smo se i mi 24. septembra govorom predsedniak Srbije Aleksandar Vučić na 79-om zasedanju Generalne skupštine UN – izjadali pred teatrom koji pokriva sve tragedije! Mučno je saznanje da je to i maksimum koji mi danas možemo!!! Govor – svi tumače kao odličan! I (?!) – odličan je bio i prošli – pa?! A, Srbi i KosMet od prošlog do ovog govora, gde su?! Što (?!) – da se možda Šiptari i oni koji im čuvaju leđa neće potresti zbog govora?! Dobiti grižu savesti! Pocrveneti od stida! Odstupiti! Prestati sa ponižavanjem, iživljavanjem, pljačkom, progonom i mučenjem Srba! Da neće Šiptari možda mirno spakovat prtljag i onako kako su nam i krcali iz Albanije – sad put pod noge i, pravac nazad?! Tamo gde im je, pre nešto više od 100 godina, tadašnja velika sila Austrougarska – dala državu! Do tada je imali nisu – a sad hoće još jednu?! I to – ni manje ni više nego naše sveto Kosovo i Metohiju!!!

Sad – možemo mi da se lažemo – niko nam ne brani! Čak štaviše poželjno je! Ali – kad se to pa šiptarska bezočnost „rešila“ govorom?! Evo ja ne znam – ako me neko od tih sa tim oruđem u rukama zvanim razgovori i pregovori sa Šiptarima – ne prosvetli?!

Ni sve ove ostale zaigrane tragedije po svetu neće se govorom rešiti! Nažalost – govor govorom – a tragedija tragedijom se leči!!!

E, jedino ako su ove uhu ugodne reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koje čusmo sa UN govornice – mudrost uklapanja u teatar radi kupovine vremena, i poruka Šiptarima da ne budu u zabludi – tada, ne da su mi odlične, nego – svom snagom podržavam!

Međutim – naša uporna priča da je Kosovo i Metohija srpsko samo dok tamo Srbi žive, što – ne da je isključivi šiptarski interes, nego – ni jednostavnijeg rešenja okupatoru za otimačinu naše svete zemlje, od ovoga nema! Znači – samo očistiš Srbe i – završio si?! A čišćenje, ne da im ide, nego – baš ono!

Ma – bravo! Vidiš – nije da ne može i pričom da se pripomogne i „ponešto“ završi?!

Sad sam vam ja ovde u teškoj dilemi – razabrat ne mogu da li to Srbi ili Šiptari trebaju da se ovim narativom drže u zabludi?! Kome li je ova podvala namenjena?!

A, kako bi bilo da mi – ova magnovenja razbistrimo i „malo“ pojačamo sve ove patriotske priče po raznim cirkusima – jednom skupštinskom odlukom koja će obavezati i državu i Srbe da od šiptarske okupacije oslobode i u sastav jedinstvene države vrate naš sveti KosMet – pa makar u tom istorijskom trenutku kada dođe – ni jednog živog Srbina ne bilo tamo!!! Kao što danas misle – a mi im na sva zvona tom uhodanom pevanijom dajemo pravo da misle da će KosMet biti njihov samo ako tamo Srba više ne bude bilo – treba im na vreme reći da je KosMet iznad svakog pojedinca! To je naša nepokretnost za koju nema toga „zakona“ ko će ga ispisati da nad njim „održajem“ pravo steknu – ma koliko na njemu boravili, sebi ga pripisivali i prisvajali! To je neuništiva zemljišna knjiga – nebeski katastar i garant našega prava nad KosMetom! To nam je temelj, parče na planeti na kojem nam je identitet ucrtan dok ijednoga Srbina – ne tamo – bilo gde ima! Treba im to jasno staviti do znanja – da znaju dok orgijaju – da to na tuđem rade! Ako nam i sve grobove preoru, spale, očiste od ostataka zemnih – kao što to uporno rade – džaba im! I tad je naše!!!

To Šiptari – jasno moraju znati! To – a ne zablude i pitke priče o ljudskim pravima pojedinaca!

A, kada se već pozivamo na međunarodno pravo i Povelju UN, šta je to što bi danas bilo pravednije i više u skladu sa tim, od ovakve naše belodane odluke?! I koja bi to naša odluka, više od ove bila dokaz odlučnosti države da delima čvrsto stoji iza izgovorenoga za govornicom Generalne skupštine UN, kako Pandorina kutija nije otvorena kada je otpočeo ukrajinski sukob 2022. nego su obe kutije otvorene NATO-agresijom na Srbiju1999. i 2008. kada su zapadnjaci šiptarsko proglašenje nezavisnosti „Kosova“ prihvatili kao „novu realnost“, a Rezoluciju 1244 samovoljno i osiono stavili van snage?! Kada su, kako je Vučić rekao, odlučili „da bombardujete i vršite agresiju na jednu zemlju i upotrebljavate veliku silu, oružje i oruđe bez odluke Saveta bezbednosti UN, da kršite međunarodne javne norme, prihvatajući secesiju dela teritorije suverene i međunarodno priznate države – članice UN, osnivača UN… i kada ste uradili obe te stvari, šta očekujete u budućnosti?“

E – takva naša odluka bila bi jasna borba za Kosovo i Metohiju – gospodo!!! O toj borbi treba glasno i nedvosmisleno da se priča i u zakon utemelji – ako je istinski ova država odlučila da se za njega bori!!!