Числов превео на руски „Лучу микрокозму“

Иља Числов, професор на московској Академији словенске културе и предсједник Друштва руско-српског пријатељства, превео на руски „Лучу микрокозму“.

„Луча микрокозма“, хронолошки прво од три најпознатија дјела Петра Другог Петровића Његоша, преведена је на руски језик, а заслуге за тај подухват припадају познатом московском и свесловенском интелектуалцу – књижевнику, истраживачу и слависти Иљи Числову. Ријеч је о човјеку који је превео највише остварења српских пјесника на руски језик. „Лучу микрокозму“, Числов је превео и објавио у зборнику радова објављеном у издању Института за свјетску књижевност Руске академије наука.

„Желим да истакнем да сам овај вишегодишњи пројекат радио са посебном емоцијом, јер сам за њега добио благослов митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Другачије, никад се на тако нешто не бих усудио, иако сам претходно, према оцјени релевантних стручњака, веома оригинално преводио Јована Дучића,“ истакао је Числов.

„Нисам“, додаје он, „човјек који пати од скромности, међутим ово морам да посвједочим – заиста никад се не бих усудио да није било мог пријатеља који је достојни насљедник трона Светог Петра Цетињског.

Ипак, владика је рекао: Иља, ти би то могао добро да урадиш“, присјећа се Числов, професор на Академији словенске културе у Москви и предсједник Друштва руско-српског пријатељства.

Драган Станић, предсједник Матице српске са сједиштем у Новом Саду, гдје је најприје и представљен зборник са преводом славног Његошевог остварења, каже да је Иља Числов заиста на изванредан начин превео Лучу микрокозму.

„Сматрали смо да је то свакако један добар разлог да угостимо наше пријатеље из Русије и да прикажемо нашој јавности све оно што и ово друштво, али понајвише и овако индивидуално раде истраживачи као што је Иља Числов“, истакао је Драган Станић

По његовим ријечима, грађење мостова између руске и српске книжевности један је од великих задатака и за научнике и за Матицу српску. Станић подвлачи да је  превођење књижевних дјела начин  за чвршће успостављање тих веза.

„Руско-српске узајамне везе су веома значајна тема, али није још довољно разрађена и преводи, посебно таквих умјетничких дјела као што су на примјер „Луча микрокозма“, „Горски вијенац“ и друге су веома значајне пошто показују велике диманзије српског народа и српске традиције и културе“, рекла је Јелена Осипова, секретар Друштва руско-српског пријатељства.

Она истиче и да везе између два народа датирају још из времена Светог Саве и да и даље настављају да се граде и учвршћују.

Поносни Радовићи

Иља Числов је о свом преводу „Луче микрокозме“ говорио прије неколико вечери и на манифестацији културе „Дани Заграђа“ у Сутомору. Он је том приликом казао да му је уз митрополита Амфилохија, велику подршку током превода пружио и Ранко Радовић, српски пјесник који живи и ствара у Канади. „Вјерујем да су оба Радовића, и митрополит и Ранко, поносни на руски превод „Луче микрокозме“ једнако колико и ја “ , рекао је Числов.

У посјети Српској народној читаоници

Числов се у Бару срео и са представницима недавно обновљене Српске народне читаонице (СНЧ – Бар). Он је том приликом честитао на обнови институције која је у Старом Бару основана 1881. године, три године након ослобољења Бара од Турака, истакавши да је добро што се, како је рекао, чине напори на плану очувања свијести о српској прошлости и традицији Црне Горе. Представница СНЧ Итана Главановић, уручила је Числову поклон – књигу „Свети Архангели“, посвећену истоименом манастиру код Призрена, чији је ктитор српски цар Душан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: