Čistilište

Piše: Mišo Vujović

Neću da paničnim, još manje da širim lažni optimizam, da analiziram procene “eminentnih” stručnjaka sa društvenih mreža, ne pada mi na pamet da se bavim sujetom najsujetnije profesije, ali znam sa sigurnošću, da će se jednog dana projekat korona zvati čistilište. I ljudi i zdravog razuma!
Da li je u pitanju “begunac” iz labaratorije ili su ga zaista slepi miševi preneli na ljude sada je manje važno. Važno je to da je on tu među nama i da treba biti oprezan. Pre svega zbog činjenice da ljudi u Italiji, Španiji, Americi, Iranu, do juče Kini, masovno umiru. Korona već uzima danak i u Srbiji i okruženju.

Mnoga pitanja svakako čekaju odgovore: Da li neko, čisti zdravstvene i penzione fondove? Da li su validni testovi za utvrđivanje prisustva virusa u organizmu? Da li je objavljen rat dubokoj državi i crnom plemstvu? Da li je došlo do sloma monetarnog fonda? Zašto u Velikoj Britaniji nema izolacije ljudi, vanrednog stanja i panike? Gde je solidarnost EU? Zašto ćuti Rusija? Da li je Tramp nacionalizovao Federalne rezerve? Da li je ovo prekretnica u istoriji ratovanja? Do sada je u konvencionalnim ratovima korišćeni hemijsko – biološko oružje. Sada se očito vode biološki ratovi u kojima mali narodi mogu biti samo eksperiment.

Eksperiment je bilo i bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije. Tada je izostalo biološko oružje, ali je posejan osiromašeni uranijum i testirane su rakete dalekog dometa u kontinentalnim uslovima na živoj sili. Prvi put van pustinje. Ali to smo preživeli. Pre svega duhom, jedinstvom i solidarnošću.

Bilo je i onih koji su nas bodrili sa bezbedne distance kao što i danas razni teoretičari obesmišljavaju opasnost od korone, ali svi iz karantina.
Naravno da sam ubeđen da je korona projekat, uvertira u nešto mnogo krupnije i veće, ali slike iz Bergama moramo prihvatiti kao otrežnjujuće sa manjim entuzijazmom za naše tradicionalno kurčenje.

Ostavimo se sada praznih priča da li je uvođenjem vanrednog stanja izvršen državni udar ili ne!? I to će doći na dnevni red jednog dana. Da li građanin ima pravo da odbije lečenje? Naravno da ima, ali da ne ugrožava druge. Ako smo dobili podršku Kine iskoristimo prisustvo njihovih lekara da svoje iskustvo u borbi sa ovim virusom prenesu na kolege u Srbiji. Formirajmo od tih obučenih lekara i medicinskog osoblja stručne timove i prepustimo struci da radi svoj posao, sa što manje tenzija i depresivnih intervala.
Mnogi detalji su sablasni ali je sablasnija činjenica da je u Italiji umiralo skoro 1000 ljudi dnevno. Prekjuče 963.
Ako je korona “nameštaljka” kako tvrde neki lekari, šta je sa mrtvima? Ulice u Italiji su do pre dve nedelje bile pune ljudi i pored upozorenja da se može dogoditi tragedija. Danas su te ulice sablazno prazne, groblja prepuna krematorijumi zatrpani, a retki prolaznici se više ne pozdravljaju čak ni rukama, poštujući bezbednu distancu. Već praznim pogledima u kojima su od života ostali jedino neizvesnost i neverica. I to je ono što svedoče mnoge poznate ličnosti u Italiji. Pročitajte pismo italijanske književnice Frančeske Melandri upućeno Evropi.
“Pišem vam iz Italije što znači iz vaše budućnosti. Mi smo sada tamo gde ćete vi biti za nekoliko dana. Svi gradovi epidemije pokazuju da smo upleteni u nekakav paralelni ples”, počinje svoje obraćanje Frančeska, opisujući kako za kratko vreme čovek menja svoju mentalnu geografiju, kako nebitne stvari postaju bitne i obrnuto, kroz šta ćemo prolaziti preživljavajući dramu koja dolazi i ostatku Evrope.
A Evropa se, upravo na primeru Italije, pokazala kao stara kurva, vlasnica bordela koja podvodi mlade devojke uzimajući im i bakšiš od bogate klijentele.
Sve je ovo jako komplikovano, surovo i tragično ali i otrežnjujuće.
Zato poslušajmo narodnu muku: Strpljeni je spašeš, samo ako se uzda u se’ i u svoje kljuse.