Član ekspertskog tima MCP Vladimir Leposavić: Zvali na dijalog, dali ultimatum

Bez uspeha je završena druga runda pregovora eksperata Vlade Crne Gore i Mitropolije crnogorsko-primorske i ostalih eparhija SPC u pronalaženju rešenja za sporne odredbe Zakona o slobodi veroispovesti.

Tim povodom gost „Novosti“ je dr Vladimir Leposavić, član ekspertskog tima Mitropolije crnoorsko-primorske u pregovorima sa predstavnicima Vlade Crne Gore oko spornih odredbi spotnog zakona.

Na pitanje da li je očekivao obrt u dijalogu – da, recimo, vlast prihvati primedbe Crkve, on je kazao

– Nisam očekivao taj obrt, ali sam se nadao da bi možda i to moglo da se desi. Ono što nisam mogao da zamislim jeste da je vlast pozvala Crkvu na pregovore u interesu celog društva, a da nije ostavila ni najmanji prostor za razgovor. Pošto je druga strana pročitala Vladin predlog, odmah nam je saopšteno da je to „uzmi ili ostavi“ i da ni jedna jedina više reč ne može biti čak ni razmatrana za izmenu. Time je Vlada još jednom razočarala, jer Crkvi nije bilo jednostavno da se, posle svih događanja, odazove na ovaj poziv.

Crkva je, naime, mesecima bezuspešno pozivala na dijalog i zahtevala da se razgovori o spornom Zakonu ne vode posle Petrovdana, kako bi se izbeglo da isti budu zloupotrebljeni u predizbornoj kampanji. Iako je Vlada odgovorila tek po isteku ovog roka, Crkva se odazvala svesna velike odgovornosti i zahteva velikog broja ljudi da njihove svetinje budu sačuvane, a Crkva odbranjena. Jasno je da Vlada želi da uvuče Crkvu u političku utakmicu da bi je tu, na svom terenu, trajno oklevetala i tako lakše eliminisala iz pravnog, a potom i iz društvenog života.

Crkva se uopšte ne interesuje za stranačku političku borbu, ali to ne znači da će dozvoliti da bude ućutkana i lišena prava na javnu reč. Takođe, Crkva je vrlo prisutna u pravnom i društvenom životu Crne Gore i čvrsto je rešena da tu ostane i u narednim vekovima. To ni vrata pakla neće pomeriti, a kamoli trenutna vlast u Crnoj Gori.

U čemu je suština problema? Videli smo iznenađenje potpredsednika Vlade Zorana Pažina što Crkva nije dozvolila da se njena imovina proglasi državnom!?

– Usvajanje ovog Zakona izazvalo je ogromno negodovanje i proteste. Crkva je zato nastojala da bude konstruktivna, pa je sve svoje primedbe svela na minimum i Vladi uputila samo dva zahteva – da se izmeni svega nekoliko odredbi kako bi se obezbedilo očuvanje stečenog pravnog subjektiviteta i zaštita svojinskih prava kakvu uživaju svi ostali pravni subjekti.

Vlada je odbila oba ova zahteva: prvi kategorično, a drugi u uvijenoj formi. Poslednji razgovori su počeli ultimatumom da Crkva mora da se registruje kao nova verska zajednica, iako Zakon dozvoljava još i evidenciju postojećih verskih zajednica, kao i delovanje bez registracije i evidencije.

Naša Crkva ispunjava sve uslove da bude upisana u Evidenciju postojećih verskih zajednica, uključujući i činjenicu da se, za vreme važenja prethodnog zakona, prijavila kod nadležnog organa. Dakle, Srpska pravoslavna crkva apsolutno ne odbija da i po novom Zakonu evidentira svoje postojanje kod državnih organa, ali ne može da prihvati da je vlast ucenjuje kojim će od svojih prava da se služi, a kojim ne.

Kada je reč o imovinskom pitanju, Vlada je prihvatila zahtev Crkve da se budući imovinski sporovi rešavaju u redovnim sudskim, a ne u posebnim upravnim postupcima.

Međutim, iako je prihvatila izmenu člana 63, Vlada odbija da koriguje član 62 koji je sa prethodnim organski vezan i čini nomotehničku celinu. Odredba člana 62, do sada nepoznata i najiskusnijim pravnicima pa prema tome i rizična, propisuje da su „verski objekti i zemljište državna svojina“.

Time je obesmišljena ponuđena sudska zaštita, jer se Zakonom moguće unapred propisuje ishod budućih sudskih postupaka. Potpredsednik Vlade je saopštio da je iznenađen ovom našom primedbom jer, kako je naglasio, „državna svojina i kao pojam i kao pravni institut postoji dugo godina u pravnom sistemu“. Naš tim ne spori da postoji institut državne svojine, on je regulisan posebnim zakonom, o njemu može da se napiše knjiga i organizuje naučni skup, ali se ne može bilo čija pa ni crkvena svojina tek tako proglasiti državnom.

 Nedavno ste u autorskom tekstu „In flagranti“ podsetili da se u najnovijem dokumentu Saveta Evrope izričito navodi da je Zakonom o slobodi veroispovesti stvorena mogućnost „transfera imovine ogromnih razmera“, kao i da je „zaista vrlo verovatno da su sporne odredbe usvojene u cilju stvaranja nove autokefalne crkve u Crnoj Gori, različite od SPC“.

– Poslednjih meseci u Crnoj Gori, ali i van nje, nad svakim pojedincem lebdi opasnost da u tren oka izgubi lični i profesionali integritet – dovljno je da ustvrdi da Zakon o slobodi veroispovesti, ovakav kakav jeste, nema za cilj da se od Crkve otme imovina i ugrozi njen opstanak. Zato su izvestioci Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope, u dokumentu od 22. juna ove godine, istakli da je najbolje rešenje da sporne odredbe budu uklonjene iz ovog Zakona. Oni su ispravno konstatovali i to da ove odredbe mogu biti iskorišćene od vlasti za sprovođenje crkvenog inženjeringa. Treba znati da se Crkva ne stvara imovinom, pogotovo ne otetom. Zato vlast ne može da osnuje novu Crkvu, a nisam siguran ni da li to želi. Pre će biti da je reč o nameri da Pravoslavna crkva uopšte ne postoji. Protivno osnovnim civilizacijskim standardima i slobodnoj volji Srpske pravoslavne crkve, može se stvoriti samo zločin i svetogrđe.

Možete li nam preneti deo atmosfere koja je vladala u ovim pregovorima? Kakav utisak je sve to na Vas ostavilo? Da li je bilo napeto? Je li možda bilo i težih reči?

– Naš pravni tim je uložio veliki napor da formuliše različite predloge za izmenu spornih zakonskih odredbi, kako bismo uvažili poziciju Vlade i izbegli da tražimo brisanje ovih odredbi, što bi, inače, bilo najprirodnije rešenje. Međutim, naši predlozi nisu razmotreni niti je bilo istinskog dijaloga. Sastanak je, u suštini, bio završen pre nego što je i počeo, kada smo čuli da Vlada ima samo zahteve prema Crkvi i da nijednu dalju izmenu ne prihvata. U tim trenucima je bilo veoma napeto, ali nije bilo teških reči. Naši argumenti su jaki, pa reči mogu da budu blage.

Koje dalje korake Crkve možemo očekivati? Ili će se možda čekati ishod izbora, pa da se priča nastavi sa predstavnicima nove vlasti?

– Kad god i koja god vlast da dođe, Crkva će biti spremna. Jedino što Crkva čeka jeste život budućeg veka. Do tada, ona postoji i svedoči. Srpska pravoslavna crkva želi najbolje moguće odnose sa državom Crnom Gorom, ali ne da postupa po diktatima i ucenama. Naša Crkva uvažava državnu vlast, čak i onda kada se ne slaže sa njenom politikom. Dijalog traži volju obe strane i međusobno poverenje, ali da bi ovaj u Crnoj Gori i zaista otpočeo potrebno je da državna vlast prethodno obuzda svoje totalitarne političke instinkte