Članice Saveza Sokola

Piše: Saša Nedeljković

Posle Prvog svetskog rata žene su počele da rade u ženskim društvima i humanitarnim udruženjima (Kolo Srpskih Sestara, Jadranska straža, …). Jedno od  društava bilo je Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije. Sokoli u svojim redovima nisu pravili nikakve razlike ni po rođenju, ni po veri, a ni po polu.

Za njih je žena bila ravnopravna sa muškarcem. Sokoli su smatrali da bi preko rada u sokolskim redovima žene  došle do svojih prava koja im je društvo dugovalo. (1) Na zboru župskih načelnika i načelnica održanom 21 i 22. septembra 1935. u Beogradu jasno je označen položaj žene u Savezu Sokola. Po načelu sokolske jednakosti imalo je članstvo bez obzira na pol, jednake dužnosti i jednaka prava, kao što su za svoj rad snosili jednaku odgovornost. Na osnovu tog načela trebalo je da se izrade svi pravilnici i poslovnici u novoj knjizi „Ustrojstvo Sokola Kraljevine Jugoslavije”.

Knjigu je trebalo da  izda uprava Saveza Sokola. Savezna načelnica Elza Skalar je u svom članku „Sestre na delo!” u listu  „Sokolski glasnik“ istakla :  „Žena ima da vodi ženu ! Ona sama ima da priprema, izvršava i vodi javne nastupe ženskih odeljenja i tečajeve, ona ima da nadzire rad u ženskim odeljenjima, da vodi računa o tom radu, da na nadležnim mestima izveštava o radu žene u Sokolu te da snosi i odgovornost za taj rad. … a o stvarima pak koje se odnose samo na jedan spol, sednice se drže odvojeno po spolu.

Provedba ovih načela u čitavoj našoj organizaciji moraće da se izvrši postepeno i prema stvarnim prilikama  koje vladaju u pojedinim krajevima. Naša prva briga treba da bude da uzgojimo, ukoliko nam još nedostaje, toliko stručno i razume se takođe i moralno sposobnih prednjačica, da bi imale na čelu svih naših jedinica, i to  od najviše do najniže, savesne i marljive načelnice, koje će biti kadre da samostalno vode ženska odeljenja. Znamo, da će to u početku biti teško i da će se tu i tamo počinjati greške, ali znamo takođe i to, da će na taj način sestre steći potrebno iskustvo, dobiti volju i imati veselja za rad, a ujedno kod njih će se na taj način podići samosvest i savesnost. –  Jednakopravni odnosi načelnika i načelnice obezbediće tako i načelnici potreban autoritet među poverenim joj članstvom.  … Mi ćemo uložiti sve svoje sile da dokažemo da je posve opravdano poverenje, koje nam je ukazano. … “. (2)

U članku  „Kako se žena odgaja u sokolstvu” Ivka Kikerec istakla je da su u sokolski dom dolazile  radnice, seljanke, učiteljice, lekarke i domaćice. I da su sve bile jednake. Sokolana je trebala da odgaja istinske žene. Za nju je to značilo : „Ona treba da kaže otvoreno svoje iskreno mišljenje i treba da traži uvek put k istini. S istom spaja se iskrenost i poštenje, a s ovime opet ustrajnost i samopuzdanje. … To su bitne vlastitosti kojima se jača značaj žene,  a koje postiže samo u sokolskoj vežbaoni. …. Žena se u Sokolani izgrađuje, a ona  će  onda  dalje izgrađivati pokolenja takovih žena.” (3) U sokolima su prava i dužnosti bile jednake za muškarce i žene.

Sokoli su priznavali samo fiziološke razlike. U sokolima je žena mogla biti savezna, župska i društvena načelnica, članica uprave saveza, župe, društva i čete i svih sokolskih odbora. Nasuprot tome u  Kraljevini Jugoslaviji žena nije imala pravo glasa, nije mogla biti opštinski odbornik, narodni poslanik ni viši činovnik.

U nekim krajevima Jugoslavije svaki njen postupak trebao je da odobri njen muž. Dok su sokoli priznavali ravnopravnost žena i muškaraca, većina žena nije imala razumevanja za rad sokola. Jedne nisu htele da puste svoju decu u sokolane, druge bi bile pustile ali su strahovale da im dete pri vežbama ne strada, treće nisu želele da im deca dolaze u dodir sa svom ostalom decom bez razlike. (4) 

Radi stvaranja svojih ženskih stručnih kadrova stručnjaci Saveza Sokola su organizovali tečajeve. Tečajke su dalje na župskim tečajevima obučavale članice sokolskih društava i četa. Sokolska župa Beograd održala je opšti župski prednjački tečaj za članice od 16 do 26 novembra 1936. u Domu Sokolskog društva Beograd VIII na Belim vodama.

Vođa tečaja bio je Milojko Jeftimijades. Zahvaljujući predusretljivosti mesnog društva na vršenju priprema, ustupanju prostorija za prenoćište i organizaciju ishrane na licu mesta, i Sokolskog društva Zemun Matica za pozajmicu kreveta i slamarica tečaj je bio organizovan kao internat. Časovi su održavani 4 pre podne, a tri popodne. U podne je bio prekid od dva sata za ručak i odmor. Sokolice su koristile odmor za odmaranje, ponavljanje pređenog gradiva, pesmu, šalu i igru.

Sve zajedno održano je 70 radnih časova.  U svom članku „Opšti župski prednjački tečaj članica” u glasniku župe Beograd „Oko Sokolovo”  Milojko Jeftimijades primetio je napore i upornost tečajki. Veliko gradivo koje je trebalo da bude pređeno za kratko vreme trajanja tečaja iziskivalo je mnogo napora i tečajke su sa velikom voljom i samopregorevanjem stojički izdržale do kraja.

Vežbale su i teže stvari sa stegnutim zubima, a često i  sa suzama u očima. Tečaj su slušale Vukica Dopuđa iz društva Stara Pazova, Dobrila Divljak iz čete Novi Karlovci, Zagorka Petrović iz društva Beograd IV, Katarina Momirović iz čete Šimanovci, Ljudmila Bodisko i Marija Ričkova iz Ruskog odseka društva Zemun Matica, Mila Borovnica iz društva Stari Banovci, Milica Borojev iz društva Crepaja, Mica Dragićević iz društva Valjevo i Olga Kajganić iz društva Zemun I.  (5)

Opšti savezni tečaj za članice imao je zimski i letnji deo. U zimskom delu prelazilo se gradivo za rad u vežbaonici, a letnjem delu je bio rad na letnjem vežbalištu. Tek po završetku oba tečaja dobijalo se uverenje sa ocenom o svršenom saveznom opštem tečaju. Jedna tečajka nije morala iste godine da završi oba tečaja već je mogla i narednih godina. Tečaj je počeo 1 aprila 1937. a završen je 14 aprila 1937. Tečaj su završile 22 tečajke iz svih krajeva Jugoslavije. Održavan je u velikoj sali Doma Beograd Matice, na internatskoj osnovi.

Nastava je bila : proste, strojeve i vežbe na spravama, narodna kola, sistem, dečja telovežba, suđenje za sve grane, prva pomoć, higijena, literatura, ideologija, besedništvo, organizacija, dužnosti načelnice, … . Vođa tečaja bila je Agata Žic. Predavale su Skalar, Šepa, Skovran, Pavić, Jovanović, Vojnović, Polšak, Gorupenko, Keđanko i Štifter. Predavali su i dr. Krsmanović i dr. Dragić. (6) Prilikom posete tečaju Ministarstva za fizičko vaspitanje grupa turskih novinara  posetila je  opšti savezni tečaj za članice. Goste je dočekala vodnica Agata Žic. Tečajke su pred gostima vežbale nekoliko vežbi  i odigrale nekoliko narodnih kola. Gostima je davao obaveštenja član savezne uprave dr. Milorad Dragić. Turski novinari su dobili po jedan primerak Bogićevićevog “Priručnika”.(7)

U Sokolskom domu „Matice” u Beogradu održan je savezni prednjački tečaj za članice od 15 do 30 maja 1937. Tečaj je vodila Agata Žic. Predavale su : Milica Šepa, Olga Keđanko, Vera Pavić, Zorka Vojnović i Agata Žic, uz pripomoć O. Sedlaček i V. Veljković. Šest sestara su ovim tečajem završile oba dela saveznog tečaja i stekle pravo na svedočanstvo o svršenom saveznom tečaju : Danica Živković, (župa Sušak-Rijeka), Marija Kotlarić (Mostar), Darinka Mamula (Karlovac), Ivana Marković (Zagreb), Danica Jovančević i Dušica Radivojević (obe župa Beograd).

Održano je trodnevno taborovanje u okolini Beograda. Prikazano je tečajnicama kako treba da se organizuje i provodi sokolsko taborovanje i kako se postavljaju šatori. Pored predavanja priređivani su svakog dana izleti. Na tečaju predavalo se praktične časove vežbanja, hazenu, plivanje, proste grane gimnastike, košarku, sokolsko vaspitanje, dužnosti načelnice kao i pevanje i narodna kola. Tečaj je bio u internatu a završilo ga je 18 sestara. (8)

U prostorijama Saveza Sokola u Beogradu održan je 15 i 16 januara 1938. Zbor župskih načelnica. Prisustvovale su članice saveznog ženskog načelništva, članice saveznog ženskog stručnog odbora i načelnice sokolskih župa : Banja Luka, Beograd, Celje, Karlovac, Kragujevac, Kranj, Ljubljana, Maribor, Niš, Novi Sad, Osijek, Petrovgrad (Zrenjanin), Sarajevo, Skoplje, Sušak i Zagreb. Zbor je otvorila i vodila savezna načelnica Elza Skalarjeva. Učesnice zbora su prvo uvežbale proste vežbe sa kojima su članice trebale da nastupe na sletu u Pragu 1938. Drevni red bio je : izveštaj  saveznog načelštva i stručnog odbora žena, izveštaji župskih načelnica, program rada za 1938/39, pitanje svečane odore članica, učestvovanje na svesokolskom sletu u Pragu i eventualije.

Nakon podnetih izveštaja zbor je zaključio : da u savezni budžet za  1938/39 godinu uđu posebne stavke : za savezni stručni rad žena i za pomoć župama za  stručni rad žena po župama; da se sastavi savezni sudački zbor žena i izrade uslovi za polaganje sudačkog ispita; da se smučarske utakmice Saveza SKJ i Saveza slovenskog sokolstva žena održavaju svake treće godine; da se poradi kod ČOS da prigodom sleta u Pragu vežbačice stanuju odvojeno od nevežbačica; da vežbačice za X slet u Pragu dobiju sletski znak po režijskoj ceni, a za nevežbačice da bude određena primerna cena; da se odora članica u celosti prima, osim srebrnih dugmeta na bluzi, … .; da jedinica u kojoj ne postoje ženske kategorije a načelnica nije uspela osnovati u prošloj godini ni jednu žensku kategoriju, ne sme tu istu načelnicu više birati; da se predlog ČOS o produženju pruge u štafeti od 75 metara na 100 odbaci, predlaže se da se pruga snizi na 60 metara; da sestre našeg Saveza neće u Pragu takmičiti u košarci; …. da do idućeg zbora savezni stručni odbor žena donese konkretan predlog za mesto i uslove pod kojima će se održati naraštajska škola; da  savezni stručni odbor žena odredi potreban broj vodnica za slet u Pragu za nevežbačice, koje će voditi za celo vreme brigu i staranje o njima; da će članice Saveza SKJ na sletu u Pragu nastupiti u propisanim suknjama. (9)  „Izveštaj o radu uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu 1938”  kao poseban odeljak dat je „Rad načelstva i stručnog odbora žena SSKJ” u toku 1938/39. Sastav je bio : Načelnica Elza Skalar,  I zamenica načelnice Ljubica Jovanović, II zamenica  načelnice Joža Trdinova, III zamenica  načelnice Olga Skovran. Članice stručnog odbora bile su : Milena Grubor, Olga Keđanko, Perica Mlinarić, Adela Mužina, Vera Pavić, Vera Polić, Dana Poljšak, Majda Slapničar, Milica Šepa, Marija Vojnović i  Agata Žic. U toku godine u odbor su primljene Milica Čonić, Danica Đurđević i Jovanka Mileusnić. Odbor je odlučio da se prevede i za domaće priloke preradi knjiga  „Odbranbenost žena” od Marije Provaznikove, načelnice Č.O.S. Savezni stručni odbor je zajedno sa stručnim odborom župe Beograd i načelnicama beogradskih društava održao tečaj za košarku. (10)

U Beogradu u prostorijama Saveza Sokola održana je 12.aprila 1938. sednica načelništva Saveza slovenskog Sokolstva. U ime Saveza Sokola prisustvovali su : načelnik Saveza Sokola dr. Alfred Pihler i načelnica Saveza SKJ i Saveza slovenskog Sokolstva Elza Skalarjeva. (11)

 Na zboru župskih načelnika i načelnica održanom 27 januara 1939. izabrana je za prvu zamenicu načelnice Saveza SKJ Milica Šepa-Stražnicku. Milica je bila članica društva Vinkovci, gde je bila prednjačica i načelnica. U župi Osijek bila je 1931. zamenica načelnice župe, polagala je u Osijeku župski prednjački ispit i posle povratka iz škole u Ljubljani bila je neko vreme župska prednjačica. Polazila je saveznu  6 mesečnu prednjačku školu u Ljubljani 1931. gde je bila zapažena njena inteligencija i volja, tako da je savezno načelništvo ponudilo stipendijsko mesto na visokoj školi za telesno vaspitanje u Berlinu. Bila je apsolvent na toj školi. (12)

Načelnice su govorile po sokolskim društvima o aktivnostima žena u redovima Saveza Sokola. Na poselu Sokolskog društva Beograd III održanom 11 novembra 1939.  Milica Šepa, zamenica načelnice Saveza SKJ. održala je predavanje „Žena u sokolstvu”. (13) U Izveštaju o radu uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za  godinu 1939,   kao poseban odeljak dat je „Rad načelstva i stručnog odbora žena SSKJ”. U stručnom vođstvu žena bile :  Načelnica Elza Skalar, I zamenica načelnice Milica Šepa,  II zamenica  načelnice Olga Skovran, III zamenica  načelnice Joža Trdinova. Članice stručnog odbora bile su : Jelka Ban, Milica Čonić, Milena Grubor, Jovanka Mileusnić, sekretarica Perica Mlinarić, Adela Mužina, Dana Poljšak, Majda Slapničar, Tončka Štifter, Slavka Vučković i Agata Žic. Zbor župskih načelnica izabrao je pokazne proste vežbe za ženske kategorije za II svesokolski slet Saveza Sokola u Beogradu 1941. Izabrane su vežbe : Proste vežbe za članice od Anuške Jugove, Proste vežbe na narodne motive za naraštaj od  Olge Skovran,  Proste vežbe za stariju žensku decu od Milke Blašković, Za mlađu žensku decu od Jelene Dopuđe, Za posebnu tačku članica vežbe sa čunjevima od Jelene Dopuđe,  Za posebnu tačku ženskog naraštaja proste vežbe od  Dane Poljšak. Sastavljen je Pravilnik za Zastavu Kraljice Marije. Održan je savezni opšti prednjački tečaj za članice.

Sastavile su radni program za rad sa decom po jedinicama. Organizovale su odbrambeno-vaspitni rad sokolskih žena i izdale knjigu „Odbranbenost sokolskih žena”. Župama su poslale knjigu, da je podele svojim jedinicama. Iznele su svoje mišljenje o dužnostima žena u odbrambenom radu. Neke župe organizovale su odbrambeni rad na svojoj teritoriji i osposobile sestre za dužnosti u ratu. Imale su izveštaje bilo pismene bilo usmene da su skoro sva sokolska društva imala svršenih bolničarki. Njihovom inicijativom stotine sokolica svršile su bolničarske tečajeve Crvenog Krsta. Sarađivale su u „Prednjačkom Zborniku” i „Sokolu”. Šepa i Gruborova predavale su na tečajevima u župama Kragujevac i Karlovac, a Šepa u Sarajevu.

Gruborova održala je u župi Kragujevac I tečaj za članice četa za učenje prostih sletskih vežbi. Na sletu u Sofiji od 8 do 12 jula 1939. učestvovalo je 1.033 članice, od toga 324 vežbačice i 709 koje nisu vežbale. Bilo je 209 ženskog naraštaja. Članice su sa prostim vežbama  i izvrdbom bile najbolja tačka nastupa. Tome je doprinelo što su obe savezne prednjačice Jelka Ban i Tončka Štifter kratko pre polaska u Sofiju obilazile župe i spremale sa članstvom proste vežbe. Bolničarske tečajeve završile su do 1939. sokolice iz župa : Beograd 90, Celje 90, Kranj 44, Karlovac 8, Ljubljana 39, Maribor 24, Mostar 14, Niš 59, Osijek 15, Sušak 5, Šibenik 8 i Zagreb 13; Savezni opšti prednjački tečaj za članice održan je od 12 do 24 februara 1940. u Beogradu u Sokolskom domu „Matice”. Za primanje na tečaj bio je propisan  društveni prednjački ispit. Tako je osnovno znanje tečajki bilo ujednačeno. Bilo je 29 sokolica na tečaju. Na poziv odbora Savez bugarskih „Junaka” poslao je na tečaj 2 članice, a Ruski pokrajinski Savez 1 svoju članicu. Župe su bile zastupljene : Beograd 3, Celje 2, Karlovac 3, Kragujevac 1, Ljubljana 1, Niš 2, Novi Sad 2, Petrovgrad 2, Osijek 1, Skoplje 2, Split 1, Sušak 1, Šibenik 2, Tuzla 1, Užice 1 i Zagreb 1.

Kraljica Marija poklonila je zastavu članicama Saveza SKJ. Sa jedne strane na jugoslovenskom polju napisano je : „Kraljica Marija Jugoslovenskim Sokolicama”, a sa druge strane na crvenom polju pisalo je : „Hranićemo tiće Sokoliće, naše pleme izginuti neće”. Zastava je bila prelazni dar koji je osvajala najbolja vrsta članica na Saveznim opštim utakmicama u višem odeljenju, i čuvana je do narednih utakmica.Osvećenje zastave izvršeno je 17.9.1939. u Beogradu u prisutnosti dvorske dame Kraljice Marije Ele Hadžić, predstavnika Saveza SKJ i veće delegacije članica. Ela Hadžić privezala je na zastavu traku sa natpisom  „Marija”. (14) U Ljubljani su 23 septembra 1939. priređene savezne utakmice članica za prelazni dar „Zastavu kraljice Marije”, na letnjem vežbalištu Ljubljanskog sokola. U vežbaonici ljubljanskog sokola na početku utakmica pevana je pesma „Hajd napred”. Takmičilo se na spravama, prostim i strojevnim vežbama i lakoj atletici. Učestvovalo je 6 vrsta i to : Beograd 1, Kranj 1, Ljubljana 2, Novi Sad 1 i Zagreb 1. Pet župa poslalo je po jednu vrstu takmičarki, župa Ljubljana imala je dve vrste. Vrsta župe Beograd bila je sastavljena od 8 takmičarki iz beogradskih društava, Pančeva i Sremske Mitrovice. Zastavu je predao izaslanik kraljice Marije general Tomić, 24. septembra 1939. saveznoj načelnici, a ova vodnici vrste članica župe Ljubljana. Svečanost je završena pesmom „Hej Sloveni”. (15)

Posle Prvog svetskog rata pitanju žena i njihovog položaja u Jugoslaviji posvećena je veća pažnja. Žene su počele da rade u ženskim društvima i humanitarnim udruženjima. U Savezu Sokola prava i dužnosti su bile jednake za muškarce i žene. U sokolskoj štampi razmatrano je pitanje učešća žena i njihovog položaja u sokolskim redovima. O toj temi pisale su sokolice. Sokoli su pre Drugog svetskog rata smatrali da bi preko rada u sokolskim redovima žene došle do svojih prava koja im je društvo dugovalo. Savez Sokola insistirao je na jednakosti članova i članica.

U sokolima je žena mogla biti savezna, župska i društvena načelnica, članica uprave saveza, župe, društva i čete i svih sokolskih odbora. U Savezu Sokola delovalo je stručni odbor žena na čelu sa Elza Skalar. Bila je načelnica Saveza SKJ i Saveza slovenskog Sokolstva. Zastupala je Savez Sokola na Olimpijadi u Berlinu 1936. i na sednicama Saveza slovenskog Sokolstva u Pragu. U člancima u listu „Sokolski glasnik“ istakla je da članice treba da dokažu da je opravdano poverenje, koje im je ukazano. Radi stvaranja svojih kadrova stručnjaka Savez Sokola organizovao je tečajeve. Tečajke su dalje obučavali članice sokolskih društava i četa. Članice saveznog ženskog načelništva, članice saveznog ženskog stručnog odbora i načelnice sokolskih župa uglavnom su posle Drugog svetskog rata nastavile svoj rad u gimnastičkim društvima koje su organizovale posleratne vlasti umesto Saveza Sokola. Istakle su se u svom dugogodišnjem radu u STV „Partizan” i na DIF-u. Deo njih je doživeo obnovu Saveza Sokola.

(Autor je član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije)

Napomene  :

1. Ing. Jelica Jović-Vasiljević, „Kojim putem treba da ide jugoslovenska žena”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 decembar 1936, br. 1, str. 7-8;
2. Elza Skalar, „Sestre na delo!”,„Sokolski glasnik“, Ljubljana, 27 septembra 1935, br. 36, str. 2;
3. Ivka Kikerec, „Kako se žena odgaja u sokolstvu”, „Bratstvo”, Osijek, septembar-oktobar 1936, br. 7-8,  str. 75, 76;
4. Dr. Petar Jović, „Sokolstvo i žena”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 novembra 1938, br. 9, str. 211;
5. Vođa tečaja, „Opšti župski prednjački tečaj članica”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 januara 1937, br. 2, str. 34, 35;
6. „Završen je opšti savezni tečaj za članice”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 24 april 1937, br. 12, str. 4;
7. „Poseta turskih novinara tečaju za članice”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 24 april 1937, br. 12, str. 4;
8. „Opšti savezni tečaj za članice”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 19 juni 1937, br. 19, str. 5;
9. „Zbor župskih načelnica”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 22 januar 1938, br. 3, str. 3,4;
10. „Izveštaj o radu uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu 1938, podnet IX redovnoj glavnoj skupštini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije 23 aprila 1939”, str. 58, 62;
11. Č. „Sednica načelništva Saveza slovenskog Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd,16 april 1938, br. 15, str. 1;
12. Kl, „Nova zamenica savezne načelnice”, „Bratstvo”, Osijek,  15 februara 1939, br. 2, str. 26;
13. Bor. Vračarić, „Iz prosvetnog odbora”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 4 februara 1940, br. 2, str. 37, 39;
14. „Izveštaj o radu uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu 1939, podnet X redovnoj godišnjoj skupštini 26 oktobra 1940 godine”, str. 68, 69,71, 76 ;
15. „Utakmice članica za zastavu NJ.V. Kraljice Marije”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1 decembar 1939, br. 10, str. 140;„Izveštaj o radu uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu 1939, podnet X redovnoj godišnjoj skupštini 26 oktobra 1940 godine”, str. 70;