Чланови Одбора за политички систем, правосуђе и управу нијесу подржали законе у Уставном суду и Тужилаштву

Чланови Одбора за политички систем, правосуђе и управу нијесу подржали предлоге закона о измјенама и допунама закона о државном тужилаштву и Уставном суду, а о њима и остала два закона из те области посланици ће гласати у понедјељак на пленуму.

За предлог закона о Уставном суду пет посланика владајуће коалиције било је за, док су четири опозиционара била против.

Предлог закона о Тужилаштву подржали су посланици Демократске партије социјалиста (ДПС) и посланик Социјалдемократске странке (СДП) Драгиња Вуксановић, против су били представници опозиције, а уздржан предсједник Одбора Рифат Растодер.

Представљајући предлог закона о Уставном суду, помоћник министра правде, Бранка Лакочевић, казала је да двојицу судија предлаже предсједник а петорицу надлежни скупштински Одбор, а бира их и разрјешава парламент, са мандатом од 12 година.

Она је подсјетила да предсједника Уставног суда бирају судије и да у садашњем саставу раде до избора нових, као и да у случају објављивања јавног позива предлагача у исто вријеме, они не могу предложити истог кандидата.

Посланик ДПС-а Милорад Вулетић казао је да ће подржати тај предлог, јер, као је навео, он гарантује већу објективност и боља кадровска рјешења достојна тих функција, али да има и неке дилеме које се првенствено односе на радно-правни статус садашњих судија.

Он је замјерио судијама Уставног суда који сада коментаришу предложене законе, јер сматра да на то немају право док су предлози још у процедури.

Посланик Социјалистичке народне партије Снежана Јоница казала је да предлози имају доста недостатака, наводећи да је Уставни суд најнеефикаснији, јер им је за поједине оцјене уставности требало по три, четири године.

„Тиме се доводи у питање правна сигурност грађана, и морају се дефинистаи јасни рокови за одлучивање, реално је да то буде година“, рекла је Јоница.

Посланик Позитивне Цре Горе Азра Јасавић казала је да је дух амандмана испоштован али да је за поједина рјешења недостајала јавна расправа, наводећи да ће та странка поднијети амандмане на поједине предлоге.

За Растодера је у том закону, како је казао, више дискутабилних детаља, па је најавио амандманско дјеловање, наводећи да сматра да је требало спровести и реизбор судија.

Он је казао да ће гласање за тај закон зависити од опредјељења предлагача да спроведе одређене корекције. „Ово је условна подршка да иде даље, али да се коригује“.

Лакочевић је казала да су углавном све изречене замјерке и у Министарству имали у виду, и поновила појашњење да су се сада базирали на усклађивање законског текста са уставним амандманима, и да ће бити потребно да се новим законима дефинишу неки недостаци.

Она је навела и да су имали кратак рок од само 20 дана за усклађивање сета закона о правосуђу, као и да је неопходна јавна расправа као и стручна помоћ како би се уредила сва питања.

Лакочевић је појаснила да ће сваки судија за предсједника Уставног суда моћи да предложи два кандидата, како би се уважила могућност да свак може предложити и себе, и подсјетила да је потребна већина за одлучивање присуство четири судије.

Она је захвалила на свим примједбама, наводећи да оне доприносе разрјешењу дилема, и оцијенила да је најбитније да суштина закона није доведена у питање,у смислу њиховог усаглашавања са амандманима.

Лакочевић је, представљајући закон о државном тужилаштву подсјетила да је он претрпио највише измјена.

Она је, говорећи о саставу Тужилачког савјета подсјетила да га чини пет тужилаца, од чега један из основног Тужилаштва, предсједник Врховног државног тужилаштва, ког бира Скупштина, као и пет представника других грана власти-четири угледна правника на предлог парламента и један Министарства правде.

Лакочевић је рекла да сматра да су на тај начин гарантовали равнотежу заступљености чланова.

Јоница сматра да је због бројности основних државних тужилаца требало омогућити да имају два представника у Савјету, и замјерила зашто право на предлагање угледних правника има Удружење правника, које је невладина органозација, наводећи да су јој тиме дата већа права од остатка цивилног сектора.

И Јасавић је најавила амандмане на дио који се односи на предлагање угледних правника у састав Тужилачког савјета.

Посланик Демокртаског фронта Владислав Бојовић, говорећи о читавом сету предлога закона, казао је да их они неће подржати, јер нису подржали ни уставне измјене.

„Тужилаштво је најслабија карика у правосудном систему, посебно кад се има у виду организовани криминал и корупција.Тужилаштво је под највећим утицајем ДПС-СДП-а“, рекао је он, наводећи да партијама на власти таква рјешења омогућавају да у недоглед омогућава одржавање вд стања у Тужилаштву.

Бојовић сматра да су предложена рјешења дала половичне резултате и само козметичке измјене, наводећи да су се у Фронту залагали за строжија и трајнија рјешења, као у случају избора ВДТ-а за чији избор су тражили двотрећинску већину.

Он је додао да тим законима нису предвиђене санкције за ВДТ-а у случају да у Скупштини »падне« извјештај о његовом раду . „Ако га Скупштина бира, онда му мора и санкције предвидјети“.

Вулетић је казао да му смета предвиђени назив „руководилац“ и да треба да буде „тужилац“.

Његов партијски колега Зоран Вукчевић замјерио је што одбори нијесу усклађени како се не би преклапали, појашњавајући да није гласао за закон о Уставном суду јер је морао отићи на сједницу другог Одбора како би обезбиједили кворум.

Растодер је казао да у закону о Тужиалштву има пуно дискутабилних ствари, а да је најпроблематичније то што се, како је навео, Тужилаштво годину доводи у позицију да је пуну годину у стању избора и ван праве функције.

„Ту имам озбиљне резерве, а имам и резерве како гласати“, закључио је он.

Одбор за политички систем у сриједу је већином гласова подржао Предлог закона о измјенама и допунама Закона о Судском савјету и Предлог закона о измјенама и допуни Закона о судовима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: