Човић: Особе из Миловог окружења обогатиле се на пословима око Косова, многи су и даље у Црној Гори

Видим да су моје тврдње око појединих дешавања током 90-тих година прошлог вијека забољеле многе. У Црној Гори и њеном политичком животу, ту се мисли и подразумијева на само једног! Зато ме не изненађује да је Мило Ђукановић пустио своје керове да лају преко медија са већ стандардним клеветама, и у медијима које има под својом контролом, оцијенио је Небојша Човић за портал Борба, бивши потпредсједник Владе Републике Србије.

„Јесам изненађен да је избор пао на извјесног Николу Пешића некаквог предсједника подмлатка ДПС. Када је већ млади кер (у наставку – амбициозни апаратчик) добио овакву „коску“ и улогу којој није дорастао, даћу му неколико савјета и упутити на праве адресу – његовог газду (у фигуративном и буквалном смислу).

Небојша Човић није напао Црну Гору, земљу са честитим људима (међу које подмлађени Никола изгледа не спада) који то још једном исказују и кроз сва дешавања претходних недјеља.

Напао сам (чињеницама) Мила Ђукановића – који није Црна Гора и коме та земља није приватно власништво.

Када се већ залетио (или је гурнут) у овакву игру у којој се зна да је само небитна фигура, а наручилац и човјек са повоцем познат, амбициозни Никола је требало да зна да има посла са озбиљним човјеком који за све своје тврдње има и податке. То врло добро зна и његов газда.

Небојша Човић није изнио валидне податке о дешавањима 90-тих, који су тако забољели Мила Ђукановића као предсједник КК Црвена звезда, већ као бивши градоначелник Београда, један од лидера ДОС-а, бивши потпредсједник Владе Републике Србије, и бивши пријатељ Мила Ђукановића. На првом мјесту сам Небојша Човић, човјек који је увијек служио искључиво интересима Србије и свог народа. И ту сам и дан данас, са намјером да питам што нас о моралу и честитости учи онај који влада 31 годину и који покушава тај народ у Црној Гори да одроди на силу од Србије као да смо најгори непријатељи?

Радује ме жеља (ако је искрена) амбицизоног апаратчика и његовог газде да пронађу убице Зорана Ђинђића и оне који се обогатише на пословима са Косовом а врло су блиски самом Милу Ђукановићу. Услове за то имају, многи актери и учесници у тим недјелима су били, или су и даље на територији Црне Горе и пријатељи су Мила Ђукановића, јер да нису, зашто би их скривао по Црној Гори? Што се тиче оптужби бившег адвоката породице Ђинђић, бјеше ли то Срђа Поповић који је као морална громада бранио усташу Андрију Артуковића убицу и кољача хиљада дјеце, жена и Срба током 2. свјетског рата? Његова оптужба за мене је комплимент!

Коначно, као човјек који ништа никоме не дугује нити је икоме служио осим својој земљи, амбициозни апаратчик је о томе шта је Небојша Човић у свом животу (и како) радио, могао да пита свог стрица Драгишу Пешића, честитог и поштеног човека, који је био добар пријатељ и сарадник. Надам се да се не преврће у гробу гледајући свог синовца, попут многих стричева и ђедова који борећи се кроз историју за Црну Гору, вјероватно нису ни могли да сањају гдје је Црна Гора данас и зашта су се борили.

О томе амбициозном апаратчику и газди са повоцем не морам ја ништа да кажем, народ је рекао, и говори недељама на улицама Црне Горе!

Коначно, младом Николи би поручио да пренесе газди да покуша нешто ново и маштовитије када напада Небојшу Човића. Прије двије године исто ово причали су неки други пуштени са повоца, добили су своје па заћутали. Све то под условом да велики газда уопште има времена: од народа на улицама, уништене привреде, разних компромиса које мора да рјешава, уцјена којима је изложен, унутарпартијских непријатеља који би да му виде леђа. Зато ме не чуди да би опет да „дежурног кривца“ пронађе у Србији која му је вешто служила као параван и заклон од свих проблема које има у Црној Гори. Од Милошевића на овамо није ваљао ни један. Па сада логично не ваља ни Вучић. Зато ме чуди да велики газда има времена да се бави регионом и глуми некаквог миротворца и важног лика у региону, мијешајући се у унутрашње ствари других земаља попут Босне и Херцеговине, а за почетак, довољно је да склони завјесу са прозора на свом кабинету у Подгорици. Видјеће истину која је мало другачија.

За крај и мали (и бесплатан) савјет амбициозном апаратчику Николи: Знам добро да је овај напад на некога много већег рејтинга и искуства од њега, и што је најнезгодније који говори истину и за то има документа – препорука да преко реда постане посланик ДПС у црногорском Парламенту, пошто је већ у првом кругу у партији „извисио“ за то мјесто. Разумијем и да му је Мило како сам рече својевремено „политички идол“ само ми није јасно шта млађахни Никола зна о дешавањима 1992 или 1993.године? Тада је ако се не варам, имао 4 или 5 година. Зато је најбоље да пита свог идола Мила шта је он тада радио, и шта је писао упокојеном Патријарху српском Павлу, од кога сам добио орден Светог Саве првог реда – не као политичар, већ као човјек са ставом и образом.

„Хитња је вражији посао“ рекли би наши братски народи у Србији и Црној Гори за овај немушти покушај младог Николе да постане много важан, али прије ће бити да амбицизни апаратчик није чуо и за мудру пословицу „Благо оном ко се туђом штетом опамети, а тешко оном који својом мора”. Сва је прилика да ће Никола Пешић ипак морати…

За ово што је до сада радио, стриц Драгиша би се свакако стидио. Ипак,има наде за младог апаратчика, Миловог полтрона и каријеристу. За почетак, ако промијени друштво и идола коме се клања.

П.С – За младог апаратчика у прилогу достављам И двије слике да види шта је радио његов политички идол у периоду када је био мали:

На првој је Мило у “непријатељском” разговору са Слободаном Милошевићем. На другој, у војничкој униформи 1992.године приликом одласка на Дубровник.

Што се мене тиче ова полемика је завршена, ако млађаном Николи треба још доказа, нека посјети архиву АНБ-а, под условом да је нијесу уништили, да види шта му је идол радио и говорио деведесетих.“

Прочитајте још:

Милове „муке“ и ЛАЖИ: Борим се против вишеструких удара изнутра и споља

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: