Crkva Pokajnica kao znak praštanja i molitva za pomirenje

Piše: Predrag Savić, član Pravnog savjeta In4s

Manifestacija „Susret na ognjištu predaka“ održana je na proteklog vikenda na Boanu Kadića kod Danilovrgrada, i na njoj su se nakon 162 godine od strašnog zločina koji je počinjen nad bratstvom Kadića, od strane crnogoskih vlasti, nakon ubistva knjaza Danila Petrovića, sreli potomci ovog bratstva To je povod da se prisetim jednog, naizgled slučajnog susreta sa blaženopočivšim mitropolitom Amfilohijem, marta 2016. godine na podgoričkom Aerrodromu, nepsoredno pošto je osveštao crkvu pokajnicu na Boanu. Potomci Todora Kadića, tada su predali na upravljanje Mitropoliji crnogorsko-primorskoj crkvu pokajnicu u Boanu.

Pominjanje Boana Kadića, uvek podstiče teme, zašto je ubijen knjaz Danilo Petrović, prvi svetovni vladar Crne Gore i kako su Kadići preživeli “istragu”?. Kako su vladarska oholost i kotorski atentat prouzrokvali najstarije crnogorske podele i bratoubistva, oko kojih se i dalje prepiru istoričari ?

Tom prilikom mitropolit Amfilohije dao mi je blagoslov da našu priču sa aerodroma u Podgorici i Beogradu, objavim u novini „Srpski glas“, koja se štampaju već više od tri decenije na ćirilici u Melburnu!

Tako je, ta priča o bahotosti, pohoti i pohlepi, plemenskim progonima, ubistvu prvog svetovnog vladara Crne Gore, sukobima Brdjana i Cetinjana bratoubistvima, čojstvu i obrazu, upornosti, osveti, velikim stradanjima i zločinima, ali i pomirenju, pokajanju i pozivu na obnovu narodnog jedinstva objavljena u dalekoj Australiji, u broju od petka 11.marta 2016. godine.. PDF format te novinske stranice kasnije je uvršten kao sastavni deo izložbe “Vaskrs svetinja”, fotoreportera Zorana Jovanovića Mačka, koja se trenutno nalazi u Manastiru Mihaljskoj prevlaci..

Upravo manifestacija “Susret na ognjštu predaka”, kojoj je pristvovao mitropilit Joanikije, bila je povod da se podsetimo delova tog teksta pod naslovom “ Poziv na narodno izmirenje Crne Gore”. Ne treba trošiti reči da bi se dokazalo koliko su tadašnje mitropolitove reči, poruke i pozivi aktuelni i danas! Evo šta se tog dana tačno zbilo!

I dok sam tom matovnskog daba 2016, prolazio poslednju bezbednosnu i carinsku kontolu, pre ulaska za avion u Beograd, među putnicima se pojavio Mitropolit Amfilofij. I to, sam nosio je dve putne torbe. Celivam mu svetu desnicu, pozdravljamo se. Veli da, će sa Njegovom svetošću patrijarhom srpskim Irinejom (blaženošpčivši) od 2. do 13.marta 2016. boraviti u poseti Mitropoliji australijsko-novozelandskoj. Reče da putuje u Australiju na poziv Njegovog preosveštenstva tadašnjeg episkopa australijsko-novozelandskog Irineja, a glavni povod je prisustvo osvećenju obnovljene Saborne crkve Svete Trojice u Melburnu.

Objašnjavam mu, da ga celi dan spominjem, zbog novinskog izveštaja sa bogosluženja na Kadića Boanu. Pitam ga za Kadiće i crkvu pokajnicu. Potvrdjuje mi mnoge podatke koje sam od ranije znao, zahvaljući novinaru Budu Simonoviću.. Priča mi , dok ulazimo u autobus koji nas vozi na pistu do aviona, da je knjiga Bude Simonovića « Zeko Mali » vrlo argumentovana i » pouzdana, odlično ostvarenje. ». Veli još da je pozvao da je lično na otvarenje hrama u Kadića Boanu dodju i Kadići koju su prešli u islam! On smatra da svi moraju da oproste jedni drugima, pomire se sa Bogom u sebi i u molitvi postanu braća .

Besedeći te 2016. godine, u okolini Danilovgrad, .prema izveštaju objavljenom u dnevnom listu „Dan“, a povodom najave da će Crkve u Boanu Kadiča biti dovršena do Mitrovdana, mitropolit Amfilohije je izrazo nadu, . da će toga dana na Boan Kadića da dođu i potomci Petrovića i da na taj način počne pomirenje Crne Gore. Po njegovim rečima, to bi značilo obnovu stare Crne Gore, narodnog jedinstva Cetinja i Brđana, čija bi kruna bilo postavljenje krsta na obnovljenoj Njegoševoj kapeli na vrhu Lovćena.

– Pored Nemanjića grada, mislim da je sabiranje pored ove crkve pomirnice i pokajnice jedan od značajnijih događaja današnje Crne Gore. Na Boanu se nalazimo na jednom mjestu koje je dobro upamtilo što znači bratoubistvo i kakve su posledice toga čina. Ja volim Petroviće, ali njihova borba za Crnu Goru obilježena je i zločinima, a jedan od njih se dogodio i ovdje na Boanu. Pohota i pohlepa vlastodržaca crnogorskih prije 150 godina proizvela je duhovni, ali i tjelesni blud. Knjaz Danilo je uradio nešto što nije smio da uradi i upalio je vatru bratoubistva u CrnojGori, koja se nastavila i kasnije, a posebno je došla do izražaja tokom rata od 1941. do 1945. godine – kazao je tada mitropolit Amfilohije,a jedini objavio podgorički “Dan”.

Iz pomenutog teksta u „Danu“ nije se vidilo kakav je to greh počinio Todor, a šta su skrivili Petrovići? Kada se sve zbilo? Poznavaoci istoriji znaju, da je u pitanju kotorski atentat na knjaza Danila Prvog Petrovića i potom „istraga“ Kadića.

Gledajući fotografiju Danila Prvog Petrovića, odjednom prisetih se šta mi je o njemu kao nasledniku vladike Njegoša pričao moj preminuli prijatelj dr Vlada Marković, iz Prčnja. Doktor Vlada kao pasionirani ljubitelj knjige i isitorije , voleo je da napomene da je po zapsiima savremenika vladika Petar Petrović Njegoš bio jedan najviših ljudi u Evropi u to doba. Licitirali su sa visinamaa od 190 do 225 centimetara. Za razliku od vladike Njegoša knjaz Danilo je bio izrazito niskog rasta. Gotovo patuljak.

O knjazu Danilu Prvom postoje dijametralno suprotna mišljenja , istorijska učenja i pripovedanja. Jedni tvrde da je bio zlobni, mali, iskopleksiarani, osvetotljubivi, krvnik i ubica, a drugi da je bio državnik nad državnicima, tvorac savremene crnogorske države, veliki diplomata i reformator i zakonodavac. Izvesno je da na vlast došao na osnovu Njegoševog testamenta, i da zbog nsikog rasta i zelenih očiju prozvan Zeko Mali ! Bio je prvi crnorgski svetovni vladar bez mitre i vladičanske odore i duboko ssvestan svog srpskog roda!

Zeko Mali je odmah u početku pokazao da je spreman da se iskaže kao moćan i opak vladalac, pa je, prema svedočenju ostarelog Vuka Karadžića, rekao starešinama crnogorskim:
„Vidite kolišni sam mali, ali ako me ne uzaslušate, biću vam veći od Lovćena: ako mi ne date dobrom da se proslavim, ja ću gledati da se proslavim zlom.“

Na Trojice 1854. godine osioni cetinjski vladar sa svojim perjanicima se našao na Ostrogu. Tu su organizovali proslavu na kojoj su prema narodnom predanju, i zapisma nekoliko hroničara, prekardašili meru. Tvrdi se da su seksualno napastvovali 30 devojaka iz plemena Bjelopavloivića.

Tada je Zeko Mali primorao najlepšu ženu, mladu Danicu Pavićević, rođenu Kadić, zvanu Vilajeta, da vreme provede sa njim, a posle je naredio da mu je dovedu i na Cetinje, da bi istovremeno zatražio od Todora Kadića, njenog brata i svog čoveka, da ubije zeta Punišu, kneževog političkog protivnika, i tako sestru učini udovicom, da bi lakše nastavio da uživa u njoj, što Todor nije hteo da učini., Todor je, spasavajući se prebegao zajedno sa zetom u Tursku. A knez, zasitivši se Danice, prepustio je svome perjaniku Kićunu Martinoviću, šuraku vojvode Mirka, da je on venča i pored živog muža (a ona je umrla posle dve godine), što se do tada u Crnoj Gori nije dešavalo. Sve to je koštalo, prvo glave Mićunovog brata Mišuna, konzula crnogorskog u u Carigradu. Todor ga je usmrtio usred Carigrada,1860. Godine. Potom je Todor u ktorskom atentatu ispalio smrtonosne kuršume, dok je knez pratio suprugu, koja se u primorju banjala.

Todor Kadić je na sam dan atentata iz Skadra stigao u Kotor, gde gotovo niko nije znao da će stići Zeko Mali. Negde posle dva sata čekanja, oko 19,45 časova , u sam sumrak je ispalio hitac na knjaza, koji ulazio na brod za Prčanj, što je pojedine moderne crnogorske istoričare nagnalo da tvrde da je Todor možda bio plaćeni atentator.

Dokument „Krivična rasprava pri Okružnom sudu u Kotoru protiv Todora Kadića, iz Bjelopavlića, u Crnoj Gori, ubice crnogorskog vladara, knjaza Danila Petrovića – Njegoša, održana 18. septembra 1860. godine“, koji je sa italijanskog jezika preveo Jovan Bućin, sadrži i prizanje Todora Kadića. On je sudiji Henriku Potočnjaku, objasnio da mu je knjaz Danilo ubi pet članova familije, konfiskovao svu imovinu, sestru naterao da se preuda i to kraj živog muža. Dalje , atentator Todor je tvdio, da je odbio da izvrši knjaževe krvničke naloge i tako poštedio nevine živote, a da je onda on kao nevin čovek zverski proganjan. Todor Kadić je izrazio jedino kajanje što je u Carigradu ubio nevinog čoveka – konzula Mišuna Martinovića, čija je « zla kob bila » da je brat perjanika Kićuna, za koga su preudali Danicu Kadić. Austrijski zvaničnici posebno u svojim zapisima inistiraju na dostojanstvenom držanju na smrt osudjenog tridesetgodišnjeg Todora Kadića. Todor je javno obešen u Kotoru .

Todor Kadić je, u to danas više nema nikakve sumnje, bio progonjeni vuk samotnjak, do srca uvrijeðeni i ojaðeni čovek koji se dugo potuca posvijetu od nemila do nedraga i krio od opasnih, zelenih očiju Zeka Malog, kako su zvali knjaza Danila, od njegove dugačke, nemilosrdne inepravedne tiranske ruke. To je prilikom predaje Kadića crvke 28.februara2016- godine istakao i Budo Simonović, autor knjige « Zeko Mali » (doživela pet izdanja) pobijajući odlučno sve tvrdnje da je Todor bio plaćenik !

Iste večeri kada je iz Kotora stiga glas da je knjaz Danilo podlega ranama, na Kadiće je pala strašna anatema vladarske kuće sa Cetinja i Senata crnogorskog. Osvetnici su odmah krenuli u akciju da razore domove i » istraže » sedamdesetak Kadića porodica, iz Boana.Po nekim podacima, iste noći je pobijeno 24 Kadića (ima ionih koji tvrde da je stradalo više od 90), svi oni koji nijesu uspjeli na vrijeme da se sklone i umaknu nemilosrdnoj ruci osvete.

Pojašnjava mi da je Darinka supruga knjaza Danila, sa ćerkom Olgom, takođe, proterana iz Crne Gore. Učinio je Knjaz Nikola, sin vojvode Mirka Petrovića, koji je nasledio knjaza Danila. Darinka je bila Srpkinja iz Trsta. Iz bogate familije. Priča se da je na Cetinje donela evropsko pomodarstvo i da je bila rasipnik. Pojedini istoričari tvrdi da je bila i u ljubavnoj vezi sa knjazom Nikolom, i to za života užasno ljubornog Zeke Malog.

-Nije Todor Kadić mrzio knjaza Danila, ali njegovo shvatanje života, obraz i čast nijesu mogli da otrpe ono što je uradio tadašnji crnogorski gospodar. Tako ja shvatam Todora Kadića i drago mi je što je na ostacima njegove kuće podignuta crkva. Najviše zasluga za njeno podizanje pripada Žarku Pavloviću, kao i Miloradu Dudiju Kadiću, bivšem predsjedniku opštine Danilovgrad. Pavlović je svoje prezime Kadić usled progona morao da promeni. Familija mu je živala u Peći. Ubuduće će u hramu u Boanu naše monahinje paliti kandilo za pokoj duše Todora Kadića, njegovih potomaka, ali i Petrovića – napomenuo je tada 2016. godine mitropolit mitropolit Amfilohije.

Mitropolit Joanikije je prošle subote odlikovao Zlatnim likom Svetog Petra Drugog Lovćenskog Tajnovidca, najvišim odlikovanjem Mitropolije crnogorsko primorske Žarka Pavlovića Kadića koji je najzaslužniji za podizanje hrama Svetog Dimitrija i okupljanja Kadića na Boanu Kadića kod Danilovgrada.

Antrfile

POHARA KUČA

JEDAN od najmračnijih perioda crnogorske istorije, iz vremena vladavine knjaza Danila Petrovića, naslednika Njegoševog, 1856. godine – po zlu čuvena pohara Kuča, zahvaljujući publicisti Iliji Petroviću, izašla je iz sveta tame i skrasila se između korica njegovog dela „Crnogorska pohara Kuča“.

A prema kazivanju savremenika tih tragičnih događaja, vojvode Marka Miljanova, posečene su 243 plemenske glave, od čega 17 „vojničkije“, dok su preostale bile staraca, žena i dece.

„Glave ljuđi i djece, koje su posječene, skupljene su na uljanik popa Luke i pobodene na rozge oko uljanika, kako bi iž vojvoda Mirko moga gledat i vidjet koliko ih je“, zapisao je Miljanov.

U narodu se do danas prepričava knjaževa naredba, koju je dosledno sproveo njegov brat, vojvoda Mirko Petrović: „Udri Kuča na božju vjeru, ako ga drugačije ufatit ne moš… i djeca u kolijevke da se kolju!“

Razlog krvavog pira bio je bunt Kuča, koji nisu mogli da trpe teror koji je sprovodio cetinjski gospodar. Sablja Mirka Petrovića i njegove vojske sekla je glave tek rođene dece, a od njene oštrice nisu pošteđene čak ni žene trudnice!

Antrfile

BEĆKOVIĆEVI STIHOVI

Proteklog vikenda u Boanu boravio je proslavljeni pesnik Matija Bećković. On je o Kadićima i Petrovićima spevao pesmu, u kojoj ukazuje da Kadići još postoje, i da ih ima sve više i više, a da Petrovići nemaju muškog potomstva.

Antrfile

STRADANJA I SVETINJA

Prema izveštavanju Radio Svetigore Mitropolit crnogorsko-primorski g. Joanikije obratio se prisutnima u Boanu, rečima “da su Kadići ubijani, progonjeni, proklinjani, u kam zatucani.”

“Ali je Božji blagoslov i blagoslov Svetog Vasilija Ostroškoga uvijek bio sa njima. Pa iako su progonjeni, oni su se još više razgranali, umnožoli,.narodili… I nijesu se međusobno ni zaboravili, ni zavadili. I evo, hvala Bogu, u spomen njihovoga bratstva, u spomen sjećanja na njihovu veliku istorijsku patnju i njihove neprebrojne žrtve, oni su ovdje, umjesto osvete, umjesto mržnje podigli ovu svetinju u ime bratske ljubavi, u ime oproštaja, u ime pomirenja. Oni koji su najviše bili onepravdovani i gonjeni, oni nose i daju mir i bratsku ljubav svima preko ovog svetoga hrama i ovoga divnoga sabora”, rekao je Vladika Joanikije.