Crna dama u belom gradu – Beograđanka slavi 50 godina

Ove godine slavi pedeseti rođendan. Pre pola veka bila je najviša i najpametnija na Balkanu. Građani su joj možda i zbog toga dali nadimak koji je ostao do danas – Beograđanka je i dalje jedan od simbola grada.

Nekada najviša zgrada na Balkanu, sa 24 sprata i visinom od 101 metar. Prva pametna, sa kompjuterski upravljanim grejanjem i hlađenjem. Ugrađenim specijalnim prozorima. I liftovi su bili brzi, od prizemlja do vrha stizali su za dvadesetak sekundi.

Pripremila Danijela Dragojević
„Tih 70-ih ona zaista bila vrlo posebna i pratila neke trendove koji su tada bili aktuelni u svetu. Tome govori činjenica da je kula Mombarnas u Parizu od 200 metara tada bila najviša zgrada u Evropi. Kula Sirs u Čikago je imala 400 metara i bila je najviša zgrada u svetu. A ova je bila najviša zgrada na Balkanu. Tako da je to zaista impozantno“, kaže Jovana Tomić iz Palate Beograd.

I enterijer i eksterijer Palate Beograd, poznatije kao Beograđanka, projektovao je čuveni arhitekta Branko Pešić. Ali je za izgradnju bio zadužen i još jedan Branko Pešić, tadašnji gradonačelnik Beograda. Dok su je neki voleli, nekima je i smetala zbog svoje tamne boje.

„Bilo je otpora prema tome zato što je crna zgrada u belom gradu. Bila je najviša, nekome je možda narušavala pogled. Arhitekta Branko Pešić je, prema navodima njegove ćerke, zapravo zvao Crna dama, jer je bila vitka i visoka. Ali su neki drugi, možda malo maliciozni građani zvali Crna udovica. Eto, jedina najviša crna zgrada. Međutim, ona nije crna, tako da je to bitno reći. Ona u zavisnosti od doba dana, kako na nju pada sunce i svetlo se ne menja boju. Ona ide od nekakve bronze, neko ide čak i do zlatne“, ističe Tomićeva.

Zbog snega Beograđanka je danas bela. Prošetali smo jedinom kružnom terasom.

U sklopu renoviranja uređen je i vidikovac.

„Zbog toga smo prikazali fotografije koje zapravo oslikavaju njenu gradnju od 1969. do 1974. godine i druga izložba je posvećena u tom periodu kada je ona počela da živi, kada je otvorila svoje kapije. Jer je tih 70-ih ona zaista bila vrlo posebna i pratila trendove koji su tada bili aktuelni u svetu. Tokom izgradnje temelja Beograđanke naišli su na dva podzemna potoka. To je bilo potrebno da se sva ta voda ispumpa da bi oni mogli dalje da nastave da zidaju“, navodi Jovana Tomić.

Palata Beograd u novom ruhu ima i nove zelene oaze. Na terasama na petom i šestom spratu pravi mali parkovi sa žbunastim biljkama i drvenim klupama za odmor. I danas je moderan multifunkcionalan poslovni centar, sedište brojnih domaćih i stranih kompanija. I dalje je jedan od simbola prestonice.

RTS