Црна Гора се повукла из трке за мјесто у СБ УН

Црна Гора неће бити нестална чланица Савјета безбједности Уједињених нација за мандат 2026–2027. године, потврђено је незванично „Дану“ у Влади Црне Горе.

Иако је Црна Гора у ову трку ушла још 2008. године, кандидатура је сада и дефинитивно повучена. Према доступним информацијама, у трци за ово престижно мјесто били смо са Летонијом, али је Црна Гора остала без реалних шанси да постане дио овог тијела УН.

Министарство вањских послова, на чијем је челу министар Ервин Ибрахимовић, није званично саопштило разлоге одустајања, нити је Влада дала било какво објашњење јавности. Иако је чланство у Савјету безбједности прилика да се мали, али стратешки позиционирани актери афирмишу у глобалној дипломатији, Црна Гора је, без конкретног образложења, сама себи ускратила ту могућност.

Ово није први пут да Црна Гора на међународном плану повлачи потезе без јасне стратегије и транспарентне комуникације. Влада је годинама у програмима рада помињала кандидатуру за Савјет безбједности, али су стварни кораци у том правцу изостали. Изостанак дипломатске активности, недостатак снажног лобирања и амбиције, као и неке грешке из прошлости, очигледно су довели до тога да је Црна Гора изгубила трку и прије него што је она заиста почела.

Тим поводом, од Владе и Министарства вањских послова нијесмо могли добити званичну изјаву, пише ДАН. Недостатак одговора само додатно отвара питања о томе колико је актуелна власт била спремна да се озбиљно бави овом темом и зашто је одлука о одустајању донесена без икаквог објашњења јавности.

Иначе, бити нестална чланица СБ УН значило би да бисмо имали привремено мјесто у овом најважнијем органу УН задуженом за одржавање међународног мира и безбједности.

То би значило и да бисмо учествовали у доношењу одлука, имали право гласа у доношењу резолуција, декларација и одлука Савјета безбједности, укључујући санкције, мировне мисије и одобрења војних операција. Ту је и учешће у расправама о глобалној безбједности, а могли бисмо иницирати дебате и предлагати теме за разматрање.

Без права вета уз значајан глобални утицај

Нестална чланица, за разлику од сталних чланица (САД, Кина, Русија, Велика Британија и Француска), не може блокирати одлуке и мандат траје ограничено вријеме и не може се одмах поновити.

Чланство у Савјету безбједности пружа прилику за значајан глобални утицај, али захтијева активну дипломатску и политичку ангажованост.

Обавеза би била да подржавамо одлуке Савјета безбједности и доприносимо имплементацији његових резолуција. Свака чланица преузима предсједавање СБ УН на мјесец дана, што подразумијева вођење сједница и одређивање дневног реда. Морали бисмо активно учествовати у преговорима о кризним ситуацијама и резолуцијама.

Избори током ове године

Тренутне несталне чланице Савјета безбједности Уједињених нација су Грчка, Данска, Сомалија, Пакистан и Панама, које су званично започеле свој двогодишњи мандат 1. јануара 2025. године.

Летонија је поднијела кандидатуру за мјесто несталне чланице Савјета безбједности УН за период 2026–2027. године. У оквиру исте изборне групе, Црна Гора је такође била кандидат, али је одустала од трке, чиме је Летонија остала једини кандидат из те регије. Избори за нове несталне чланице Савјета безбједности одржаће се током 2025. године, а изабране земље ће започети свој мандат 1. јануара 2026. године.

То би значило, међутим, и да држава добија значајну глобалну пажњу и прилику да утиче на кључна свјетска питања, као и могућност утицаја на глобалне безбједносне одлуке, односно има прилику да обликује политике УН у складу са својим интересима и интересима својих савезника.

То омугућава и интензивну сарадњу са сталним чланицама и другим несталним чланицама, што може ојачати билатералне и мултилатералне односе, и повећати углед у међународним организацијама, олакшати трговинске и инвестиционе преговоре, те привући подршку за националне иницијативе.

ДАН

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: