Crna Gora u „srpskom svijetu“

Piše: Nikola Jović, istoričar i politikolog

Matija Bećković je ispravno rekao da: „Strahovati da će se Crna Gora posrbiti isto je kao da će se Turska poturčiti.“ Isto tako, besmisleno je strahovati da će Crna Gora postati deo „srpskog sveta“ (tj. onoga što pod njim podrazumevaju oni kojima je sve srpsko mrsko i primitivno), pošto je ona već deo srpskog sveta, tj. oduvek je bila. A u tom srpskom svetu se neće utopiti jer on nije politički projekat, naprotiv.

Sve i da jeste, kao što nije, tu prvenstveno reč o „novom crtanju granica“ i prekrajanju postojećih, na šta godinama „upozoravaju“ vrli „eksperti“ vrlog novog svetskog poretka kod nas, pitanje je kako bi to bilo dočekano u samoj Crnoj Gori.

Jer kao što je rekao kolega politikolog Rajko Petrović: „Pitam se, kada bi se u Crnoj Gori sprovelo istraživanje o tome koliko ljudi želi da živi u državi sastavljenoj od Srbije (današnje sužene), Republike Srpske i Crne Gore, a da se ona zove Srbija, da joj zastava bude današnja zastava Srbije, grb današnji grb Srbije, himna Bože pravde i da im nije potrebna baš nikakva autonomija unutar takve Srbije (jer šta će Srbinu autonomija u Srbiji)? Plašim se da bi nas rezultati takvog istraživanja razočarali…“

Stoga insistirati na političkoj dimenziji srpskog sveta, pored toliko drugih preko potrebnijih i važnijih, naročito u trenutnoj geopolitičkoj situaciji na Balkanu, nije samo bespotrebno i besmisleno, već i štetno i kontraproduktivno. Uostalom, to se vidi i po tome što naši protivnici od srpskog sveta vide samo „Veliku Srbiju“.

A nije reč o tome, reč je o nečemu (po njihove srbofobne interese) mnogo „opasnijem“; kulturnom, duhovnom, identitetskom, regionalnom, ekonomskom, prosvetnom, akademskom i svakom drugom povezivanju Srba. To je ideja srpskog sveta. Kultura kao centralna tačka povezivanja, a u njenom središtu je, kao i u središtu svake kulture, špenglerovski rečeno, upravo vera. Dakle naše pravoslavno hrišćanstvo, naše svetosavlje, kao autentični srpski pogled na veru, državu, narod jeste upravo onaj „srpski put“ koji određuje horizontalu i vertikalu srpskog sveta koji se ne može „u lance vezati“ i ograničiti na postojeće (mahom nametnute) granice.

Uporište za ove stavove se, kao i uvek, može naći u našem istorijskom trajanju i bogatstvu naše prošlosti u kojoj se, čak i u uslovima ropstva, pevalo o slobodi i ona sanjala, a na njenom ostvarenju, na oslobođenju i ujedinjenju u jednu državu, predano radilo. Tako je pojam obilato korišćen od strane mnogih učenih i mudrih srpskih glava u 19. veku. U političkom listu vojvođanskih Srba „Zastava“, koji je uređivao i vodio Svetozar Miletić, fraza „srpski svet“ je prilično frekventna i česta a označava celovitost srpskog nacionalnog bića i celoviti, integralistički pogled na srpski narod, upkros tadašnjoj (poput današnje) rasutosti na više država, granica, imperija…

U istom ili sličnom svojstvu ga spominju i „Zemunski glasnik“, „Sion“, „Starmali“, „Prosvetni glasnik“, „Školski list“, „Srpska nezavisnost“ i brojne druge novine, ali ne samo one. Na primer, u pesmi čuvenog Jovana Jovanovića- Zmaja „Malena sam“, nalaze se stihovi:

„Da sam cvetak, kao što sam mala,

ja bih srpskom svetu mirisala.“

Dramski pisac Žarko Lazarević je tada napisao pesmu koja se zove upravo „Srpski svet“, a termin je koristio i velikan srpske istoriografije Vladimir Ćorović. U Crnoj Gori se on pominje prvi put kada i mnogo poznatiji termin- Srpska Sparta. U Cetinjskom listu „Crnogorka“, 18. decembra 1871. godine, u tekstu povodom smrti knjaza Danila, navodi se: „ …Ne zvono ovo ne poziva ovdašnje srpske stanovnike na Uskršnju veselu slavu već ono javlja srpskom svijetu crnu vijest: „Viteškoga gospodara srpske Šparte nema više“.“ Dakle još tada je termin „srpska Sparta“ bio neodvojiv od termina „srpski svet“, što će reći da Crna Gora ima smisla i razloga da postoji isključivo kao srpska Sparta i kao deo srpskog sveta. Ako to nije, onda nije Crna Gora.

Pritom, kao što se iz priloženog vidi, ni pre 150 godina nije pojam „srpski svet“ podrazumevao (prvenstveno) ništa drugo do Srbe gde god bili i živeli na svetu, vaskoliko Srpstvo. Tada nije postojala bojazan da se Crna Gora „utopi“ u srpski svet. Zašto bi danas i kome to može smetati, uzev u obzir šta se podrazumeva tim terminom?

Tačnije, šta mi pod njim (treba da) podrazumevamo, ne obazirući se uopšte na neosnovane optužbe i kuknjavu onih kojima je svaka Srbija prevelika ma koliko mala bila i kojima su svi Srbi pretnja gde god bili i koliko god ih bilo. Uostalom, u njihovim svetovima za nas nikada neće biti mesta. A u našem, čak i ako on dođe do političke ravni, što ne treba stavljati u prvi plan ali se ni preterano distancirati i bežati od toga, ima za svakoga i uvek će biti. I tu je glavna razlika između nas i njih.