Crnja i Gora: Raspopi na djelu (3. dio)
1 min read
raspop NVO CPC Miraš Dedeić
Piše: Mišo Vujović
Jedan od ideologa CPC, dr Danilo Radojević, zagrebački đak Savića Markovića Štedimlije, 1993. u Monitoru javno je obznanio strategiju unijaćenja Crnogoraca u svom tekstu „Obmane i laži ekumenizma“.
On navodi da je „Crna Gora imala staru, ustrojenu crkvenu organizaciju: Dukljansko-barsku nadbiskupiju, pa je Sava (Sveti Sava), posle Nemanjinog vojnog osvajanja Duklje, radio da proširi pravoslavlje na crnogorskom tada katoličkom tlu“, piše Radojević, ne krijući da je autokefalnost samo faza do konačnog stvaranja Crnogorske nadbiskupije i Crnogoraca kao dela velikog vatikanskog stada.
Radojević prećutkuje prave činjenice o barskoj nadbiskupiji, nastaloj 1089. od pokatoličenih Srba, čiji je nadbiskup nosio titulu primas srpski, što nedvosmisleno oslikava nacionalnu strukturu stanovništva na čijoj je teritoriji Vatikan širio prozelitizam.
Još 1987. Jevrem Brković je u Dugi, u polemici sa prof. dr Rastislavom Petrovićem pokrenuo Štedimlijinu priču o tzv. „crnogorskoj pravoslavnoj crkvi“.
Dolaskom višestranačkog sistema, separatističke stranke na čelu sa Liberalnim savezom, uz pomoć Monitora i Liberala, krenule su u realizaciju ove ideje zasnovane na obmanama i falsifikatima, koje su proizvodili Danilo Radojević, Radoslav Rotković, Branko Nikač, Vojislav Nikčević, Rajko Cerović, Jevrem Brković i druge intelektualne gromade crnogorske nacije, navodi Aleksić.
Jovan Markuš, bivši gradonačelnik Cetinja, autor knjige Povratak kralja Nikole I u otadžbinu, dopunjava Aleksića tvrdnjom da su tri izvora crnogorskog autokefalizma: ustaše, komunisti i separatisti.
„Odričući se svoje prošlosti, Crnogorci novog kova krenuli su u protivprirodnu promjenu svog ukupnog identiteta. Savić Marković – Štedemlija bio je glasnogovornik ideje o stvaranju ’Autokefalne unijatske crnogorske crkve’. On je bio prvi koji je lansirao tezu da je Sveti Sava „genocidan čovek“ koji je popravoslavio Crnu Goru.
Štedimlija je u ustaškom pokretu imao zadatak da radi na zbližavanju Hrvata, Albanaca i ’crvenih Hrvata’, kako su tada nazivali Crnogorce, i da ih konfrontira Srbima. Štedimlija je 1944. u listu Hrvatski narod objavio tekst pod naslovom ’Putokaz dr Milana Šuflaja’.
Šuflaj je, inače, bio ideolog Starčevićeve i Frankove zloglasne Hrvatske stranke prava iz koje je nastao celokupni ustaški pokret. On je napisao da su Crnogorci mešavina ’Crvenih Hrvata’ i starih Ilira. U ovom tekstu, Štedimlija podvlači: ’Proučavajući povijest Hrvatske, Crne Gore i Albanije Šuflaj je nedvojbeno označio kuda se treba obratiti pažnju hrvatskog učenjaka i političkog čovjeka u budućnosti i na koju stranu treba upraviti i učvrstiti uticaj’.
Štedimlija ne krije da njegove ideje izviru iz ustaške HSP, koja je bila prva rasistička i fašistička stranka u Evropi, nastala pedeset godina ranije nego fašizam u Italiji i nacizam u Njemačkoj.
Rušenje kapele na Lovćenu komunistima je bio povod da u javni opticaj ubace ideju o ’nezavisnoj crnogorskoj crkvi’, osporavajući pravo crnogorskoj Mitropoliji da legalno zastupa interese ’nasilno prisajedinjene crnogorske crkve’. Oni su izmislili kako je ’Svetosavlje velikosrpska imperijalistička ideologija’, tvrdeći da je prisustvo srpske crkve u Crnoj Gori ’relikt mračne prošlosti’ koji progresivne vlasti ’moraju da ukinu’.
Komunisti su organizovali anti-pravoslavne demostracije na Cetinju, koje je osmislila UDB-a i Opštinski komitet“, govori Markuš, čiji preci već 140 godina nastanjuju Cetinje.
Na starim, pomalo izbledelim fotografijama ipak nije teško prepoznati sadašnje separatističke lidere.
Iz obilja građe Markuš vadi faksimil pisma „O formiranju autokefalne Crnogorske pravoslavne crkve“, koje je ondašnji predsednik Izvršnog veća Makedonije, Trajče Grujoski uputio 21. februara 1978. potpredsedniku vlade Crne Gore Radivoju Brajoviću. Da su ustašku ideologiju Savića Markovića nastavili komunisti a danas je realizuju separatisti, Markuš potkrepljuje novim dokumentom, u čijem zaglavlju stoji: strogo poverljivo.
U belešci koju je 19.septembra 1984. sačinio Božidar Karadžić, sekretar Komisije za odnose sa vjerskim zajednicama, između ostalog stoji, da dr Božidar Tadić, potpredsednik IV Crne Gore, u čijoj nadležnosti je bila i policija, „predlaže“ mitropolitu Danilu Dajkoviću da građanina Miraša Dedejića zamonaši. Pod tačkom dva kaže se:
„Miraš Dedejić, teolog iz Zenice, porijeklom iz Crne Gore (iz okoline Mojkovca ili Bijelog Polja), koji je studirao u Rimu i Moskvi, za koga se smatralo da bi mogao biti jedan od kandidata za vikarnog episkopa, odnosno za mitropolita crnogorsko primorskoga…“, pri čemu se jasno vidi ko je i kada predvideo ovog čoveka za poglavnika nepriznate crkve.
Kako se navodi dalje u dokumentu: „Mitropolit je, pored ostalog, istakao da Dedejića dobro poznaje i da je pratio njegov rad dugo godina; da crkveni zakoni ne dozvoljavaju mogućnost zamonašenja sveštenika koji je van eparhije duže od šest mjeseci, a da Dedejić ne živi u Crnoj Gori više od trideset godina; da nije siguran šta je Dedejić završio, jer ga nije obavještavao o tim pitanjima, iako je na njegovu molbu intervenisao kod moskovskog Mitropolita da ga primi na Teološki fakultet u Moskvi; da se Dedejić ženio u Parizu, ali je to krio; da mu se ne može vjerovati, te, i da dozvoljavaju crkveni kanoni, ne bi ga zamonašio…“ ostalo je zabeleženo u UDB-inom arhivu.
Dedejićev prethodnik, Ilija Abramović, pre raščinjenja Antonije Abramović, takođe je bio saradnik bivše crnogorske UDB-e. Tadašnji monah Antonije bio je u vezi sa Veselinom R. Đuranovićem – Vesom Malim, što je objavljeno još 1993.
Miraš Dedijić, za vreme svog službovanja u Rimu, bio je čest gost Jugoslovenske ambasade; tada je bio otvoreni pristalica Slobodana Miloševića, isticao se vatrenim govorima o srpstvu.
Kasnije se pokazalo da je ipak ostao veran svojim starim nalogodavcima, starim crnogorskim udbašima: Jovu Kapidžiću, Ninu Vušuroviću, Veselinu R. Đuranoviću, Vladu Kekoviću, i ostalima koji su iza njega stali.
„Hirotoniju“ Miraša Dedejića u Sofiji organizovao je bivši ambasador Jugoslavije u Bugarskoj Milenko Stefanović, sada predsednik Crnogorsko–bugarskog društva.
U dopisu pristiglom iz naše Ambasade, poslatom SMIP-u, pod naslovom „Rukopoložen crnogorski Episkop“ stoji da je bugarski dnevnik Kontinent objavio članak „Pimen rukopoložio crnogorskog episkopa“: „Od strane nepriznatog Sv. Sinoda BPC (tzv. Patrijarh Pimen) obavljen je čin ’rukopoloženja Episkopa crnogorsko-primorskog’ Miraša Dedejića. Tom činu, kako je izvestila vladina Demokracija, prisustvovala je grupa „istaknutih političara, intelektualaca i vernika“ (oko 40), koji su specijalno za tu priliku doputovali iz Crne Gore.
Generalni sekretar bugarske Patrijaršije Todorov informisao nas je da su, na zahtev mitropolita crnogorskog Amfilohija, pokušali pismima premijeru Stojanovu i direktoru Vladine direkcije za vere Ljubomiru Mladenovu, da spreče taj ’kanonima suprotan’ čin“, stoji u dopisu, uz konstataciju da je mitropolit Galisej, gen. Sek. Svetog Sinoda BPC izrazio bojazan da „delovanje raskolničkog Sv. Sinoda na čelu sa Pimenom i čin ’rukopoloženja’ Miraša Dedejića, mogu da dovedu do pogoršanja odnosa ne samo između BPC i SPC već i između dve države.“
U detaljnijem opisu navodi se da je Dedejić „rukopoložen“ u crkvi Svete Paraskeve od strane mitropolita sofijskog Inokentija i doroslovskog Genadija i da je u grupi od četrdeset, za tu priliku iz Crne Gore prispelih gostiju, bio i bivši jugoslovenski ambasador u Sofiji Milenko Stefanović. U drugom dopisu iz Sofije, pod naslovom „Objedinjavanje raskolnika pravoslavnih crkava“, stoji da je Generalni sekretar Sv. Sinoda BPC, mitropolit Galisej, još jednom zamolio dr Srećka Đukića da prenese duboku zabrinutost zbog raskola kojim su zapljusnute pravoslavne crkve. On naglašava da je rukopoloženje Miraša Dedejića slučaj bez presedana, da se jedna pomesna crkva meša u stvari druge i time izaziva raskol.
„Sa svoje strane preduzeli smo sve da se spreči taj čin suprotan pravilima Vaseljenske Patrijaršije. Međutim, raskolnici su bezobzirni i ništa više ne poštuju. Posledice su mnogo ozbiljnije i prevazilaze crkvene okvire i zahtevaju angažovanje Vlada“, naveo je mitropolit Galisej, ukazujući na opasnosti koje vrebaju od objedinjavanja raskolnika Bugarske, naše i Ukrajinske Crkve, stoji u dopisu.
Nastaviće se..
Odlomak iz knjige „Crnja i Gora“ koja je objavljena 2002. godine
Pročitajte još:
Poštovani gospodine Vujoviću,
Pažljivo čitam Vaš feljton, zapravo feljtonizirano štivo „Crnja i Gora“. Lepo ste i sasvim jasno u prethodnom delu (2) podvukli zašto je aktuelna vlast namerila da „najpre proglasi ’Crnogorsku pravoslavnu crkvu’ i da je u prvoj fazi odvoje od Srpske pravoslavne crkve. Druga faza: putem propagande treba ubijediti pučinu da je ta crkva bila Rimokatolička i da je treba prevesti u uniju, što kažu Štedimlija, Radojević i Brković. U trećoj fazi prestala bi da postoji ’Crnogorska pravoslavna crkva’ i konstituisala bi se Crnogorska nadbiskupija.“
U vreme kada ste pisali „Crnju i Goru“, pre 17 godina, sve ovo je moglo delovati kao preterivanje. Fatamorgana.
Mi smo danas svedoci da se taj plan polako ostvaruje. Procesi idu paralelno – srbomrsci u CG uspostavili su novu (crnogorsku) naciju ignorišući biološku-DNK stvarnost, jezik (crnogorski) ignorišući jezičku stvarnost i lingvističku nauku, a crkvu (crnogorsku) ignorišući duhovnu stvarnost. Postali su ono što njihovi očevi i dedovi nisu bili, prekopavajući grobove i menjajući nadgrobne ploče – da zatru tragove.
Jezikom srpskim u Crnoj Gori govorilo se od postanja, a poslednjih 100 godina srpski jezik je u Crnoj Gori i zakonom bio potvrdjen kao službeni jezik (pratite kontinuitet normi o srpskom jeziku u zakonodavstvu Crne Gore od Zakona o narodnijem školama iz 1907. do Ustava iz 2007, kada ga Milo ukida, preimenovanjem u crnogorski). Danas imamo i Fakultet za crnogorski jezik, koji vodi Adnan Čirgić – „čistokrvni“ Crnogorac (baš bih volela da vidim kako se izjasnio na popisu), mladjani doktor crnogorskog jezika, prvi crnogorski lingvista i pisac prvog crnogorskog pravopisa, onog sa tri nova grafema – posebna crnogorska palatalna suglasnika!? Pritom, zvanično, prema popisu iz 2011, tim izmišljenim jezikom govori manjina stanovnika Crne Gore – 36,97%, dok srpskim jezikom govori 43,88% njenih gradjana. Groteskno, ali stvarno.
Stoga nije nemoguće da i ovu paracrkvenu CPC sutra proglase „zvaničnom“, a onda i „oduvek“ rimokatoličkom – dekretom, kao što su dekretom preimenovali jezik i naciju. Nažalost, nije fatamorgana. Stvarno je upala mozga!
Poštovani gospodine Vujoviću,
Pažljivo čitam Vaš feljton, zapravo feljtonizirano štivo „Crnja i Gora“. Lepo ste i sasvim jasno u prethodnom delu (2) podvukli kako je aktuelna vlast namerila da „najpre proglasi ’Crnogorsku pravoslavnu crkvu’ i da je u prvoj fazi odvoje od Srpske pravoslavne crkve. Druga faza: putem propagande treba ubijediti pučinu da je ta crkva bila Rimokatolička i da je treba prevesti u uniju, što kažu Štedimlija, Radojević i Brković. U trećoj fazi prestala bi da postoji ’Crnogorska pravoslavna crkva’ i konstituisala bi se Crnogorska nadbiskupija.“
U vreme kada ste pisali „Crnju i Goru“, pre 17 godina, sve ovo je moglo delovati kao preterivanje. Fatamorgana.
Nažalost, itekako ste pogodili u srž, prozreli namere. Mi smo danas svedoci da se taj plan polako ostvaruje. Procesi idu paralelno – srbomrsci u CG uspostavili su novu (crnogorsku) naciju ignorišući biološku-DNK stvarnost, jezik (crnogorski) ignorišući jezičku stvarnost i lingvističku nauku, a crkvu (crnogorsku) ignorišući duhovnu stvarnost. Postali su ono što njihovi očevi i dedovi nisu bili, prekopavajući grobove i menjajući nadgrobne ploče – da zatru tragove.
Jezikom srpskim u Crnoj Gori govorilo se od postanja, a poslednjih 100 godina srpski jezik je u Crnoj Gori i zakonom bio potvrdjen kao službeni jezik (pratite kontinuitet normi o srpskom jeziku u zakonodavstvu Crne Gore od Zakona o narodnijem školama iz 1907. do Ustava iz 2007, kada ga Milo ukida, preimenovanjem u crnogorski). Danas imamo i Fakultet za crnogorski jezik, koji vodi Adnan Čirgić – „čistokrvni“ Crnogorac (baš bih volela da vidim kako se izjasnio na popisu), mladjani doktor crnogorskog jezika, prvi crnogorski lingvista i pisac prvog crnogorskog pravopisa, onog sa tri nova grafema – posebna crnogorska palatalna suglasnika!? Istovremeno, zvanično, prema popisu iz 2011, tim izmišljenim jezikom govori manjina stanovnika Crne Gore – 36,97%, dok srpskim jezikom govori 43,88% njenih gradjana. Manje je veće. Groteskno, ali stvarno.
Stoga nije nemoguće da i ovu paracrkvenu CPC sutra proglase „zvaničnom“, a onda i „oduvek“ rimokatoličkom – dekretom, kao što su dekretom preimenovali jezik i naciju. Nažalost, nije fatamorgana. Stvarno je upala mozga!
Komunisti su nam krivi što su nam pokazali da postoji bolje od ovog ludila.
DA IŠTA VLJA NEBI SE ZVALA I CRNA I GORA,STIDIM SE!?
Lijepo pise Vujovic Miso milina za citanje svaka cast
Iako sam Bosnjak podrzavam CPC i mitropolita Mihaila. Pa necu valjda srpsku crkvu i amfilohija vojvodu.
Dakle ne čudi da poturi podržavaju izrod „crkvu“. UDBA vam je ista mati, stvori vam i „crkvu“ i obe nacije! Od srbskih izroda se i ne očekuje drugo nego da se sličan izrod sličnome raduje!
Komlene ti si bukva po rođenju Bošnjak po opredelenju, ulizica pi karakteru, univerzalna neznalica i gugloman koji ne smije da preskače terapiji. I potpuno si u pravu Miraš je nadležan za tvoj slučaj.
Ponavljam : ne preskači terapiju.
Amfilohije nije vojvoda…
Sto ti to znaci bosnjak? Ko su ti?
Istine radi, za razliku od makedonaca,mi smo komunizam prihvatili kao novu religiju i u mjestu na liturgiju išli smo u komitet koji je postao hram nove nacije i odrođenog naroda. Crkva je postala relikt prošlosti i simbol velikosrpstva,krsnu slavu su samo rijetki održali, a komunisti su bježali sa sahrana ako bi se pojavio pop da održi opijelo što je smatrano kapricom ili zatucanošću pokojnika ili famailije. Dakle duhovni i crkveni život u Crnoj Gori do pojave mitropolita Amfilohija gotovo je bio zamro, a da ne otvaramo temu i o pojedinim crvenim popovima sa kartom SK u džepu čiji je zadatak bio da odagnaju i to malo preostalih vjernia od crkve. Ovo kriminalno bestiđe što se danas događa ili izrađa u našoj privatizovanoj državi posledica je upravo tog vremena, sa mo što je ideologiju zamijenila kleptomanija.
To su bajke da su komunisti želeli da stvore „Crnogorsku pravoslavnu crkvu“! Ne sporim da neki komunisti jesu to želeli, ali 99% crnogorskih komunista je bilo protiv toga!
@ Komunista,
Neki procent crnogorskih komunista je zaista bilo protiv, ali to su bili komunistički korisni idioti, koji su verovali da su svi komunisti po pravilu protivnici religije. Ti idioti (slepci), nisu videli da se njihove kolege sa velikim žarom bore protiv pravoslavlja, a ostale vernike komuniste puštaju i neguju kao ljubičicu bijelu. Muslimane i rimokatolike.
A ti posle toliko godina, čak i kada si video da su u cara Trojana kozije uši, tvrdiš da su to bajke? Ako si iskreno to rekao, to znači da si baš slepac, ali velika retkost u današnje vreme.
Tadasnji CG komunisti su isti kao ovi danasnji DPS ovci…kako titov djak i gospodar kaze…sta treba dalje o poslusnicima i kukavicima
Komunisti su stvorili „Makedonsku pravoslavnu crkvu“, ali nisu toliko iskorenjavali Srpstvo iz Crne Gore koliko to čine DPS-ovci.
PINUJTE POST AUSTRIJSKOG POLICAJCA U ODRI SVESTENIKA CPC!
Raspopa, ne stavljajte vizuelno, jer on uznemiruju javnost a može i koji,,, šamar,, da pukne, ako naidje na neku babu (. Nezasticenu)
Mičite ovu spodobu sa naslovne…andjeli sa vama…