Црњански осуђивао рат и неправду

Поводом 125 година рођења писца Милоша Црњанског организован је Округли сто у САНУ, гдје је истакнуто да је „Андрића и Црњанског судбина одредила да заједно остану у српској књижевности”.

„Кao што је било природно да се српска јубиларска књижевна реч лањске године окупља око Андрића, тако је природно да се српска јубиларска књижевна реч ове године окупља око Црњанског. Нити Андрић може да смета Црњанском, нити може да буде обрнуто, нити бисмо били што јесмо да у свом књижевном канону немамо обојицу“ , казао је академик Миро Вуксановић.

Ово је дио бесједе академика Вуксановића, изречене јуче у Огранку Српске академије наука и умјетности у Новом Саду на Округлом столу посвећеном Милошу Црњанском, а поводом 125-годишњице пишчевог рођења.

„У држави која није била српска, али у којој су важни српски трагови, 1892. и 1893. рођени су Иво Андрић и Милош Црњански, и то није било случајно и на добро је слутило, “јер им је суђаја одредила да заједно остану у српској књижевности“, истакао је даље академик Вуксановић.

Иницијатор овог скупа, председник Огранка САНУ Стеван Пилиповић, поздравио је учеснике скупа рекавши да Црњански, са својом дубоком и снажном лириком и емоцијама, јасно израженим у сваком свом дјелу, оличава своју, али и судбину нашег поднебља, кроз ликове јунака разасутих по свијету.

“ Меланхолија, резигнација и носталгија су осећања која нам је Црњански дочарао и у прози и у поезији. Осуда рата, силе, неправде и велико родољубље јесу одлике изражене у његовим делима, које га чине једним од наших највећих писаца“ ,  нагласио је Пилиповић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: