Crno tržište: Teroristi oružje nabavljaju iz bivših republika Jugoslavije

Na opasnost od oružja, koje bi se koristilo u kriminalnim obračunima, ali i mogućim terorističkim napadima, koje na na ulice zapadanoevropskih gradova stiže sa područja zemalja bivše Jugoslavije, razne zapadnoevropske institucije upozoravaju već pune dve decenije.

Zbog ratovanja u SFRJ gotove sve zemlje bivše Jugoslavije su bile veliki uvoznici oružja. Međutim, prestankom ratnih sukoba situacija se promenila pa su te istie države ostale sa viškom vojne opreme, ali i sa dosta „lakog“ naoružanja koje je ostalo u kućnim arsenalima.

Na taj način zemlje poput Hrvatske, BiH i Srbije su postale pravi mali rezervoari oružja u samom srcu Evrope.

Zapadnoevropski bezbednosni analitičari, koji se bave tom problematikom od ulaska Hrvatske u EU, su počeli da se pribojavaju da će otvaranje granica rezultirati pravom poplavom ilegalnog naoružanja na ulicama zapadnoevropskih gradova.

Ono što ih je posebno plašilo, i što ih još uvek plaši, jeste mogućnost krijumčarenja vojnog naoružanja i eksplozivnih sredstava koji se ne mogu kupiti legalno u EU, a čiji bi efekt u obračunima uličnih bandi ili terorističkim napadima bio jako razoran.

Konkretno, reč je o automatskim puškama, ručnim bombama, raketnim minobacačima i sličnom oružiju.

Nakon krvavog događaja u Parizu ovaj problem je ponovo postao aktuelan jer je utvrđeno da deo naoružanja koje su koristili teroristi potiče sa područja bivše SFRJ.

U tom kontekstu treba sagledati i nedavne dve zaplene naoružanja u Varaždinu i Splitu. Dok se za pošiljku iz Varaždina još uvek ne zna konačno odredište (iako je policija izjavila kako je moguće da je bilo namenjena teroristima) u javnost je procurela informacija da je pošiljka iz Splita (u kojoj su navodno bili i raketni minobacači) bila namenjena motociklističkoj bandi sa područja Holandije i Belgije.

Međutim, treba reći da su često takve kriminalne grupe samo posrednici u prodaji oružja i da na kraju ono ipak završava u rukama terorista.