„Crnogorka“, 1871: „Svi ste đeca srpske majke. Ustanite! Ne čekajte“!

18. decembra 1871. godine, u „Crnogorki“, štampanoj kao kao prilog „Crnogorcu“ za zabavu, književnost i pouku objavljena je pjesma Nikole S. Đurkovića „Glas matere Srbije“.

Očito da je Crnogorce tog doba i te kako boljela „kosovska rana“. Žal zbog izgubljenog srpskog carstva, te herojstvo Miloša i Lazara duboko su ukorijenjeni u pamćenju i biću narodnom.

Nasuprot sumanutim tezama aktuelnog crnogorskog režima i režimskih poslušnika u sferi medija, nauke i td, spremnih da zarad državnih nagrada i apanaža učestvuju u falsifikovanju naše istorije i tradicije, a koji tvrde da se u staroj Crnoj Gori pod pojmom Srbin podrazumijevao – pravoslavac, i ova pjesma dokazuje da su ljudi koji su tada živjeli u Crnoj Gori, Srbiji i Bosni i Hercegovini – jedno, to jest – SRBI. Zato Đurković, pozivajući na ujedinjenje i oslobođenje Srpstva, pjeva:

Daj ti Bosno, mlad’ junake:
Herceg zemljo, sokolove;
Ti Srbijo, vitezove,
Crna Goro, ljut lavove;
„Svi ste đeca srpske majke
Ustanite! Ne čekajte“!

Autor pjesme poziva Srpstvo na slogu, ukazuje da je sloga „dar od Boga“, neophodan da bi povratili ono što nam pripada i osvetili „rumen-krv Srb-junakah“, koji su slavno pali na bojnom polju braneći zemlju i vjeru od zavojevača.

Glas matere Srbije

Dokle ćeš mi srpski rode
Žalost srpsku spominjati?
Nije t’ dosta pet sto ljeta
Tužnu prošlost poricati?
„Dođi k sebi, man’se plača,
Već se ljutog lati mača“!

Znaš! Da srpskog carstva kruna
Turskom silom oborena
Pade u grob s Lazarem
I Milošem saranjena!
„Tamo srpski sine leti
I junački nju osveti“.

Naći ćeš je oblivenu
Rumen-krvlju Srb-junakah,
Što su pali da odbrane
Cijelo Srpstvo od Turaka.
„Junački su oni pali
Tužno Srpstvo njih još žali“.

Nove krvi ište sada
Prošlost naše otadžbine;
Novom krvlju nek s’ opera
Kruna srpske carevine!
„Juriš dakle na dušmane
Izvidajmo naše rane’’.

Daj ti Bosno, mlad’ junake:
Herceg zemljo, sokolove;
Ti Srbijo, vitezove,
Crna Goro, ljut lavove;
„Svi ste đeca srpske majke
Ustanite! Ne čekajte“!

Na oružje, sve vas zovem!
Nosim pomoć dar od Boga!
Držite je, jer je sveta!
A ta s’ pomoć, zove: Sloga!!!
„S njome će te u boj ići
Đeco moja, Jugovići’’.