Црногорска обала добија 74 нове плаже

Црногорска обала имаће 563 плаже, што је 74 више у односу на протекли период, од чега је у Херцег Новом 13, у Котору 12, у Тивту 8, у Будви 18, у Бару 11 и у Улцињу 12.

То је предвиђено измјенама и допунама Програма привремених објеката у зони морског добра за период од 2024. до 2028. године који је Влада званично објавила. Овај документ је био потребан да би се расписао тендер за закуп дјелова обале.

“Тендер ће бити расписан до краја ове седмице и очекујемо да ћемо имати нове закупце већ од 20. до 25. марта. Очекујемо минимални приход од 15 милиона, а очекујемо и дупло до 30 милиона. Бенефити овог поступка су огромни јер се уводи ред, у сектор у којем су дјеловале криминалне групе и више ништа неће моћи да се ради преко везе и притиска”, поручио је јуче министар просторног планирања, урбанизма и државне имовине Славен Радуновић на конференцији за новинаре.

Његов ресор је у септембру прошле године формира Комисију која је радила измјене и допуне Програма привремених објеката у зони морског добра.

За измјену програма 716 захтјева

“Задатак Комисије је био да анализира пристиглих иницијатива и припреми измјене и допуне програма у складу са сугестијама општина, новим цјеновником почетних накнада за коришћење/закуп морског добра и новом бодовном политиком, која ће бити примијењена од првог наредног јавног позива. Комисија је обрадила укупно 716 поднесених захтјева који су у претходном периоду достављени Министарству и Јавном предузећу за управљање морским добром, од чега се 107 захтјева односило на територију општине Херцег Нови, 71 Котор, 100 Тиват, 166 Будву, 65 Бар, 207 Улцињ”, пише у документу.

Појашњено је да је релевантна комсија Морског добра извршила детаљно геодетско снимање постојећих и нових плажа и купалишта, чиме је извршено стварног стања на терену нарочито када су у питању површине и захвати купалишта.

“У претходном периоду на терену је било препознато 489 купалишта на црногорском приморју и то 134 у Херцег Новом, 35 у Котору, 40 у Тивту, 133 у Будви, 81 у Бару и 66 у Улцињу. Овим измјенама и допунама програма, формирана су додатна 74 нова купалишта (563 укупно) од чега је у Херцег Новом 13, у Котору 12, у Тивту 8, у Будви 18, у Бару 11 и у Улцињу 12. Уважавајући сугестије Општине Херцег Нови, Котор и Тиват на чијим територијама је до сада било планирано укупно 12 градских купалишта (Херцег Нови 6, Котор 2 и Тиват 4), измјенама и допунама је увећан број истих па је сада планирано укупно 20 градских купалишта (Херцег Нови 9, Котор 5 и Тиват 6). Измјенама је извршено и планирање нових хотелских купалишта и то у Општинама: Котор (једно), Тиват (једно), Будва (два), Улцињ (једно), па тако укупан број планираних хотелских купалишта сада износи 70”, наводи се у документу.

Програмом привремених објеката за период 2019-2023. година, укупно је било планирано 1450 привремених локација, плус 517 објеката (викенд кућица) на обалама ријеке Бојане. Од тог броја 294 локације су биле планиране у Херцег Новом, 351 у Котору, 245 у Будви, 137 у Бару и 171 у Улцињу.

“Измјенама и допунама Програма планиране су додатне 193 локације и то: 22 у Херцег Новом, 24 у Котору, 53 у Тивту (највећи број објеката је планиран за потребе Порто Монтенегра), 25 у Будви, 6 у Бару и 63 Улцињу (највећи број новопланираних објеката односи се на локалитет Велике плаже највише у дијелу постојеће хотелске групације, као и на постојеће плажне барове који су због материјализације измјенама планирани као угоститељски објекти)”, пише у документу.

Накнада у три рате уз банкарску гаранцију

Према Одлуци о давању у закуп дјелова морског добра коју је Влада јуче објавила цијена закупа се плаћа у цјелини након закључења уговора о коришћењу или у три рате од којих прва доспијева у моменту закључења уговора уз обавезу да се Морском добру достави банкарска гаранција за плаћање преосталог износа годишње закупнине који је увећан за ПДВ.

“Уговор се расписује до дана трајање Програма привремених објеката. Ако током трајања уговора дође до пренамјене простора да се граде хотели са 4 или пет звјездица у непосредном залеђу, односно, ако током трајања уговора дође до привођења простора трајној намјени која подразумијева изградњу хотела високе категорије (5 и 4 звјездице) у непосредном залеђу, односно ако дође до планирања хотелског купалишта, у случају промјене својинских права на катастарским парцелама и да оне више нијесу у режиму државне својиме, уговор са закупцем се раскида и он нема право да тражи повраћај уложеног новца”, пише у одлуци.

Уз то, уговор се раскида и нема права на повраћај новца и у случају да коначном судском одлуком буде поништена одлука и у коначном ријешено у корист другог понуђача по јавном позиву за ту локацију.

Учесници на тендеру (физичка и права лица, предузетници и фирме) морају, између осталог, доставити увјерења да не дугују држави ништа за порез и потврде да нијесу правоснажно осуђивани за неко кривично дјело.

Учесници на тендеру имају право приговора на одлуку Комсије у року од осам дана од дана пријема одлуке о главној ствари, док је одлука другостепене комсије о приговору коначна.

Најповољнији понуђач је дужан да у року од 10 дана од дана пријема писаног позива за закључење уговора, а ако га не закључи Морско добро, има право да га закључи са другим понуђачем у складу са пласманом понуда из тендера.

У случају једнаког броја бодова свих понуђача, тендер ће се прогласити неуспјелим за ту локацију и биће спроведен поновљен јавни позив.

Плаже нијесу “ђедовина”

Радуновић је казао да ће почетне цијене за закуп бити доста више и да ће се без намјештаљки доћи до виших износа за закуп.

“Очекујемо да ће то бити минимално 15 милиона еура прихода за државу, а очекујемо да ће бити и дупло, односно до 30 милиона еура. Закупаца више нема, уговори о том послу су истекли и сигурно ће се ићи на тендер. Доносимо велики приход држави и укидамо дискриминацију према грађанима”, навео је Радуновић.

Радуновић се осврнуо и на чињеницу да се на тендер могу пријављивати и они против којих се води судски поступак, и појаснио да је то уврштено јер се на тај начин поштује Устав и презумпција невиности. Додао је да имају клаузуле, односно да ће се у случају судске пресуде закупац искључити, а на његово мјесто уврстити другорангирани понуђач.

Радуновић је навео да је Влада покренула процес како би се прекинула хајдучија у овој области, али и како би се обезбиједило да држава не дискриминише.

“Стари закупци уговоре доживљавају као да су потписани са њиховим прецима, не узимајући у обзир да тај ресурс могу да користе и други”, нагласио је Радуновић.

Радуновић је навео да немају сви плаву заставицу све вријеме.

“До сада је било скоро немогуће да на лицитацији побиједите старог закупца јер је он у старту имао 50 одсто бодова.

Радуновић и Ђељошај на супротним странама

Упитан о дијелу бивших закупаца у Улцињу, који желе анексе уговора, Радуновић је навео да је у тој општини постојао посебан проблем јер су готово све плаже имале два пута већу квадратуру – него што су у ствари плаћане.

“Да ли су биле у питању геодетске куће или Морско добро, нећу у то да улазим. Највеће поскупљење ће да буде за закупце у Улцињу”, нагласио је он и додао да је разлог за то што су имали фалсификоване цифре, док ће сада плаћати прави износ накнаде.

Потпредсједник Владе и министар економског развоја Ник Ђељошај је након преса на Фејсбуку поручио да “неће дозволити” неким особама да “униште привреду Улциња” и њених грађана због губитка у Будви.

Он је написао да неће дозволити “накнаду” и подијелио је слику са ранијег простеста у Тузима.

“Слика како је било у Тузима у фебруару 2021. године за заштиту привреде општине Тузи. Овако се чини да ће се ускоро десити и у Улцињу, да се заштити привреда општине Улцињ. Бићу уз грађане и привреду Улциња”, поручио је Ђељошај.

Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: