Црногорски опозициони колац. И конопац

Пише: Никола Маловић

Шта је то Агенда 2030? Гле, опозициони нам лидери о томе ријеч нису рекли.

Или не знају, или се пак као политички илузионисти истренирани да говоре пред народом простим – нису дохватили тема које ће постати актуелне чим зађе, ако зађе, Милово сунце, те засија њихово, када ће и они моћи да лажу на државним медијима. Ако мисле да преживе, друге им нема. Нама који лавирамо опозиционо, што потом Бог да.

Кад човјек прегладни, осјећај је многима познат.

Испрва си гладан, па си баш гладан, па би онда вола појео, а ако хране нема из било којих разлога, човјек напослијетку прегладни.

И више онај ко прегладни може да издржи даље без хране неголи што гладан човјек може без нервозе која се увијек сљуби уз празан желудац.

Рекао бих да је слична ситуација и када је глад за демократијом у Црној Гори са Боком у питању.

Да је Мило смијењен на изборима прије двадесет, или прије десет година, па макар и да је смијењен прије пет, још би се како тако на цивилизован начин задовољила наивна људска потреба за правдом, а за коју се такође наивно вјерује да је с демократијом везана као нокат с месом.

За људе вјерујуће у демократију не бих рекао да су претјерано промућурни, јер ако не прије, на дан пред изборну ћутњу, хипнотисани су већ фразама којима обилују предизборни слогани и кампање које иза њих стоје. „Да живимо боље“, „Само напријед“, „Промјене за прави живот“, „Сигурним кораком“, „За будућност Црне Горе“… само су неке од адаптација испразних верзије које постоје широм свијета.

Човјек би са стране рекао како је народ у Црној Гори коначно спреман да устане и скине Ђукановића и са фотељама сраслу му клику.

Народ који је коначно спреман да устане од све силесије предизборних фраза пренебрегава како нова политичка гарнитура неће сједети на пањевима. Него ће такође у фотељама.

Демократију данас ваља замислити као некадашњу љепотицу Шехерезаду изоперисану по триста пута која заудара на километар и казује на свим телевизијама и на свјетским језицима једно те исто: „Бројеви говоре да данас живимо боље!“, „Улажемо све напоре!“, „Искоријенићемо корупцију!“, „Вратићемо повјерење у институције!“, „Учинићемо нашу земљу поносном!“…

На наше се очи у Црној Гори догађа феномен по коме би народ тијелима и на рукама након 30. августа могао да у Скупштину уведе гинисовске рекордере у неспособности – јер су гинисовски опозициони лидери до те мјере безидејни да сами, својим квалитетима, никад на изборима не би могли да побиједе, нити би могли да савладају противника који их отворено краде наочиглед избезумљеног пука коме је током љета 2020. власт Мила Ђукановића прекинула финансијску пупчану врпцу са Србијом.

Гласати за режим Мила Ђукановића свакако је у овом тренутку скаредно, јер је човјек показао да је спреман да зарад останка на власти жртвује економију цијеле земље – у тренутку када не само Хрватска него када и Албанија објеручке прихватају све који имају онај папирнати шит од корона теста.

Црна је Гора поново у историји остала међу најзатуцанијима.

Ако је сав сезонски лебац предвиђен за дугу зиму жртвован из кабинета предсједника од Монтенегра, нека њему буде на историјску част и осуду. Он ће већ знати како да, кредитима које ће враћати наша дјеца, подмири лојалне феудалце – његове велетрговце и његове хотелијере – закинуте политичком одлуком да се Монтенегро* дебото херметички затвори.

И умјесто да фраза над фразама у доба короне „То је све за ваше добро“ (с маскама на + 40), омиљена код нациста у Њемачкој док су истребљивали Јевреје, постане метафоричка лопта добачена на опозициони волеј, нико од опозиције да писне, нико да бекне ни да зуцне шта ће прво урадити кад Мила пошаљу у ропотарницу историје.

Разједињена црногорска опозиција (не рачунамо ли режимске тројанске коње) до те је мјере већ сада, на прагу преузимања власти, превазиђена за најмање неколико деценија, што опет и опет потказује Црну Гору као географију која ће каскати и даље, што Далеки исток буде технолошки и економски одмицао брже.

Пазимо…

Опозициони бирачи, као сирота жена која једина не види да иде у загрљај силеџији и битанги, желе да повјерују преварантима који ће такође доћи.

Свима се жури. Само да Мило оде. „Ми или Он“. Догорело је. Жеља да било ко дође умјесто сумало доживотног предсједника Црне Горе јесте вјера у демократију, што јесте вјера у илузију, што јесте врста секташтва. Јер су све партије политичке секте.

Мене као Бокеља с правом гласа вријеђа то што се све партије додворавају најнижем слоју. Већина бирача је посвуда функционално неписмена, а по званичним извјештајима објављеним 2019, Црна Гора, за разлику од нпр. Словеније која има IQ 99, има државни IQ 86 (истраживање свјетске интелигенције спроведено је у 203 државе).

Можда је црногорски IQ од 86 објашњење феномена Мила Ђукановића? Можда је IQ 86 предикција нове побједе Мила Ђукановића, са свим његовим урачунатим и уходаним махинацијама, од којих једна од посљедњих (?) кружи Јутјубом од прошле седмице: колоне Албанаца, да ли само косовских, чекају пред подгоричким МУП-ом да добију документа којим ће „легално“ изаћи на изборе 30. августа 2020. Разједињена опозиција, или еуфемистички „у неколико колона“ и „на неколико дана од побједе“ немоћно снима и у мобилне телефоне казује све у 16: Погледајте шта раде!, Погледајте шта раде!

Док ови несметано раде ли раде.

Додворавајући се већинској циљној групи, нисам опазио да је било која опозициона странка проговорила у вези са темама у односу на које једино могу да добију мој глас. Ја не бих у ЕУ, подривао бих НАТО док сам жив, гнушам се ЛГБТ+ идеологије, за тробојку сам, за уједињење српских земаља, да Црна Гора повуче признање Косова*. Изричито тражим од свих странака које у себи имају и грам политичког српства да се негативно одреде у вези са обавезним вакцинисањем, трансхуманизмом, и у односу на питање свих питања:

Да ли сте ви, опозициони лидери, а сутра политичари из власти и можда државници – спремни да ставите живот на коцку и учините Црну Гору часном опет? Јер ако јесте, могу вас убити. Да ли тежина ваших бијелих бубрегах, занемаримо ли чињеницу да ћете ипак са идеолошким ђаволом коалиционе тикве садити – значи да ћете спасти народ од присилног вакцинисања кад му дође вријеме?, да ћете формирати црногорску развојну банку?, да ћете стимулисати пољопривреду?, марикултуру и туризам?, да ћете ријеке које су замијењене цијевима замијенити опет ријекама?, да ћете под пријетњом ЛГБТ+ анатеме проскрибовати ЛГБТ+ идеологију?, да ћете се на кољенима за сва монтенегринска непочинства извинити Србији са шлагом и са трешњом на врху?, да ли ћете се залагати за самосталну спољну политику а са сазнањем да без самосталне спољне политике нема праве самосталности и суверености?

Хоћете ли? Дану, зините?

Или ћете, на митрополитове очи, отворене или склопљене, ламентирати како ипак нисте могли да одолите притисцима?

Срам вас, бре, било, издајице у футуру.

Откуда ми право да вас тако назовем? По томе што свиме што делате доказујете како суштински немате излаза већ данас.

Тридесет година политичке импотенције вам је направило вишедимензионалне аналитичке досијее у западним амбасадама.

Ако вам сити Ђукановића они ипак признају побједу, те ако народ Црне Горе поведете у правцу било које фразе из било ког вашег слогана, куку идеји о слободи, и самосталности, и суверености Црне Горе.

Насилно вакцинисаном Црногорцу можда ће власт Мила Ђукановића једног дана изгледати боља од власти на све спремних, потурених данашњих опозиционара који, свјесно или не (IQ 86), ревносно кане да испуне Агенду 2030.

Шта је то Агенда 2030? Гле, опозициони нам лидери о томе током кампање што нас чека, гласали ми кога гласали, ријеч нису рекли.

Или не знају, или се пак као политички илузионисти истренирани да говоре пред народом простим – нису дохватили тема које ће постати актуелне чим зађе, ако зађе, Милово сунце, те засија њихово, када ће и они моћи да лажу на државним медијима. Ако мисле да преживе, друге им нема. Нама који лавирамо опозиционо, што потом Бог да.

Извор: Печат

Прочитајте ЈОШ:

Удружили се четници и партизани

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: