Crnogorski vazali su morali
1 min read
Piše: Saša Dr. Đurović
Vazali u crnogorskoj politici su morali (ili i nijesu, ali su brži od Bolta u trčanju da se dodvore bilo kome ne bi li ih neko primijetio i rekao „dobro li sluša ovi mali“) uklonit onaj postament nesretnom Puniši Račiću koji je opalio posred narodne skupštine nekoliko puta. Sasvim namjerno, a davno već, imao sam uvid u stenogram tog skupštinskog zasijedanja iz 1928. godine, pa zacijelo znam kakve su se diskusije vodile i koji akteri su govorili i šta.
Neposredno prije nego li je Puniša zapucao. Šta je rekao Jakov Jelašić, šta Stjepan Radić, šta Toma Popović, šta Pribićević, a šta Ivan Pernar, posle čije opaske je Račić zapucao. Vrlo pribrano, iz parabeluma, za one koji vole detalje. Da ironija bude veća, Puniša Račić je reagovao u potpunosti u saglasju sa izjavom gospodara Crne Gore da u nekim prilikama treba posegnut za tradiconalnim pravom. I takvom Račiću, koji se „pozvao“ na tradicinalno pravo, aktuelni je crnogorski režim natjerao plemenike bratstvenike i zavičajce da mu uklone postament. No, s druge strane dešava se – šta? Atentatoru na ambasadora bivše Jugoslavije, Vladimira Rolovića, je ustašoidna svijest podigla spomenik. Za zasluge. Za dom spremnih.
Hrvatska je država, i svidjelo se nekom ili ne, Hrvatska je jedna od ozbiljnijih država sa prostora bivše Jugoslavije. Ne mogu napisat da je ozbiljna država jer da jeste takve stvari se ne bi dešavale, to se prosto ne dešava u ozbijnim državama, ali šta je poenta… Za razliku od gorljive inicijative za eliminacijom postamenta Puniši Račiću Crna Gora je stidljivo uputila protestnu notu Hrvatskoj za uklanjanje biste atentatora na ambasadora Rolovića. I ne samo to, nego se ili zaista ne zna ili se mnogi prave blesavi pa eto ako ne znaju da im se da na znanje, mnogo je ulica u Hrvatskoj koje nose ime po tom atentatoru na ambasadora Rolovića.
Crna Gora, da je država, pozvala bi se makar na reciprocitet, koji je u politici sveprisutan. No, Crna Gora je nažalost mala država. Ne zbog geografske površine i broja stanovnika, ima malih država geografski ali veoma uticajnih, referentnih. Dakle, problem je što Crnu Goru niko ne doživljava kao ozbiljnu državu. I ne raduje me ta činjenica, niti sam apriori neko ko se raduje vanjskoj perecepciji aktuelnog režima koji jeste nakaradan, al’ je to prosto tako. Neko sam ko bi volio da je Crna Gora država u punom kapacitetu značenja te riječi. Ali to prosto nije tako i, onda Crnu Goru čak ni jedna Hrvatska ne doživljava ozbijno. Što je poražavajuće.
Djela su ta koja govore! Jer da se radi o bilo kojoj ozbiljnoj državi, atentator na Rolovića bi bio uklonjen ekspresno, no pošto je u pitanju protestna nota (eto tako se to zove, makoja država da je uputi) od strane zvanične Crne Gore nikog u Hrvatskoj nije briga. I onda – na nivou humoreske je, a nije smiješno, kakve izjave daju crnogorski zvaničnici, pokušavajući da umanje bruku jer vide i sami da ih Hrvati, eufemistično rečeno, ne bendaju dva odsto.
Pa onda kažu ovako „Crna Gora očekuje da će se Vlada Hrvatske ograditi od tog necivilizacijskog čina, s obzirom na to da je Vladimir Rolović bio istaknuti borac proziv fašizma i istaknuti jugoslovenski i crnogorski diplomata“, rekla je izvjesna Tijana Vuković iz Ministarstva vanjskih poslova. Pa sad, i „Crna Gora je na pragu ulaska u EU“, rekla je baba naslonjena na plot. Dakle, u skladu sa izjavom dotične iz MIP-a, Crna Gora može da očekuje, to joj niko ne može zabranit, Crna Gora može i Godoa da očekuje, baš kao što svaki igrač lutrije očekuje bingo, ali vlada Hrvatske niti se ogradila niti joj pada na pamet! Zašto? Zato što ne mora! Prosto! Crna Gora nema saveznike, Amerika se tim ne bavi, a sama je minorna da bi joj se udovoljilo po bilo kom osnovu makar bio opravdan koliko je i ovaj konkretni.
I nije čudno zašto se Crna Gora ne tretira za ozbiljna država jer državu vode političari. Prema referencama i uticaju političara se vrednuje značaj jedne države. Jedan Orban je u kratkom periodu uzdigao Mađarsku! A ko to u crnogorskoj aktuelnoj vlasti ima uticaja ili valjan rejting bilo đe izvan plemensko-bratstveničke Crne Gore? Apsolutno niko!
Slijepim služenjem se ne zavređuje uticaj nego status dobrog sluge, to je opštepoznato i u manje ozbiljnoj politici a ne visokoj, kojoj Crna Gora, makar deklarativno, stremi. A onda, najmanje je za to nepoštovanje države kriv onaj koji se moguće osjeća postiđenim jer je apsolutno nemoćan, a ambasador je Crne Gore u Hrvatskoj, ma kako se zvao. Kriva je vrhuška države i vrhuška spoljne politike. Koju evidentno ne poštuje niko. Što negdje i ne čudi kad se upravo sa te adrese izjavilo da će bivša ministarka koja je pokrala preko 60 odsto tuđeg naučnog rada, pa je zbog toga nagrađena ambasadorskim mjestom u Rimu, bit odličan ambasador!? Bilo je jako duhovito to slušat, a bilo je logično i zapitat se – šta je to preporučuje? Lopovluk? Tako daaaaa, i u politici je skoro sve stvar interakcije, a u visokoj politici, valjane demokratije, an gro djelanja je stvar introspekcije, za koju aktuelna vlast u Crnoj Gori praktično da i ne zna da postoji jer se aposlutno ne bavi sobom. Bavi se samo „neprijateljima unutrašnjim“ i u većini izmišljenim, fingiranim opozicionarima, budući da su mnogi „opozicionari“ sateliti režima.
U ovom vrlo vrijednom tekstu se navodi i uporedjenje motiva za pucanje Račića (uvreda najgnjusnija) i ničim izazvano „junačko djelo“ Barisica na koje je ponosan veliki dio fasisticke Hrvatske!Vrijedjanje podaničke Crne Gore je prisutno na svakom koraku:pljuvanje po pravoslavnim svetinjama (Njegosa,Andricu,Selimovicu,Kusturici…),mržnja prema milogorskim simbolima (zastava,jezik i dr. ),bezrezervna podrška podjeli u pravoslavnom crnogorskom narodu itd!Iskljucivo vjerske stranke kao sto su „bošnjačka“ i „hgi“ se razlikuju od albanskih partija koje otvoreno propagiraju pripajanje Albaniji!Dok nam tudjemilska bitka bude praznik vojske a novopodignuti spomenici fašističkim vojnicima u Golubovcima sijali u punom sjaju milogorija niko nas neće poštovati osim jednakih milogorcima a takvi su potamanjeni svuda!!!
A svaki mu je dobar,mada se i meni vise sviđa kad je ozbiljan nego kad je sarkastičan pa izvrgava ruglu ove dps-lije a jesu li za sprdnju jesu
Po meni najbolji tekst doticnog na ovom portalu
nije pet do dvanaest, prošlo podne
…“ Ono što bi se u istorijskoj rezultanti moglo opisati podrazumeva težnju da se sve što je srpsko svede na srbijansko, da bi sve što nije srbijansko – kao Njegoš, Petar Lubarda, Andrić, Selimović – vremenom prestalo da bude srpsko…“, iz besede Mila Lompara
+“Sloboda je teška a ropstvo lako“, Milo Lompar, citira reči Nikolaja Berđajeva na tragu analize Dostojevskog
+Milo Lompar: O slobodi, politici i srpskom stanovištu!
https://www.youtube.com/watch?v=b3dmNBPVZrs
…“Iako je glad za nacionalnim programom, kao što rekosmo, očigledna i opravdana s obzirom na nezavidnu situaciju u kojoj se srpski narod danas nalazi (sa još nezavidnijom perspektivom), ta ista situacija zahteva trezven i ozbiljan pristup, jer možda istorijskog vremena za ispravljanje greške neće biti. O sadržaju buduće deklaracije o zaštiti i očuvanju srpskog naroda moguće je suditi samo na osnovu izjava njenog predlagača, A. Vučića.
Prema onome što je Vučić izjavio 2. 9. 2017. godine, buduća deklaracija će se ograničiti na odbranu jednog korupsa prava, koja treba da uživa srpski narod nezavisno od toga gde on živi. Reč je o klasičnim ličnim i kolektivnim pravima kojima se štite pojedini elementi nacionalnog identiteta, a među kojima je Vučić posebno istakao pravo na upotrebu srpskog jezika i ćiriličnog pisma, izučavanje i negovanje srpske kulture, izučavanje srpske istorije i negovanje slobodarskih tradicija, pravo na informisanje na srpskom jeziku.(ovde)4) Iako je reč o pravima čije je uživanje garantovano brojnim međunarodnopravnim dokumentima, što je istakao i sam Vučić, kao i ustavima bivših jugoslovenskih republika u kojima živi srpski narod, nepoštovanje u praksi ovih prava, u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Federaciji BiH, Makedoniji i Sloveniji, zahteva da se ona nađu u jednom dokumentu koji bi trebao da ima karakter srpskog nacionalnog programa. Posebno što se u ovom slučaju predlaže izrada jednog pratećeg akcionog plana u kome bi bile definisane radnje i rokovi za poboljšanje sadašnjeg lošeg položaja srpskog naroda na navedenim teritorijama.
Da li pobrojane teme čine suštinu nerešenog srpskog nacionalnog pitanja i da li, shodno tome, dokument koji je ograničen na ovaj krug pitanja može da ima karakter jednog srpskog nacionalnog programa, kakvim nam se predstavlja?
Deklaracija koja bi se ograničila na pitanja zaštite prava na jezik, pismo i kulturni identitet Srba, a koja bi, pri tom, ćutke prešla preko prava srpskog naroda na državnost, odnosno konstituitivnost i na političko-teritorijalno samoorganizovanje u onim državama u kojima su Srbi autohtoni i državotvorni narod (Crna Gora, BiH, Hrvatska i deo Makedonije, tzv. Stara Srbija), lišila bi srpsko nacionalno pitanje elementa državnosti, bez koga ovo pitanje van granica današnje Srbije degradira u manjinsko pitanje. Pošto državnost podrazumeva teritoriju, srpsko nacionalno pitanje je pre svega državno i teritorijalno, a tek u vezi sa tim i posle toga identitetsko. Ono je samo identitetsko u Temišvaru, Sent Andreji i Ljubljani, dok je u Banja Luci, Palama, Podgorici, Herceg-Novom, Kninu i Vukovaru, te u Srbiji od Subotice do Kačanika – pre svega državno i teritorijalno…“
http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/u-susret-najavljenoj-deklaraciji-o-zastiti-srba-srpsko-nacionalno-pitanje-kao-identitetsko-iili-drzavno/
http://www.manastirvavedenje.org/srbine.html
…“i srpska vojska izbi na Kosovo. Posle pet stotina dvadeset i tri godine. I pade vojska ničice i stade ljubiti zemlju svojih praotaca. Kosovo je oslobođeno! Kosovo! Jedan san, petovekovni san uvek budnog naroda ostvaren je. I suze radosnice ispuniše oči staraca i dece, majki i sestara, pastira i vojskovođa, sveštenika i monaha… Kosovo je oslobođeno! Samo Srbin može da oceni značaj ovog uzvika, jer samo Srbi imaju svoje Kosovo. Samo su Srbi pet stotina dvadeset i tri godine iz dana u dan, u školi, u crkvi, u domu i polju, u radosti i žalosti, o slavi i svadbi govorili jedni drugima o Kosovu i Metohiji. Kosovo bi oslobođeno, ali srpski vojnici ne oskrnaviše ni jednu bogomolju, ne porušiše ni jedan spomenik, ne preoraše ni jedno groblje, ne zapališe ni jednu kuću, ne razoriše ni jedno ognjište, ne ucveliše ni jednu majku, ne silovaše ničiju sestru… Oni samo zavojevača sa pradedovskog ognjišta proteraše…
PAMTI OVO, SRBINE I USPRAVI SE!
Ko se danas veliča slobodama i slobodarima, a uzmiče pred neslobodama i tiranima ne čuje onaj razgovetni šapat budućnosti da će se današnji grehovi sutra spirati pokajnikim suzama. Ponositi se svojim precima, a ne biti ih dostojan, čin je vredan samo prezrenja!
Ne kaže se uzalud: SVETA SLOBODA! I Kosovo na sablji izgubljeno. I Kosovo na sablji vraćeno. Pre sto godina!…“
Jedinica Jevreja pod komandom generala Draže Mihailovića. Fotografija iz muzeja Vad Jašem
Sarajevo, jun 1914., pogrom Srba i pljačka srpske imovine
https://postimg.org/image/kgjrknemf/
oslobođenje Beograda, 1944., sahrana boraca Crvene armije, ispred Narodnog muzeja
?resize=*:*&output-quality=
Zaboravljeno tajanstveno groblje Nemanjića
Crkva Samodreža, posvećena sv. Jovanu, u kojoj se Lazareva vojska pričestila pred bitku
Kolubara
