Цртица о старом и новом календару
1 min read
о. Дарко Ристов Ђого
Пише: о. Дарко Ристов Ђого
О питању календара већ су у српској јавности у скорије вријеме писали Патријарх Павле, Вл. Атанасије Јевтић и о. Радомир Поповић, па мислим да нема потребе да понављам неке од историјских увида и аргумената које су они износили. Ипак бих желио да појасним једну ствар са којом сва писанија о календару почињу, па ми се чини да је ту неопходно понешто додати.
Наиме, увијек се некако погрешно формулише обим питања. и то у највећем броју случајева из два спектра: или се понавља мантра о томе како „јулијански календар представља онај који су Свети Оци оставили“, или се почиње лежерним „календар није догматско питање“, што би требало да значи да он уопште и није тако важан.
Први аргумент није тешко побити у смислу да данашње рачунање времена – од приближно одређеног датума Христовог рођења ка нама – није било досљедно примјењивано у православном свијету све до 17.вијека. То свако ко је читао руске и српске старе књиге зна – све до Петра Великог рачунало се „од постања свијета“ по византијском/ромејском рачунању, а година је почињала 1.9. (и данас у сваком нашем календару пише „почетак индикта“).
Дакле, начин на који се оријентишемо у времену је такође био флуидан и у оквиру јулијанског „календара“ (а имате, рецимо, старе српске повеље из Босне и Хума које понекад имају датирање и према годинама „от сатворенија мира“ и упоредо „од рождества Христова“ јер су залагане у Дубровнику, гдје се оријентисало сходно западном начину – од рођења Христовог). Најбесмисленија новотарија која се приказује као „старина“ јесте приказивање средњовјековног српског и византијског/ромејског рачунања времена као „страог србског“ претхришћанског рачунања времена!
Међутим, то што јулијански календар није догамтско питање не значи да је неважно питање. Нису строго догматског карактера многа питања у Цркви, али јесу важна. Зашто? Зато што су симболичког карактера.
О процесу прихватања грегоријанског или Миланковићевог календара много се говорило и доста је написано. Ипак, често се чини да је сукоб око календара заправо само још једно симболичко поље на коме се прелива један дубљи сукоб унутар православне културе и Цркве – онај између модерниста и конзервативаца. Модернисти се, у грубим цртама, држе поимања историје према коме је бар један дио православних догмата и етоса „застарио“, „није прилагођен савременом човјеку“, па се чини да је најмање што се може урадити – „ускладити“ календар са „оним који свакако користимо“, са „тачнијим календаром“, са „нормалним календаром“ и сл. За модернистичко схватање, основни проблем Православља ХХ вијека јесте чињеница да је оно у периоду између два свјетска рата почело да „хвата корак са временом“, нарочито у Грчкој и хеленофоним Црквама, али су, ето, оне Цркве које нису прешле на нови календар „остале заробљене у прошлости“ и „понављању старих форми“. Наравно, конзервативци углавном дијеле схавтање према коме је све што Православна Црква данас јесте и посједује – њена вјечита истина и најтачнији израз који се не смије никако и ни под коју цијену мијењати. Иако свакако има конзервативаца чији конзервативизам долази до крајњих граница потпуне окамењености оног локалног, парохијског, без имало разумијевања за, рецимо, појединости богослужбених пракси сваке помјесне Цркве и сл, јасно је да црквени живот прије каркатерише непрекидно свједочење истине изнад формализма, али у оквиру одређених форми, него непрекидно помјерање и прилагођавање духу времена (икономија је увијек лична одлука духовника сходно стању човјека или људи, а не правило у животу Цркве).
Дакле, ако каленар јесте симболичко питање – што га чини изузетно важним, мада и није догматско – онда то подразумијева питање: „зашто нам је толико стало да тај симбол остане до даљег непромјењен?“
Разлога је много. У малим срединама, календар управо има практичну функцију прављења „специфичне разлике“ између оних који славе по „новом“ и по „старом“. Наравно, та разлика може понекад да обухвати и међуправославне разлике (рецимо, у Банату, између СПЦ и Румунске ПЦ), али, на жалост, и тада она тачно одсликава разлику у цивилизацијском самопоимању (Румуни, народ нама изузетно близак по материјалној и духовној култури себе ипак доживљава као онај који припада свим срцем Западу док нас амбасада САД и даље мора да убјеђује манипулативним спотовима да и ми смо „свијет“). Наравно, ни ово питање није без претакања различитих погледа на питање Цркве јер присталице новог календара углавном сматрају да постоји једна „општа“ Црква којој на неки начин припадају и Православни и Римокатолици, па и остали хришћани који су настали из Реформације те би „усаглашавање око календара“ био неки минимум око кога би се могло започети ново јединство. Са друге стране, јасно је да наглашавање разлике у календару поставља јасно видљиву границу за таква настојања. Имајући у виду изузетно трауматично искуство православног Истока у два свјетска рата, а код нас и у Одбрамбено-отаџбинском рату и агресији НАТО-а 1999.на СРЈ, јасно је да је мало ко вољан да напусти своју идентитетску и симболичку позицију, своје наслијеђе, да би „постао свијет“ или „постао нормалан“.
Имајући у виду да се геополитичка тектонска плича Истока и Запада и даље помјера, те да су идентитети и њихови симболи и даље важни Србима и Русима – чак и онда када много шта од своје вјере не разумију сасвим – не може да нас изненади да нешто што није од догматског, али јесте од симболичког значаја не може тек тако бити промијењено само зато што „није практично“ или „није лијепо“.
И за сами крај, да примјетим да се врло често код присталица преласка на нови календар чује аргумент да је смјешно да се Срби држе као свог календара који је направио римски државник. Иако већини људи који то понављају „Српство“ не само да не значи много већ је углавном појам који неминовно води у „јерес етнофилетизма“ – одједном је, ето, важно да Срби заобиђу све тековне древног Рима.
О томе колико је то могуће и пожељно, колико смо као цивилизација дужни Риму, колико је тзв Византија била и све то 1453. остала Римско царство, а хришћански ромејски/римски цареви – насљедници древног Рима, дакако, христијанизоавног, тешко да вриједи трошити ријечи. Од тековина тог Рима данас је наше наслијеђе више истиснула једна друга, којом овај текст није написан.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Митрополита Антониј (Вадковски):
„Јулијански календар, који се примењује на црквену праксу, у свим случајевима је поуздано сидро које спречава православце да буду потпуно апсорбовани другачијим хришћанским светом, он је као застава под којом се окупљају чеда Православља. Дозвола за неко од православних чеда да се одвоји од нас у црквеној пракси и да иде у складу са другачијим хришћанским светом, упркос привидним предностима и без разлика у догми, може да у будућности донесе непожељне, чак и штетне последице по добробит Васељенске Цркве и послужи као оружје у рукама њених непријатеља, који под изговором тобоже интереса православних народа, већ дуго се окомљавају против васељенског јединства “.
Узрок увођење новог кал.у неким помјесним прав.црквама је јерес екуменизма а не неки научни докази о времену.“Реформе“ нису ту стале него се наставља са новотаријама у богослужењу,заједничким молитвама са јеретицима а финиш смо видјели на вучјем сабору у Криму 2016 год.Гдје је ту саборност цркве ако се славе исти празници по два пута.То је само једна подвала сатане(ватикана) која се развила после убиства светог Цара Николаја.Његов наследник(цара Николаја) ће се убрзо уз Божју помоћ зацарити и ујединити правосл.Словене и разобличити и изагнати из цркве екуменистичке презвитере.Амин Боже дај!!!
Svaki dan da slavimo ko Sveti Serafim Sarifski sto svakog dana govorio vikao pozdravljo sa HRISTOS VASKRESE SVAKA LITURGIJA JE OBELEZAVANJE SASTRADAVANJE I SLAVLJENJE BOZICA VELIKOG PETKA VASKRSA… KO VOLI SVAKI DAM MISLI PROZIVLJAVA OBELEZAVA OSECAJUCI DAN NEZALAZNI KOME STREMI KO SE MUKA SETI SAMO NA VELIKI PETAK A VASKRSENJA U NEDELJU TO KO DA SE SEBE OCA SINA BRATA SETI SAMO JEDNOM GODISNJE DA VREME NEBITNO UKAZUJE I IZRAZ BOGOSLUZBENI GODISNJI CIKLUS A NEMA IZRAZA BOGOSLUZBENO VREME E UPRAVO REC CIKLUS JASNO UKAZUJE NA MESTO VREMENA KOJEM U VECNOSTI MESTA NEMA A HRISCANE VECNOST PRIVLACI NJU PREDOSECAJU ONA IH NADAHNJUJE A NE TVOREVINA KOJA CE PROC TJ. VREME VREME JE IDOL VECNOST MOZE BIT S BOGOM IL IDOLOM
Od kad je svijeta i vijeka težilo se ka što tačnijem računanju i mjerenju svega što postoji, pa tako i vremena. Tako je postupio i Gaj Julije Cezar i poslušao savjet astronoma Sosigena. Još davne 325 godine na I Nikejskom saboru došlo je do prve korekcije Julijanskog kalendara – opet po savjetu naučnika. Tada je i crkva prihvatila taj kalendar kao zvanični. 1582 godine za vrijeme pape Gregorija XIII dolazi do nove reforme kalendara, opet po savjetu naučnika. Ukoliko se neke pravoslavne crkve budu i dalje držale Julijanskog kalendara, Božić će 2101. godine da slave 8. Januara – po savjetu popova.
Срам те било грбаљског српског прабославног имена, да те чују нешто ђед и прађед имао би су што, са таквом евроунијатско-латинашком памећу!
Vreme TOTALNO NEBITNO A SVE NESPORNO DA ISUS GOSPOD U PROLECE RODJEN STO JOS JEDAN DOKAZ DA ZA CRKVU VREME NEBITNO NPR. ZA SVETOG SERAFIMA SAROVSKOG SVAKI DAN VASKRS AKO VOLIS SVAKOG DANA RAZMISLJAS I OBELEZAVAS SVAKI MOMENAT JEVANJDJELJA VREME TVOREVINA S POCETKOM I KRAJEM I U NJEGA VECNOST NE STAJE.
Године 1827. Патријарх Агатангел је одбио предлог руских научника о реформи црквеног календара.
Године 1848. Патријарх Антим Шести заједно са осталим источним патријарсима: александријским Јеротејем, антиохијским Методијем и јерусалимским Кирилом у Окружној посланици Једине Саборне Цркве обраћајући се свим Православним Хришћанима сведочи: “Код нас ни Патријарси, ни Сабори никада нијесу могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочастија (исправне побожности) код нас само Тијело Цркве, то јест сам народ, који увијек жели да сачува своју вјеру неизмијењену и сагласну вјери својих отаца… Држимо се исповиједања које смо примили од таквих мужева, Светих Отаца, да бисмо се одвратили од сваке новине као од ђавољег наговора… на шта ако би се неко дрзнуо било дјелом, било савјетом, било помишљу – такав се већ одрекао вјере Христове и већ се добровољно подвргао вјечној анатеми за хулу на Духа Светога, као да Он није савршено говорио кроз Свето Писмо и Васељенске Саборе”. Први који се на тај начин одрекао вјере Христове, погазивши ова свештена свједочанства свога претходника на цариградском трону био је у 20. вијеку нобокалендарски расколник, патријарх цариградски Мелетије коме су листом сљедовале гркофоне цркве а под присилом комуниста и Бугарска и Румунска Црква…
Стари календар је исконски, првобитни и старо-хришћански. Он је наслијеђен из апостолског доба према свештеном предању најстарије Цркве и од стране Првог Васељенског сабора (325. године) положен је у темељ како Хришћанског календара тако и одредбе о празновању Свете Пасхе са свим празницима и постовима који од ње зависе. Покушај Римокатоличке цркве у 16-ом веку, у време папе Григорије, да уведе нови, “научни” календар довео је до стварања само псевдонаучног и противканонског календара. Јер питање календара је научно нерјешиво. Дакле, стари календар је био одувијек и остао символ јединства хришћана у читавом свијету, а нови календар је символ бунта, револуције и разједињености хришћана.
Докази: “Предања су за нас установљена у писаном или неписаном облику; тако и предати догмати имају једнаку снагу писаним” (Књига правила. Алфавит).
“Мислим да је апостолско и ово: да се држимо неписаних предања” (Василије Велики, пр. 91 и 92; 1. Кор. 11,2; 2. Сол. 2,15; 3,6).
Тако и свештени канони одлучно објављују за себе да су “тврди и неразрушиви” (Шести Вас. сабор, пр. 2), “несаломиви и непоколебиви” (Седми Вас. сабор, пр. 1).
Нереди у Цркви не могу бити отклоњени насртањем на каноне. Чувени митрополит Петар Могила је изјавио да не само Патријарх, него и Анђео да сиђе са неба, неће га натерати да поступи супротно црквеним канонима.
“Црква, према захтјеву темељних начела њеног постанка и изворних начела њених главних норми нема право да мијења своје одлуке, ако остаје Црква. Ако Црква према свом изворном принципу није дјело људских руку, него установа Божије Вишње Воље, онда нам није остављено право да мијењамо основне норме њеног живота и устројства, како је то јасно изражено у другом правилу Шестог Васељенског сабора” (Журнал заседања Руске Предсаборске комисије из 1906. године. Цер. Ведом. бр. 21).
Ако будемо одбацивали неписане обичаје, чак и ако немају велику силу, сигурно ћемо повриједити и Јеванђеље у главним предметима” (Василије Велики, пр. 91).
“Не треба да се уводе новине противне писаноме и црквеним предањима” (Књига Правила Алфавит).
“Нека у Цркви буде примљено све, од Божанских Писама и Апостолских Предања” (Гангр. сабор, пр. 21 и Први Васељ. сабор, пр. 2).
Да ли увођење новог календара има мали или велик значај? Веома велик значај има, нарочито у вези са Пасхалијом, и представља крајње насиље и црквени раскол који одваја од општења и јединства са читавом Црквом Христовом, који лишава благодати Духа Светога, који напада догмат о јединству Цркве и попут Арија цијепа нешивени хитон Христов, тј. раздваја православне, лишавајући их једномислија. То је раскид везе са свештеним Црквеним предањем који доводи до пада под саборску осуду због презирања Предања, према горе поменутој догматској одредби Седмог Васељенског сабора.
“Стари су јеретицима називали оне који су се отргли и одвојили у самој вјери. Расколницима су називали оне који су се одвојили због мишљења о неким црквеним предметима. Иако је почетак одступништва дошао кроз раскол, они који су одступили од Цркве више нијесу имали на себи благодат Духа Светога, и пошто су постали мирјани, нијесу имали власт ни да крштавају, ни да рукополажу, нити су другима могли да предају благодат Духа Светога од које су сами отпали” (Василије Велики, пр. 1). „Са јеретиком и отпадником не треба се ни молити” (Лаодик. сабор, пр. 39). Тумачење у грчкој Крмчији (стр. 252): “Ово правило одређује да не треба да се молимо са јеретицима који гријеше у вјери, нити са расколницима, који су православни у вјери али су се одвојили од Саборне Цркве због неких предања” (упореди: 45. и 46. правило Св. Апостола; 6, 9, 32 и 37. правило Лаодик. сабора и 9. правило Тимотеја, Еп. Александријског). Савременик римске календарске реформе, цариградски патријарх Јеремија Други одмах је 1582. године са својим Синодом осудио нови римски календар као несагласан са Предањем Цркве, да би следеће године (1583) сазвао црквени Сабор уз учешће патријараха александријског Силвестра и јерусалимског Софронија шестог. Овај Сабор је григоријански календар прогласио несагласним са правилима Васељенске Цркве и уредбама Првог Васељенског сабора о начину израчунавања дана свете Пасхе.
Da je Milanković bio papa, ili barem neki kardinal, njegov kalendar bi se koristio kao zvanični…
ps: molim redakciju da moj prvi post izbrise jer je u njemu prilikom tipkanja doslo do gresaka koje sam ispravila u ovome koji je ispod. Hvala
Na osnovu ovoga clanka a po pitanju pravoslavnog kalendara ja sam modernista. Priznajem jesam. Prvo, npr, autor ovog istog clanka otac DRDjogo ima lijepu, kratku i urednu bradicu. Meni se to svidja. Volim i one pravoslavne crkvene poslenike koji nose duzu kosu ali je vezu u rep ili skupe na vrh glave onako kako to nose moderni sadasnji muskarci.Ili onaj otac G. u Njemackoj, ako ga smijem spomenuti. Drugo, ja sam za vracanje na stari tj sadasnji gregorijanski kalendar koji zivim cijeli zivot i za koji mislim da bi nas priblizio svijetu jer jesmo svijet. I ne treba mi ni sad ambasada niti iko drugi da mi to kaze. Trece, moj plemeniti otac, pokoj mu vjecni i slava na onome sto nam je ostavio a sto smo mi njegova djeca u trci sa zivotom samo povrsno slusali i povrsno i zapamtili ili jednim uvom culi a na drugo ispustili. Ali, nasli su se ipak neki pametni koji su ga voljeli slusati i koji su ga slusali pa su tako postali duhovno bogatiji od njegove rodjene djece. Hvala onima koji su moga oca volili slusati i koji mi djelice toga danas poklanjaju. Prica se, dakle, odvijala 1991e, pa kaze danas KR: „Da racunamo vrijeme po starom Julijanskom kalendaru danas (7. Januar) bi bio 25. decembar 2021. a ne 7. januar 2022. Cisto da znate da su nasi djedovi 1917. slavili Bozic 25. 12., a 1918.god nije slavljen Bozic tog datuma nego je prebacen na 7. Jan. 1919. Razlog sto je to tako je sto sto se do 1. Decembra 1918. kao zvanicni kalendar u Srbiji koristio stari julijanski kalendar, a kasnije Gregorijanski. Tako da ova proslava 7. januara je stara jedva 100 godina.
Vjerovali ili ne ovu pricu sam prvi put saznala za Bozic 1992.g. a ispricao mi je deda NC – tada zivi svjedok promjene kalendara u Kraljevini SHS. Nasa crkva se drzi starog julijanskog kalendara koji kasni za gregorijanskim citavih 13 dana.
Itd. Hvala mojoj dragoj KR koja mi je prenije
Na osnovu ovoga clanka a po pitanju pravoslavnog kalendara ja sam modernista. Priznajem jesam. Prvo, npr, autor ovog istog clanka otac DRDjogo ima lijepu, kratku i urednu bradicu. Meni se to svidja. Volim i one pravoslavne crkvene poslenike koj za novi kalendar. To bi Srbima sirom svijeta, a i u zemlji i okruzenju pomoglo da se lakse i boi imaju duzu kosu ali je vezu u rep ili smotaju na vrhu glave onako kako to nose svjetovni mladi muskarci. Ili onaj otac G. u Njemackoj, ako ga smijem spomenuti. Drugo, ja sam za novi kalendar koji zivim cijeli zivot i za koji mislim da bi nas priblizio svijetu jer jesmo svijet. I ne treba mi ni sad ambasada niti iko drugi da mi to kaze. Trece, moj plemeniti otac, pokoj mu vjecni i slava na onome sto nam je ostavio a sto smo mi njegova djeca u trci sa zivotom samo povrsno slusali i povrsno i zapamtili ili smo jednim uvom culi a na drugo ispustili. Ali, nasli su se ipak neki koji su ga voljeli slusati i koji su ga slusali pa su tako postali duhovno bogatiji od njegove rodjene djece. Hvala onima koji su moga oca volili slusati i koji mi djelice toga danas poklanjaju. Prica se, dakle, odvijala 1991e, pa kaze danas KR: „Da racunamo vrijeme po starom Julijanskom kalendaru danas (7. Januar) bi bio 25. decembar 2021. a ne 7. januar 2022. Cisto da znate da su nasi djedovi 1917. slavili Bozic 25. 12, a 1918.god nije slavljen Bozic tog datuma nego je prebacen na 7. Jan. 1919. Razlog sto je to tako je sto sto se do 1. Decembra 1918. kao zvanicni kalendar u Srbiji koristio stari julijanski kalendar, a kasnije Gregorijanski. Tako da ova proslava 7. januara je stara jedva 100 godina.
Vjerovali ili ne ovu pricu sam prvi put saznala za Bozic 1992.g. a ispricao mi je deda NC – tada zivi svjedok promjene kalendara u Kraljevini SHS. Nasa crkva se drzi starog julijanskog kalendara koji kasni za gregorijanskim citavih 13 dana.
Itd. Hvala mojoj dragoj KR koja mi je prenije
emsi@, kalendar i nije možda toliko bitan, i tvoje trućanje o njemu ne predstavlja neki bogtezna veliki problem, već je problem u tvojoj antihrišćanskoj/mondijalističkoj svijesti koja bi da se približi SVIJETU, a ne HRISTU…
hvala, nasmija me, „trucam“ da, ali ni Vi niste nista blizi Hristu od mene koja ga postujem jednako kao i Vi samo na svjetovniji nacin.
emsi@, nema svetovnijeg, ili malo više ili malo manje svetovnijeg načina poštovanja Hrista… tu nema mjesta liberalnijem tumačenju dogmi, pravila, „načina“… Ili jesi ili nisi hrišćanka…
I okani se tih grešnih misli, i te „pokvarene mašte 🙂 , te ovaj sveštenik ima lepu bradicu, te ovaj ima fino povezan repić na glavi… Ne gledaj na monahe/episkope kao na frajere, već kao na duhovnike, jer su se oni odrekli grešnog, sladostrasnog života…
„odrekli se gresnog, sladostrasnog zivota“? pa sto se onda pravoslavni i mnogih drugih konfesija svecenici zene?
„Nista novo pod kapom nebeskom“. Imajuci u vidu autora citata treba imati u vidu da demoni tj. Iskusenja ista i da zbog istih gresaka svaka civilizacija pada al i zbog istih vrlina raste ako zanemarimo da greh u telu jednom a vrline u telu jednom. KAKO GOSPOD ISUS RODJEN U PROLECE PO MISLJENJU SVIH A RODJENDAN NIJE NI OBELEZAVAN U PRVA 3 VEKA KAD CAR KONSTANTIN HTEO DA SVOJE MOCNIKE KOJI SLAVILI RODJENJE SUNCA 22.12. PREOBRAZI ZAMOLIO CRKVU DA SE TOG DANA OBELEZAVA I RODJENJE ISUSA GOSPODA. CRKVA TADA BILA JOS U POLU ILEGALI I PUNA TAJNIH ZNAKOVA KAO RIBA PASTIR JAGNJE … SUNCE PRAVDE… I TAKO OBZIROM DA SVESNI VECNOSTI DANA NEPROLAZNOG NA NIVOU DA SU VELIKE ZRTVE S TIM MOTIVOM DAVANE VEKOVIMA TE DA SE NA LITURGIJI SVAKOJ OBELEZI I SVAKI DOGADJAJ IZ ZIVOTA GOSPODA ISUSA U VREMENU PA I ROZDESTVO CRKVA JE ODLUCILA U SMISLU RADJANJA JAGNJETA SUNCA PRAVDE I MISIONARENJA A ZBOG TOGA STO I NIJE BILO OBELEZAVANJA RODJENJA SPASITELJA DO TADA DA OBELEZAVA PROSLAVLJA A TAKO I ZAHVALI CAR KONSTANTINU I SNISHODI NJEGOVIM VELIKASIMA DA LAKSE PRIHVATE SPASA DA SE RODJENJE PROSLAVI NA DAN OD KADA NOC POSTAJE KRACA. O KAKO JE ODLICNO STO SE BOZIC DVA PUTA SLAVI JER UKAZUJE HRISCANIMA NA NEBITNOST VREMENA U ODNOSU NA VECNOST TE KAKO SVAKOG DANA TREBA DA SE SECAMO I ROZDESTVA U PECINI JER TRUDNICU NA KONAK DA PRIMI NIJE HTEO NIKO I PETKA VELIKOG I VASKRSA I DUHOVA I SPASOVDANA… KO DA MISLIMO O SINU IL OCU SVOM KA STO KROZ LITURGIJU SVAKU OBELEZIMO A TREBALO BI I DA KOLKO MOZEMO PROZIVIMO SVE DOGADJAJE SPASENJA NASEG I LJUDSKOG I SLAVE BOGOCOVEKA TE DA NE SAMO SVAKOG DANA KO SERAFIM SVETI SAROVSKI GOVORIMO HRISTOS VASKRESE NEGO I BOG SE JAVI HRISTOS SE RODI VAZNESE SE GOSPOD RODI SE CRKVA( ZA DUHOVE) PREOBRAZI SE GOSPOD OBREZA SE SPAS NAS SRETOSMO SE SA SPASITELJEM… RODI SE BOGORODICA USPE SE NA NEBESA BOGORODICA UPOKOJI SE SVETI JOVAN VLADIMIR KRALJ MUCENICKI UPOKOJI SE SAVA SVETI … DAKLE VEOMA BOGOUGODNO STO SE BOZIC SLAVI RAZNIH DANA A CRKVI NA SLAVU I DIKU DA BUDE BOGOJAVLJENJE KAD SVETA TROJCA JEDNA SNISHODI I VODU OSVECUJE IAKO BOGOJAVLJENJE NIJE BILO BAS TOG MESECA ALI NERAZDELJNA JEDINOSUSNA SVETA TROJCA UKAZUJE NA VECNOST GDE SE SVEGA STALNO SECA I OBELEZAVA A NE SAMO DANA JEDNOG JER KO VOLI VOLI SVAKOG DANA A NE KAD POSTI VOLI OCA VISE NEGO KAD MRSI INACE POST JE U JEVANDJELJU DOGADJAJ KAD SE ODLAZI U MIR TISINU SAMOCU RADI MOLITVENOG RAZGOVORA SA BOGOM KO KADA SE SVETI SAVA IL SVETI VASILIJI POVLACE U ISPOSNICE PRE IL PISLE BURNIH OVOZEMALJSKIH DOGADJANJA ALI POST JE SNISHODJENJE BOGA PREMA LJUDIMA I KREPLJENJE CUDOM DA NAM NIJE TESKO IAKO BI RAZUMOM POST TEZAK BIO MAKAR ZBOG HRANE KO STO I TRECI SAT STAJANJA NA BOGOSLUZENJU LEPSI LAKSI NEGO PRVI E ETO KOLIKO SNISHODI NAMA GOSPOD DA STALNO NAS RADI I PRIRODE ZAKONE KOJE POSTAVIO PRILAGODJAVA LJUBLJENIM LICNOSTIMA KO DANILU U VAVILONU I MNOGIM … SVAKI DAN JE I BOZIC I VASKRS I PETAK VELIKI I SVETLA I STRASNA NEDELJA… AKO VOLIMO
Slazem se sa ovim sto si napisao o razlici nas i njih ali kakve veze to ima sa kalendarom? Ako je istina a istina je da je Srbin Milutin Milankovic napravio najtacniji kalendar i da je taj kalendar predlozila nasa Srpska crkva i prihvatile ga vecina pravoslavnih crkvi a nasa SPC ga nije prihvatila jer su ga Rusi odbili, kako to objasniti? Da je Milankovic Rus mi bi sigurno danas koristili taj kalendar a ne Julijanski. Slusao sam predavanje o kalendarima i apsolutno nikakve veze nema sa bilo kojom crkvom. Milankovicev kalendar je jos tacniji od Gregorijanskog a mnogo tacniji od Julijanskog i zar nije grijeh ne prihvatiti takvo dostignuce jednog SRBINA?