Čudesna drama Vaskrsenja Hristovog

Proteklih sedam dana čovečanstvo je opet preživljavalo najveću dramu u svojoj istoriji. Nijedan veliki dramaturg nije mogao osmisliti takvu dramu kakva se desila pre dve hiljade godina u Jerusalimu.

Ne postoji nijedan dramaturg sa takvim dubinama duše koji bi pomislio da Bog može postati čovek i da se taj isti Bogočovek dobrovoljno preda na ruglo i strašnu smrt na Krstu.

Ali, hajde recimo da neko i to pomisli, ali da li može um takvog dramaturga da zamisli da taj Bogočovek istovremeno bude u grobu telesno, u adu s dušom kao Bog, u raju sa razbojnikom i na prestolu sa Ocem i Duhom sve ispunjavajući.

Da li postoji ijedan ljudski um bilo takvo nešto da zamisli a kamoli da izrežira? A koji bi se dramaturg usudio da se drzne mrtvog tela i da ga podigne iz hladnog groba i to ne nečijom moći nego silom Božanstva koja u telu Isusovom počiva.

A sad odjednom slamaju se katanci smrti, truležnost ljudskog tela se zaustavlja, prolaznost se preobražava u večnost, a smrtnost u besmrtnost. Smrti gde ti je pobeda, ade gde ti je žalac? Ustade iz mrtvih Onaj od koga smrt drhti, ad strepi a đavo se plaši! Vasksrse Gospod naš Isus Hristos!

Zaista vaskrse telom i dušom preporodivši ljudsku prirodu, davši joj prvobitni dah večnosti i netruležnosti. Vaskrse sa stradalim telom sa ožiljcima od rana na rukama i rebru koje opipa neverni Toma da bi svi mi poverovali i zajedno sa njim uskliknuli :“Gospod moj i Bog moj!“

Vaskrsli Gospode Isuse Hrist neka je uvek blagosloven ovaj najlepši dan u istoriji roda ljudskog, dan slavnog Vaskrsenja Tvoga, dan koji daje smisao svim ostalim danima u kalendarskom krugu godine, dan u kojem se opet kroz Tebe Sine Božiji opet vraća čovek u zagrljaj Božiji!

Arhimandrit Evsevije Meandžija

Mitropolija