Чукунук великог писца: Да су светски политичари читали Толстоја, многе грешке не би биле почињене

Када би светски политичари читали дела Лава Толстоја, многе грешке вероватно не би биле почињене, или би, макар, схватили колико су далеко отишли погрешним путем и куда би могли да скрену ка милосрђу, хуманизму, човекољубљу и добру, оцењује у разговору за Спутњик руски новинар и писац-есејиста Владимир Толстој.

Поносан сам јер смо ми српски Толстоји

Чукунуку једног од највећих писаца руске и светске књижевности Лава Толстоја, донедавно и саветнику руског председника за област културе, уручен је Орден српске заставе првог степена. Признање му је у Историјском музеју Србије уручио министар културе у Влади Србије Никола Селаковић.
„Поносан сам, јер смо ми српски Толстоји. И управо је признање у Србији за мене посебно драгоцено, и заиста се према томе односим с огромним поштовањем, и огромном захвалношћу“, каже Владимир Толстој за Спутњик.

Међу пројектима у којима је до сада учествовао, наш саговорник посебно издваја постављање бисте Никити Толстоју у Вршцу, поводом стогодишњице рођења тог руског слависте, затим постављање бисте руском цару Петру Првом у Сремским Карловцима, као и обнављање цркве у Горњем Адровцу, месту које је везано за живот пуковника Николаја Рајевског, прототипа за лик Вронског у Толстојевом роману „Ана Карењина“.

Један од будућих планова, у којима ће учествовати уметници из Русије и Србије, јесте филмски пројекат који се ради према роману македонског писца Венка Андоновског „Пупак светлости“, награђеном Толстојевом наградом за књижевност „Јасна Пољана“.
„Реч је о дугометражном, играном, уметничком филму. На мене је роман Андоновског оставио такав утисак, да сам дошао на идеју о екранизацији и сада разрађујемо пројекат са снимањима у Србији, у Крагујевцу и у српским манастирима у којима се одвија радња тог романа. Долазио сам с једним од извршних продуцената из компаније ‘Стар медија’, која планира да то снима заједно с Фондацијом за кинематографију и с другим партнерима, међу којима је и фондација Милоша Биковића. Надам се да ће он у том пројекту бити ангажован и као глумац, и као продуцент из Србије. Очекујемо да ће за годину већ почети снимање овде, а за сада разгледамо локације“, каже Владимир Толстој.

Серијал о Лаву Толстоју: Сто година руске историје

Међу великим плановима нашег саговорника јесте и обележавање 200. годишњице рођења Лава Толстоја 2028. године. Поводом јубилеја, Владимир Толстој планира да снимни играни серијал о свом чукундеди, који би се састојао од неколико сезона.
„Желим да сто година руске историје испричам кроз живот вероватно једног од највећих синова Русије и руске културе. То је период у којем су се у Русији сменила четири цара, период важних историјских догађаја, чији је непосредни учесник био Лав Толстој. Важно ми је да испричам како се Толстој формирао, да прикажем како је рано остао без родитеља, да су браћа и сестре имали велику улогу у његовом животу, да је учествовао у ратовима на Кавказу, на Криму, где је био у најжешћим борбеним дејствима“, каже Владимир Толстој.

Лав Толстој је, како подсећа наш саговорник, био посредно или непосредно повезан с целокупном руском књижевношћу и њеним најважнијим представницима. Био је у рођачким везама с Пушкином, с којим је се дружио његов отац, с Љермонтовом, и даље с Тјутчевом, Фетом, Тургењевом, Островским, све до Буњина и Чехова.
„С Достојевским се није упознао, али сваки од њих је пажљиво пратио стваралаштво оног другог. Достојевски је писао и веома детаљно анализирао роман ‘Ана Карењина’, а када је Достојевски умро, Толстој је рекао да је изгубио вероватно најближег човека и било му је веома жао што се тај сусрет никада није догодио“, напомиње Владимир Толстој.
Према његовом мишљењу, књижевна дела Лава Толстоја и Фјодора Достојевског нуде одговоре на многа питања која заокупљају савременог човека, откривајући му пут ка добру, љубави, слободи духа, богу.
„Толстој и Достојевски су као два крила. Достојевски веома пажљиво посматра људске слабости и грехове, гранична стања и ситуације, болест људског схватања стварности. То све приближава хришћанству, то је пут ка Богу, али кроз некакве трауме и психолошке болести. Толстој је у том смислу друго крило, веома здраво. Толстој је и физички био веома здрав човек. Он чак у својим делима није имао апсолутне зликовце, јунаке који су искључиво осликани црним бојама. Код њега је човек увек вишедимензионалан, чак и када има негативне особине, Толстој код њега тражи добре особине, љубав према мајци, љубав према породици, браћи, некаква добра осећања. Толстој увек у човеку подиже здраво начело, а то је такође пут ка Богу, али просто с друге стране. А њих двојица заједно заиста дају тај дубљи смисао“, истиче Толстој.
Он додаје да је сам Толстој много размишљао о проблемима пред којима се човечанство нашло данас, што му је додатни мотив да сними филмски серијал који ће допрети до публике не само у Русији, него и у другим деловима света.
„Волео бих да направим тај пројекат тако да могу да га погледају, поред осталих, и људи из земаља које нису баш пријатељски настројене према Русији. Љубитељи Толстоја, који читају његова дела, никуда нису нестали, ни у САД, ни у Великој Британији, ни у Немачкој, ни у Француској“, истиче Владимир Толстој.

Русија никога не укида, нити крије своје богатство

Коментаришући „политику отказивања“, која је и даље актуелна у западним земљама, а појавила се као реакција на догађаје у Украјини, Владимир Толстој наглашава да сама Русија никога не отказује и не укида, да не одустаје ни од једне културе.
„Наша награда ‘Јасна Пољана’ се даје и страним књижевницима. Издавачи објављују најбоља инострана дела, свих писаца, америчких, енглеских, оних који дају права за превод. Нисам осетио да смо изгубили везу, имамо лауреате Гонкурове, Пулицерове награде. Долазе у Русију на наш позив. Долазе због Лава Толстоја, а не из политичких разлога, јер су изабрани као лауреати престижне међународне књижевне награде. То јест, сама Русија не подиже никакве ограде, нити крије своје богатство. Изволите!“, истиче Владимир Толстој.

Спутњик

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: