Ћутање
1 min read
Мишо Вујовић
Пише: Мишо Вујовић
“Док се Србија забавља гледајући „Задругу“ и „Парове“, сваког 17. фебруара од 2008. године, од када је уз помоћ западних сила група албанских терориста прогласила „независност“ Косова, грађани Прага и Варшаве традиционално прошетају улицама носећи транспаренте „Косово је Србија“! Ову поруку у ситне сате шаље ми пријатељ.
Боли га, као и сваког крштеног Србина ћутање и пасивност. Боли мукла глувоћа! Не само званична! Боли га ментална утрнулост колективитета. Не смем рећи народна. Народ пада и васкрсава. Боли га равнодушна отуђеност већине, ушушкане у песимистичком ставу “може бити горе”.
Тако поручују и са свечане бине украшене ослободилачком тробојком које се не одричу Хрвати и Словенци. Без обзира на фашистичке тековине, Колинда и Пахор су, лани у Паризу, на прослави победе над фашизмом, стајали на победничкој страни. Нашло се места и за наследнике балиста и представнике нарко дилера са Космета.
И то смо одћутали отмено и достојанствено, а Макрона смо у Београду дочекали као што би угостили Де Гола. Пријатељ ме уверава да владајућа елита чува државни интегритет али и достојанство грађана. Бравурозно рек’о би Младен Делић. Само што те вратиломне бравуре власти једино угрожавају народ. А народ као заливен воском ни да мукло јаукне што му чупају душу. Мит! Памћење! Колевку…. Космет је више и од постојбине и од поезије. Космет је извор. Бистри извор мутне реке немаром и незнањем умочварене. А изворе смо одавно опоганили лажним патриотизмом манипулишући тек раскрављеним осећањима замрзнутим у име братства у јединства више од пола века.
Та енергија, пробућена управо на Космету, пре три деценије, просипана је од Словеније, Хрватске, Босне до Космета. Десет година смо је прошло од Старог трга и лажног тровања албанских рудара до правог бомбардовања и колективног харикирија на Космету и Метохији.
Као што смо немо посматрали регрутовање косметских Албанаца под заставом терористичке ОВК-а тако и овог 17. фебруара у тишини посматрамо како терористи у скупим оделима славе дан независности. Мало је народа са таквим поривом делегитимизације сопствених вредности и самоубилачког хазарда какав је српски народ.
Уместо да материјализујемо капитал из два светска рата, отрежњењем од опијеноси југословенством ми смо упорно оживљавали гробара сопствене душе. Плашим се да смо издушили, да полако посустајемо, да се миримо са помереним границама памћења са чиме се наши преци ни у примисли не би мирили. Ако посустанемо неће нас бити. А да смо посустајали одавно би нестали, као и многи народи. Сви смо свакодневно сведоци колективног дефетизма дефинисаног у флоскули ништа ми ту не можемо тако је зацртано у Лондону, Ватикану, Берлину или Вашингтону.
А колико је пута било зацртано да нас за навек избришу, а ми смо опстајали и васкрсавали у тој вечној борби брисања душе и памћења. Али будила су нас звона Жиче, Студенице, Архангела, Самодреже, јектенија Хиландара, молитве слепе Симониде из Грачанице, светлост из слепог погледа Високог Стефана, деспотов Мач из Манасије, благодарна смерност Светог Симеона и благослов Светога Саве! Како рече песник Ђорђо Сладоје: “Да је Србија некој од мањина отела голубарник заседао би Савет безбедности УН”, а ми и данас “мудро” ћутимо.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Још једно паламуђење.
Требало је о овоме да размишљате када сте рушили Слобу.
Не аветај. То су све Слобови побачаји.
буним се против тврдње да смо МИ дочењкали макрона као дегола. ОН је дочекао макрона.
Bravo Miso, srpski sine, diko nase otadzbine! Reci su ti britke.snazne i za ovo vreme vazne!
Браво Вујовићу, бриљантно!
Crnorizički odan odbiru tema krutog sadržaja, misaonom dubinom, jezikom i stilom njihove obrade, sve Vujovićeve književno _ polemičke kolumne su za svakog čitaoca istinski trebnici i prave poslastice.
Teško je rzumjeti ono što nije za razumjevanje!
Ili možda ovdje neko misli da je Crna Gora zarobljena država, a da je Srbija ogledalo demokratije i slobode čovjeka!?
Razlike su samo u nijansama. Uostalom, i mi smo grobno ćutali tri pune decenije: Još smo usput dizali patku na Srbiju i Srbe!I mi … Običan svijet. Svjedok sam, osim da se lagamo!
A onda …
Onda se dogodilo čudo!
I nije zdrava ta ambicija da se razumije što nije za razumjevanje! Ni čudo!!!… Nije dato čovjeku, koji teško i sebe razumije!
Ne preostaje nam drugo, već da strpljivo čekamo da se i u Srbiji desi čudo.
Strpljene je isto tako jedan zamalo podvižnički čin.
Ne bih ga podcjenio.Svejedno, tek čuda se ne dešavaju tek tako. Moraju da se „slože kockice“.Nekom rukom … Bez da čovjek interveniše. Pamet i sila nijesu od koristi.
Možda … Možda samo dobre misli i molitva! I prkos! Čudo je prkos u čovjeka!
I zato … Ko bi podcjenio „događanje naroda“ u Crnoj Gori, grdno bi pogrešio! I onaj koji bi to precjenio!
Čudo je tu … Sada je vrijeme za čovjeka. Za ljude!!!
Jednom će i u Srbii …
Нема одрицања! То се неће догодити! Ипак ће надвладати дух, воља, мудрост и снага предака која је у генима већине Срба!
Не бих се кладио на НАТО лобисте и подгузне муве које прдекају и роваре…. ?
Мени су душу ишчупали ’99.Много боли…не престаје.
Грех је да само гледамо и ћутимо.А ћутимо…две деценије.
Dragi prijatelju Miso, sve sto kazes, ima zestinu i smisao u patrotizmu i privija melem na rane iz prethodnog vremena.
Tesko je trpeti uljeza u domu, a ne sukobiti se sa nepravdom, pa neka analogija sa vec vidjenim trazi Objasnjenje.
Vreme od otimacine tece, a sta se u medjuvremenu desava.
Cudna je igra sah, ko gleda dve boje figura po tabli, svakom ko zna pravila, cini se da zna put do pobede, ali izgleda da onom ko smislja sledeci potez na osnovu prethodnog poteza neprijatelja, lose se pise, jer uglavnom POBEDJUJE onaj ko planira Treci i cetvrti potez unapred, onom ko ume da analizira sve naredne druge i trece moguce poteze sa druge strane, pa njegov prvi i drugi potez deluju nerazumno, dok ne odigra zavrsni.
Znati ono sto je znao Zivojin Misic, izucavacese se jos dugo na vojnim akademijama, jer je imao i znanje i hrabrost da izabere i teren i vreme koje njegovim ciljevima odgovara da bi pobedio, a za to nije imao ni podrsku ni razumevanje ni svojih kolega, ni svojih predpostavljenih ni stratega tog vremena. Da je izgubio, bio bi izdajnik koji se povlacio sa bojista, ali tek kada je pobedio, nevoljno su mu priznali genijalnu strategiju.
Ne pretendujem da budem Tarabic, ali samo analiziram provokacije koje se desavaju gotovo svakodnevno, a sta se sa nama desava u isto vreme dok „cutimo“? Da li smo ekonomski, vojno, politicki u gorem ili boljem položaju od onih koji nam ne misle dobro? Da li smo nespremniji i ne sposobniji da se branimo?
Imamo li medju velikim i mocnim zemljama manje ili vise neprijatelja? Jesu li nase sanse za mirno zauzimanje boljeg strateškog polozaja vece ili manje nego juce?
Ja bar uvek kazem hop, pre nego skocim, ili bar tri puta premerim pre nego secem..
Nije lako trpeti nepravdu, jos je teze kada te i najbliži ne razumeju, ali stiskamo zube i skrgucemo zubima za sada, pa da vidimo dokle, a verujem da cemo videti.
ako priznanje uslov za evropu,onda je bolje da im odmah se zahvalimo i okrenemo se sebi i pravim prijateljima….makedonija je dobar primer evropske surovosti…vama svaka pohvala za ovakav stav
Као што политички строго гледано Срби из НдЦГ не могу ништа без подршке Србије ,нити може Србија без подршке са Истока.Исток зна да му је Србија купила вријеме и да се дуг дужи.А кад у мраку овог људског вијека наступи тај час ,тај трен,да сине Сунце са Истока, знаћемо не само ми већ и наши непријатељи,од прекоморских џелата до катунски овцокрадица.
Отуд свеколика цика и вриска јер се вријеме приближило.
Crna Srbijo na koje si grane spala.
Ботино пропала!