„Čuvaj obraz čete!“

Đuro M. Đurišić rođen je 12. februara 1883. u selu Boljeviću srez Virpazarski u Crnoj Gori, u vrlo uglednoj i staroj porodici, koju i Njegoš pominje u svom „Gorskom vijencu“.

Za izvanredne zasluge na Lovćenu, pred samu kapitulaciju Crne Gore, dobio je čin kapetana 3. januara 1916. Odmah je napustio Crnu Goru i javio se dobrovoljno u srpsku vojsku.

Raspoređen je u štab prve pešadijske brigade Dunavske divizije, na što je on pristao samo posle datog mu izričitog obećanja da će dobiti prvo upražnjeno komandirsko mesto u trupi.

Drugog avgusta određen je za komandira prve čete prvog bataljona Osmog pešadijskog puka, koji se onda nalazio oko Sorovića. Prva njegova pojava u bataljonu bila je tako neobična da je duboko impresionirala i oficire i vojnike u bataljonu. Neki su sa smehom primili njegov prvi govor održan vojnicima, ali tri dana docnije svi su se uverili u njegovu hrabrost.

Petog avgusta 1916. kod Lerina Đura je bio junak a zbog podviga 6, 8, 9. i 14. avgusta 1916. na Čeganskim planinama slava njegovog imena prešla je okvire puka i bio je predložen za Karađorđevu zvezdu sa mačevima i vapredno unapređenje. Toga dana održao je najvažniji deo položaja, iako je neprijatelj bio zašao iza leđa njegove čete.

Teško je ranjen u grudi, a njegovim saborcima ostalo je u sećanju kada je predajući četu rekao vodniku: „Čuvaj obraz čete…“

Umro je 1922. godine.

Izvor: Srbadija