„Cvijetu“ umetnici krpe sami: Čekajući rekonstrukciju, u ULUS organizovali akciju obnove oštećenih prostorija na Malom Kalemegdanu

Zato su se, pre nekoliko dana, obratili članstvu:

– Usled nedostatka odgovora od nadležnih organa, resornih i drugih institucija na brojne, do sada upućene dopise za regulisanje pravnog statusa i materijalne situacije Umetničkog paviljona, Udruženje kroz solidarnu akciju, samostalno i u sopstvenoj organizaciji, uz pomoć donacija članova i drugih osoba kao i volonterskim radom, sprovodi korake neophodne za osposobljavanje objekta za dalji rad – piše u saopštenju jedne od najstarijih organizacija ovog esnafa u Evropi, čiji članovi već „raščišćavaju teren“.

Namera im je da do kraja godine kancelariju sekretarijata, iz koje je vatra buknula i koja je najviše oštećena, sami osposobe za dalje korišćenje. Osnovni radovi procenjeni su na 75.000, a Centar za savremeni ples „Stanica“, već im je dao 35.000 dinara:

– Potrebno je prikupiti još 40.000 dinara. Pozivamo sve članove i prijatelje ULUS da doprinesu ovoj akciji. Možete se priključiti donatorskoj akciji u skladu sa svojim mogućnostima ili pružiti pomoć u radnim akcijama renoviranja.

Iz dugog istorijata Paviljona, na sajtu ULUS detaljno dokumentovanog pravnim aktima o gradnji, korišćenju, rekonstrukciji iz sedamdesetih… vidi se da je iz dobrovoljnih priloga svojevremeno, prema projektu Branislava Kojića, i sazidana ova „arhitektonska lepotica“, jedna od najreprezentativnijih građevina u stilu art dekoa u Beogradu.

Zalaganjem Branislava Nušića, tada upravnika Umetničkog odeljenja pri Ministarstvu prosvete, 1922. osnovano je Udruženje prijatelja umetnosti „Cvijeta Zuzorić“, sa ciljem da prikupi novac za izgradnju prve namenske galerije u Beogradu. Kada je Paviljon završen, sredstvima od donacija i zaduživanjem kod Uprave fondova i privatnih banaka, a na placu koje je dobilo udruženje sa imenom dubrovačke pesnikinje, 1928, članovi Udruženja likovnih umetnika su učestvovali u izložbenom programu.

Do kraja Drugog svetskog rata ULU i Udruženje „Cvijeta Zuzorić“ bili su nezavisne organizacije, a 1945. osnovan je ULUS (kao sukcesor ULU) i od gradske uprave dobio na korišćenje „Cvijetu“. Paviljon, renoviran sredinom sedamdesetih, ostaje u sklopu ULUS do 1978, kada se formira Samostalna radna zajednica Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, ali i dalje se tu odvijaju tradicionalne izložbe Udruženja i samostalna predstavljanja članova. Uz dobru materijalnu podršku države, od grada do republike, period do 1986. (kada je galerija vraćena ULUS), ostao je upamćen kao „zlatno doba“ („Cvijeta“ je 1984. dobila Vukovu nagradu „za izuzetan doprinos kulturi kao nezavisna institucija“).

Kada se ULUS vratio na Mali Kalemegdan, prvo je sa gradskim vlastima potpisan ugovor na desetogodišnje korišćenje Paviljona bez naknade, koji je obnovljen, da bi zalaganjem ministarke kulture Nade Popović Perišić, Republička direkcija za imovinu donela rešenje o neograničenom korišćenju 1998. Godinu dana potom, potpisan je, pod tim uslovima, i novi ugovor između grada i ULUS.

Ali, deceniju kasnije pozivajući se na „neprimereno korišćenje podrumskih prostorija za potrebe kluba“ (tadašnja uprava ustupala ga je na korišćenje trećem licu), grad zahteva da se raskine ugovor o neograničenom korišćenju i potpiše novi na deset godina. Usledila je dvogodišnja borba i vraćane pravo na neograničeno korišćenje, ali novi zaplet usledio je 2014. kada je vlasništvo nad Paviljonom prebačeno na Republiku. Sve do danas nije definisano sa kim bi uprava ULUS, posle ove promene, trebalo da potpiše ugovor, jer se kao držalac prava pojavljuje i Grad Beograd.

Zbog izuzetno lošeg stanja galerije (ULUS nije četiri i po decenije, od obnove sedamdesetih, imao mogućnosti da u nju uloži veća sredstva), 2017. Ministarstvo kulture na čijem čelu je tada bio Vladan Vukosavljević inicira obnovu. Ugovor je potpisan između ministarstva, grada i Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, koji je potom izradio plan za rekonstrukciju Paviljona. Za realizaciju projekta su odobrena sredstva iz Razvojnog fonda Evropske banke u proleće 2020.

ULUS, međutim, ni u šta od ovog nije bio uključen, pa nova uprava prošle godine, zabrinuta za opstanak Udruženja u Paviljonu koji je obeležio njegovu vekovnu istoriju, ulazi u razgovore sa nadležnima, traži na uvid dokumentaciju vezanu za rekonstrukciju, šalje na desetine dopisa na razne adrese i povremeno upozorava javnost na neizvesnost koja ih je zadesila.

U jednom od dopisa Ministarstvu kulture i informisanja podnet je zahtev za rešavanje imovinsko-pravnog statusa prostora ULUS, koji uz „Cvijetu“ uključuje i Galeriju ULUS i zaostavštinu Petra i Dušana Vlajića, a uz njega i elaborat na više od 100 stranica hronološkog pregleda ukupne dokumentacije ULUS, koji su priredile Vahida Ramujkić i Nevena Popović. Sredinom marta ove godine, Ministarstvu kulture upućen je zahtev za obnovu ugovora o korišćenju „Cvijete“, kao i pronalaženju dugoročnog rešenja za njeno održavanje.

Jedini otpis na dopis, kojim traže hitno rešavanje svog imovinsko-pravnog statusa, dobili su iz kabineta Vlade, u kome se kaže da je sve prosleđeno Ministarstvu kulture na dalje rešavanje. U međuvremenu, katastar je krajem novembra zgradu Paviljona upisao kao javnu svojinu Republike, a ovom zabeležbom Grad je isključen kao držalac prva nad galerijom.

Dok se klupko do kraja ne rasplete i ne donese odluka kako će „stanovati“ u „Cvijeti“, kad jednom bude rekonstruisana, umetnici su uzeli stvar u svoje ruke i krenuli da je „zakrpe“.

Predić urgirao kod Pupina

Dve godine posle osnivanja Udruženja likovnih umetnika, prvi put je pokrenuta inicijativa da se podigne Paviljon, na sednici održanoj 26. juna 1921. na kojoj je konstatovano da je „bivši predsednik Predić već preduzeo korake kod Pupina u Americi za pomoć“. Slikar Branko Popović govorio je o „potrebi stvaranja društva lepe umetnosti“ i uputio apel građanstvu za pomoć, dok vajar Toma Rosandić ima predlog „da se u početku angažuje 10 viđenijih Beograđanki, da one počnu stvar“.

Bez privremenog smeštaja

Jedna od još nerazrešenih stvari je i gde će tokom rekonstrukcije biti smeštene arhive, depo, kancelarije sekretarijata i računovodstva ULUS. U vlasništvu udruženja su umetnička dela i značajne zbirke Stalnog fonda za unapređenje stvaralaštva mladih umetnika likovnih i primenjenih umetnosti – Fond mladih 1972-1992. Gradska uprava do danas ULUS nije ponudila adekvatan prostor za privremeni smeštaj.

Novosti

Prošitajte JOŠ:

Promocija knjige „Stradanje“ večeras u Nikšiću: Neka se bol u ljubav raznese…