”Да комшији цркне крава”

Пише: Јово Пејовић

Изборну ноћ у Сједињеним Америчким државама пратио сам повремено на нашим и телевизијама из Региона и био запрепашћен слепилом које су разноразни аналитичари и уредници емитовали те ноћи.

Потпуно одсуство реалности и навијачко сврставање на једну или другу страну са јасном поруком: ”Да комшији цркне крава”, обиљежило је изборну ноћ на балканском медијском простору. Како су резултати избора били све извјеснији, а тиме и побједа предсједничког кандидата Доналда Трампа, више је за њих било интересантно како ће реаговати Трампове присталице у региону него куда ће поћи свијет.

Са таквим схватањем политике балканске политичке елите, које очигледно немају своју државну политику нити визију будућности, поново су показале да су најобичније марионете и да своје ставове сервилно прилагођавају великим силама без обзира колико то доноси користи њиховој држави. Иако је побиједио предсједнички кандидат кога сам и ја преферирао, рано је доносити закључке и правити пррогнозе што ће ова побједа донијети свијету, а самим тим и Западном Балкану.

Међутим, када се на политичкој сцени појаве лидери са кичмом попут Виктора Орбана, премијера Мађарске или Роберта Фица премијера Словачке, ма колико некоме били по вољи или не, треба вјеровати да се Европа са кичмом буди из мртвог сна макар у трзајима појединаца спремних да мијењају свијет који функционише по правилима дубоке државе. Прије неки дан прочитах интересантан текст који се поистовјети са временом у коме живимо.

По повратку из школе дјечак је питао оца да ли може да му одговори што је то политика?. Отац одговори да може.: ”Ја доносим у кућу новац, што значи да сам ја капитал. Твоја мајка располаже новцем и троши га, што значи да је она власт. Са нама живи деда који све то посматра, што значи да је он синдикат. Ми имамо кућну помоћницу која представља радну снагу. Ти си народ, а твој брат у пеленама будућност. Поставља се питање, за кога то ми сви радимо? За тебе и твог брата. Јеси ли сада схватио што је политика?” Дјечак одговори да ће сјутра дати одговор. У току ноћи брат је плакао без престанка.

Дјечак је пошао у собу и нашао мајку како чврсто спава. Затим је пошао у собу кућне помоћнице и нашао је у соби заједно са оцем. То је све гледао деда. Сљедећег јутра док су доручковали отац га упита је ли коначно схватио што је политика. Дјецак одговори да јесте, па донесе закључак: ”Дакле, капитал злоупотребљава радну снагу, док власт спава, а синдикат све то мирно посматра. За то. вријеме народ је игнорисан, а будућност унеређена.” Од свих дефиниција које сам прочитао на тему политике, ова беспрекорно функционише. А то што више вјерујемо заблудама, него реалном животу је резултат политика које нам свакодневно намећу ловци на капитал и власт без покрића, оличени у људима који често нијесу у стању да владају сами са собом, а камоли државом или свијетом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: