Da li je Titov Veles ključni grad za Trampovu pobjedu?

Piše Veljko Miladinović

„Došli ste zbog Trampa?“, sa zagonetnim osmehom nas pita menadžer jednog ugostiteljskog objekta u samom centru Velesa, kraj kružnog toka i Spomenika Koči Racinu, na našoj prvoj stanici u potrazi za „hakerskom“ grupom mladih Makedonaca o kojoj zapadni mediji nedeljama pišu kao glavnim krivcima za pobedu Donalda Trampa na američkim izborima. „Neće vam ništa oni reći“, odmah nas je obeshrabrio.

Otkako je u američkim medijima objavljen prvi tekst o hakerima iz Velesa i ogromnim količinama novca koji se ovde sliva, u gradu vlada „informatička omerta“.

Zakon ćutanja nalaže da se ne govori o internetu i Trampu, i ulozi mladića iz Velesa koji je postao planetarno poznat posle teksta na američkom portalu Buzzfeed o 150 sajtova sa lažnim vestima o američkim izborima – recimo da su najviše odjeka imale ona da je papa podržao Trampa i da Hilari Klinton „voli devojčice“, mada ni priča o Trampovom susretu sa kraljicom Elizabetom nije bila za bacanje – koji su registrovani u „siromašnom makedonskom gradiću od tek pedesetak hiljada duša“.

Procenjeno je da su te vesti, koje su se kasnije kao kuga širile društvenim mrežama, imale prelomni uticaj na one „swing glasače“, koji su u zaustavnom vremenu preokrenuli rezultat izbora i iznenadili američke anketare. Prema analizi Buzzfeed-a u nedelji pred održavanje izbora lažne vesti su prvi put po čitanosti (ili „kliktanosti“) prevazišle regularne vesti iz mejnstrim medija. Nisu, naravno, svi sajtovi sa lažnim vestima potekli iz Makedonije, ali nigde na svetu nije bilo toliko koncentrisanih na jednom mestu kao u Velesu, što je upalo u oko svim zapadnim medijima, od Njujork tajmsa do Gardijana.

Makedonske novinare, apsurda li, ova priča nije toliko zanimala, koliko zapadne kolege. Zauzeti su bili, valjda, nekim drugim izborima. Pomenuti tekst na Bazifidu je bio okidač za najpoznatije svetske redakcije da pošalju svoje ljude u balkanske gudure u potrazi za istinom – svojevrsnim svetim gralom američke demokratije – i odgovorom na pitanje kako je to Tramp zaista pobedio.

Jedan makedonski kolega, fotograf iz Skoplja koji sarađuje sa stranim medijima, išao je najmanje pet puta u Veles. Rekao nam je da su s njim najviše kontaktirali nemački novinari, čak i neki opskurni regionalni portali. Njima, naime, predstoje izbori, i plaše se istog populističkog scenarija koji je zadesio Ameriku i koji je doveo do toga da „post-istina“ bude izabrana za reč godine Oksfordskog rečnika. Za njima smo, u Veles, pošli i mi…

U Veles smo stigli baš na dan izbora. Onih makedonskih. Nije se na ulicama Velesa tog dana osećala revolucionarna atmosfera kao u Skoplju. Napolju je bio uglavnom stariji svet. Na pomen Donalda Trampa uglavnom bi se osmehnuli. Iz dva razloga, verovatno. Prvi je što im prija ideja da je mali Veles postao toliko planetarno bitan. Drugi je što sasvim sigurno nemaju pojma šta su to njihovi klinci radili na kompjuterima.

Veles deluje kao da nije bio „na ti“ sa tranzicijom.

Razmeniti novčanicu od 100 dolara bilo je moguće jedino u retkim objektima koji pobeđuju tranziciju u ovakvim gradovima – kockarnici (okej, bila je nedelja i neradni dan, što u varošima otežava stvar). Stare, oronule fasade, gomila stare istrulele bele tehnike na samo 50 metara od centra grada i ćevapi koji se prodaju na komad (samo 10 denara, iliti šestina evra), to je slika Velesa, grada koji upravlja američkom politikom.

Nekadašnji industrijski centar danas izgleda kao zapušteni spomenik samoupravljanju i industrijalizaciji. A sliku postindustrijske apokalipse Velesa, poslednjieg eksjugoslovenskog grada koji je izbacio Tita iz svog imena (bilo je to tek 1996. godine), dodatno su naružili predizborni plakati VMRO-a i SDSM-a, a povodom „najvažnijih izbora od sticanja nezavisnosti“.

Nismo došli nepripremljeni u dodir sa informatičkom zlatnom groznicom koja je zadesila Veles. To je, naime, formulacija iz jednih zapadnih medija. Veleski „hakeri“ svakako zaslužuju navodnike. Jer to što su oni radili zapravo je hakerisanje koliko je i zamena svećica na automobilu otkrivanje Higsovog bozona.