Da li se Nemačka pokajala: Podrškom Izraelu radi u korist svoje štete

Odnosom prema palestinsko-izraelskom sukobu, Nemačka samo pokazuje da ne vidi ništa loše u nacionalnoj segregaciji i da se zapravo nije suštinski pokajala zbog svega što je počinila u Drugom svetskom ratu.

Novinar Žarko Rakić ovako komentariše stav koji je Nemačka zauzela prema Izraelu u izraelsko-palestinskom sukobu, konkretno odluku nemačkih vlasti da se u Ujedinjenim Nacijama suprotstave Južnoafričkoj Republici i tužbi koju je ta zemlja podnela Međunarodnom sudu UN protiv Izraela, zbog genocida nad palestinskim narodom u Gazi.

Odnosi Nemačke i Izraela opterećeni su zajedničkom krvavom prošlošću i tragedijom jednog stradanja. Iz ovog razloga Nemačka slepo prati Izrael kroz novi genocid, ovog puta počinjenim nad stanovništvom Gaze. Podvojenost Nemačke najbolje se uočava u njihovim pokušajima suzbijanja neonacizma dok sa druge strane, vođeni ličnim interesima, podržavaju nasilje, komentariše Rakić.

Rusi nisu iznenađeni

Ovakav potez nije iznenadio ni Rusiju, a predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da se „sve to događa u svetlu bespogovorne podrške koju Berlin uvek pruža Izraelu, bez osvrtanja na posledice“.

Zaharova opširno obrazlaže razloge zbog kojih bi se moglo odgovorno tvrditi da Nemci rehabilituju nacizam. Ona govori o činjenici da su Nemci odbili da isplate kompenzaciju žrtvama blokade Lenjingrada, a da zvanični Berlin ne želi da prizna zločine počinjene nad narodom SSSR kao genocid. Uz to, na Generalnoj skupštini UN bili su uzdržani prilikom glasanja o ruskom predlogu rezolucije za borbu protiv herojizacije nacizma, dok nemački kancelar Olaf Šolc tvrdi da su Nemačka i neonacistički režim u Kijevu „na pravoj strani istorije“.

Teret prošlosti

Dugogodišnji dopisnik „Politike“ iz Nemačke Miroslav Stojanović ocenjuje za Sputnjik da je „popustljiv“ odnos nešto što je utemeljeno u nemačku spoljnu politiku kada je u pitanju Izrael i da je to postala neka vrsta državnog rezona – da moraju po svaku cenu i bez ikakvog kolebanja pomagati Izraelu.

Holokaust je veliko opterećenje za Nemačku i oni tu politiku sprovode veoma rigorozno, nekad i na svoju štetu, kao što je situacija sada. Dok je god ovih sada generacija na političkoj sceni Nemačke, oni će Izrael pomagati, izjavio je Stojanović.
Stojanovićevog kolegu i Sputnjikovog sagovornika, novinara Žarka Rakića odluka o bezuslovnom podržavanju Izraela takođe ne iznenađuje, a on je ocenjuje i kao očekivanu.

Odnosi današnje Nemačke i Izraela opterećeni su prošlošću. Čak i pre ujedinjenja, zapadni deo i Savezna Republika Nemačka veoma pažljivo su odmeravali svaki potez u odnosima sa Izraelom. To je za Nemačku i dalje izuzetno osetljivo pitanje. Uprošćeno rečeno, nije iznenađujuće što su i ovoga puta stali na stranu Izraela, upravo zbog tog svog osećaja odgovornosti i krivice, rekao je Rakić za Sputnjik.

On objašnjava da, kada je reč o samom narodu, u Nemačkoj postoje primeri desnog ekstremizma. Od verbalnih ispada protiv jevrejske zajednice do napada na sinagoge, ispadi ekstremista su prisutni. Sa druge strane, prilikom svakog kontakta na najvišem nivou između nemačkih državnika i izraelskih zvaničnika, uočljiv je osećaj uzdržanosti, odnosno potpunog i pre svega nekritičkog tolerisanja izraelskog ponašanja. Pojedini nemački mediji zameraju svojoj vladi što se na ovaj način svrstala uz Izrael prilikom ovog, kaže Rakić, i više nego očiglednog zločina nad palestinskim narodom.

Dozvoljene i nedozvoljene žrtve

Rakić je saglasan s ocenom da svojim ponašanjem u ovoj situaciji Nemačka pokazuje da se nije suštinski pokajala zbog svega što je činila u Drugom svetskom ratu, kao i da ne vidi ništa loše u nacionalnoj segregaciji. To znači da Nemačka staje na stranu Izraela samo zato što je Izrael, a oni Nemačka, bez obzira na ljudska prava i njihovo kršenje.

Upravo tako. Nekritički se ponašaju zbog svoje prošlosti i tih osetljivih tema. Oni su spremni da zažmure na jedno oko, uostalom kao i dobar deo te zapadne međunarodne zajednice, koji se isto tako ponaša i koji ima dva aršina kada se određuje prema žrtvama. Imate žrtve koje su razumljive pa čak i „očekivane“, daje se pravo nasilju da vrši zločine prema golorukom stanovništvu bez kritičkog osvrta. Ta politika dvostrukih aršina je poznata u zapadnom delu međunarodne zajednice, a pretpostavljam da će se tako ponašati i u budućnosti.

Dvoličnost nemačke politike

Nemačka se na domaćem terenu ponaša vrlo obazrivo prema ostacima i korenu neonacizma, pokušavajući sebe da prikaže ostatku sveta kao državu koja se svim raspoloživim sredstvima bori protiv neonacizma, kaže Sputnjikov sagovornik. Ipak, kada se pogleda šta Nemci rade na međunarodnom planu i kako se ponašaju uočljivo je da te iste doslednosti nema na vidiku i da je njihovo ponašanje krajnje podvojeno. Spremni su, dodaje Rakić, da zarad svojih političkih interesa ili interesa svojih najbližih političkih i vojnih saveznika zažmure i čak daju podršku nasilju.

Ta dvoličnost počinje već ozbiljno da smeta. Uočljiva je ne samo u politici prema Ruskoj Federaciji, nego i prema drugima, poput Kine. Tu prosto nema dovoljno racionalnosti i pragmatičnosti, što bi se inače očekivalo od nemačke politike. Oni su postali žrtve tog svog zapadnog savezništva, odnosno partnerstva, i često vuku poteze koji su apsolutno u korist njihove štete, zaključuje je Rakić.

Izvor: Sputnik