Da nije tužno bilo bi smiješno: NATO ne odustaje od provokacija Rusije
1 min readIsta meta, isto rastojanje. Tako bi se iz ugla Moskve mogle oceniti poruke upućene sa samita NATO-a u Briselu.
Lideri zemalja članica Alijanse su, naime, pozvali Rusiju da povuče svoju vojsku koja je, kako tvrde, stacionirana u Ukrajini, Gruziji i Moldaviji. To se navodi u zajedničkom saopštenju, objavljenom nakon u kom je još jednom istaknuta podrška teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine, Gruzije i Moldavije, „sa njihovim međunarodno priznatim granicama“.
U Moskvi ne vide u takvom stavu ništa novo, a, kako kaže portparol Kremlja Dmitrij Peskov, odnosi Rusije prema NATO kao prema organizaciji koja je usmerena na konfrontaciju se neće promeniti.
NATO zvaničnici, Kijev i zapadne zemlje već rutinski iznose optužbe da se Moskva meša u unutrašnja pitanja Ukrajine, koje Rusija odbacuje kao neprihvatljive, baš kao i tvrdnje o navodnom prisustvu ruskih vojnika u Donbasu ili o isporučivanju oružja i municije snagama samoproglašene Donjecke i Luganske republike.
Takođe, Rusiju su sa Zapada ne jednom pozivali da povuče priznanje Abhazije i Južne Osetije, samoproglašenih republika koje su se odvojile od Gruzije. Što se tiče Moldavije, operativna grupa ruskih trupa nalazi se na teritoriji samoproglašenog Pridnjestrovlja koje se izdvojilo iz Moldavije 1995. godine.
Povodom poruka NATO-a upućenih Rusiji, Jurij Švitkin, zamenik predsednika Komiteta Državne dume za odbranu, kaže da će Rusija svakako imati odgovor na bilo kakve agresivne planove Alijanse.
Ako neko danas udruži snage trebalo bi, ocenjuje on, da vodi borbu protiv globalnih pretnji kao što su terorizam i ekstremizam, a kad se vodi borba sa vetrenjačama, onda traže u Rusiji neprijatelja.
„U ovom slučaju važi izreka: da nije tužno, bilo bi smešno. Umesto da NATO ujedini napore on preduzima destruktivne korake prema našoj zemlji i pokušava da sprovede svoje agresivne planove. To govori o tome da NATO gleda na Rusiju kao na potencijalnog protivnika i preduzima mere koje nisu usmerene na konstruktivan dijalog“, kaže Švitkin.
On podseća da se Alijansa na prevaru približila granicama Rusije i da raspoređuje blizu nje svoje baze, što samo naglašava agresivnost NATO prema Rusiji, a ne obrnuto.
„Mi, naravno, ne možemo da budemo samo posmatrači. Ni u kom slučaju nećemo ulaziti u trku u naoružanju, ali ćemo, definitivno, preduzeti određene korake“, poručuje ruski parlamentarac.
Politikolog sa Finansijskog univerziteta pri vladi Rusije Leonid Krutakov ocenjuje da poruke upućene sa samita NATO potvrđuju da je Alijansa ofanzivni savez.
„Jedinstvena strategija SAD je potkopavanje svih integracionih procesa i bilo kakvog uspostavljanja veza između zemalja koje ne obuhvata SAD. Gruzija, Ukrajina, Moldavija i Uzbekistan su zemlje koje su bile učesnice ’Partnerstva za mir‘, a one su se, uzgred budi rečeno, oprobale i u Jugoslaviji u mirovnim snagama, kao i u Iraku“, napominje Krutakov.
NATO je, dodaje Krutakov, ofanzivni savez i on se neće zaustaviti na pola puta, zato što konkurencija ne vodi ka miru.