Da stavim zvezde sestri u oči… („oluja“- šta slavite zveri, krv detinju?!)
1 min read
Mihailo Medenica
Autor: Mihailo Medenica
Mrtva me mati privila na rasporene grudi,
da me skrije ispod srca, da me ne probudi…
Povila me u slomljena rebra, pod plaštanicom krvi,
u onu potaju odakle su joj razvukli creva…
A, kuća peva…
Peva u plamenu, peva kadnilo, ikona,
peva čitavo silo, sva sela, pevaju crkve i manastiri…
Samo zveri ćute.
Juče su s tatom nazdravljali mome rođenju,
zašto mu sada lome ruke kojima ih je počastio onom rakijom..?
Onom što je deda zakopao kraj kruške
što su joj polegle grane…
Ne od roda njenoga već moga,
nejake su joj grane da izdrže braću i oca…
Pevaju čitava sela, sve naša, srpska,
plameni služe opela a zveri ćute…
Da mi je nekako da dohvatim nebo,
da ga privučem, da skinem dve zvezde
i stavim ih seki u oči…
Gleda nekud iz trave kose krvavo plave,
u podranoj spavaćici što je majka darivala za Božić…
Gorelo je kandilo pod ikonom, još smo spavali
kad je tata otišao u goru po Badnjak.
Zašto su tatu rasporli od vrata do trbuha
kad im je za trpezom čuvao mesta do čela..?
Jel zbog onih jama i vratača u kojima je još
stotinu sela..?
Onih livada na kojima se nismo igrali
da ne izgazimo cveće niklo iz kostiju predaka?
Onih reka iz kojih se nije zahvatala voda,
reke što su nazivale imena mog roda…
Zašto me zver otima od majke, lomi joj ruke?
Zašto mi staje na grudi i…
Kako sad da dohvatim nebo, da ga privučem,
da seki stavim zvezde umesto očiju, kad…
Kako će mama znati gde jutrom da me potraži,
kad selo dogori i tata porani da namiri poklanu stoku?
Kako iz jame pune srpskih sela i zdrobljenog čela
da dozovem braću obešene o krušku?
One što je povila grane do zemlje, pod zemlju,
nabrekle od neotkopanih rakija i vina za rođenje umirućih…
Kako nebu da došapnem da sačuva zvezde, da bar još dve ukrade od noći,
kada se probudim da imam oči,
da se u njih mama onim osmehom mrtva zagleda.
Da me u tami pozna u jami…
Pročitajte još:
Najveće etničko čišćenje posle II svjetskog rata: Godišnjica zločinačke „Oluje“ i genocida u Krajini
O čovječe! Koliko samo ti znaš prenijeti bol u ove krvave redke….svjedoči, na nam nikad ne ugase oči!
Nije ovo pjesma, ovo je život koji lomi,sve što je napisano na srcu stoji i lomi dušu čovjeku,napred moram a teret veliki
Bog je veliki. Ostace njihova prokleta ognjista pusta,i zauvek ce tudja noga hodati krvlju natopljenom Hrvatskom. Ako ne Srpska,hodace noga svetskih izbeglica. Zemlja ce naplatiti svoju Pravdu.
Slave isto ono što bi vi sutra slavili da uđete i zauzmete Kosovo..Isto bi rijeka izbjeglica,samo sada Albanaca preplavila puteve prema Albaniji jer niko nebi bio lud da čeka vojsku Srb i srpske dobrovoljce,leševi starih i nemoćnih Albanaca po selima, isto bi avijacija vojske Srbije kao slučajno bombardovala kolonu ,isto bi bilo veliko slavlje u cijeloj Srbiji a datum kada je zauzet Prizren bio bi državni praznik i svake godine bi bila cijela parada..a cijelo Kosovo bi bilo bez Albanaca i oni bi pisali tužbalice
Sve je tačno što kažeš, do detalja, samo stavi riječ Srbin umjesto Albanac jer si očigledno samo copy/paste i sve naveo albanske zločine. Pa možeš počet od osamdesetih i silovanja monahinja, postoji i čuvena slika iz sedamdesetih na kojoj otac nosi svoju silovanu kćer od 13 godina na rukama, nabijanja kakvo čudo Crnogorca Martinovića na kolac, pa monaha Haritona i naših drugih monaha, njega su našli iskopanog srca i odrubljene glave, pa silovanja nepokretne žene pred majkom, pa Žute kuće gdje su vadili ljudima srca i ostale organe na živo , otete kuće i stanovi bez ikakvog povratka što se čak i u Bosni desilo, protjerane desetine hiljada, popaljena groblja koja se i danas preoravaju i pretvaraju u deponije i tako hiljade i hiljade primjera a ove samo navodim kao promil od onih koji su bili. Pa se onda raspitaj ko je Đorđe Balašević, inače veliki, ali drugosrbijanski Srbin, zašto je osamdesetih napisao pjesmu Ne lomite mi bagrenje, i tako dalje i dalje do beskonačnosti. Uglavnom, ovo što si napisao, razumijem ako di Albanac, imate svoj plan i radite na zatiranju našeg sjećanja jer svoje nemate, ali ako si od traga koji se s tri prsta krsti, onda je ovo što si napisao indikator psihopatije.
To sto pokusavate da opravdate nezapamcena zverstva,nece vam poci za rukom. Nama ne smetaju albanci na Kosovu,smetaju nam zveri. Vi ste klali svoje komsije koji su vekovima ziveli na toj zemlji. Doci ce vam to na naplatu kad-tad.
Dobri Mihajlo…mene svaka Rana moga Roda Boli Gadno…gangrene me spašava ON… iz nekog razloga. Nikada neću saznati Zašto sam ovakav, ali me ništa ne sprečava da Delujem…moŽda sam pglu, ali uredno okrećem „njihov“ obraz. Svoj branim ne izlažući ga Slabima.
Raspali smo se zbog Bolećivosti prema lupežima. I davanju Prednosti Politički najglupljima…moguće zbog držanja da Korektnosti jbg..
„Mihailo, Sine…. Dje TI Stade Toliko Duse?“….
Upita Jedan Djikan…. Ili Neko na Portalu IN4S?….
KroZ Tebe Zbori Dusa Napacenog Roda Nasega….
Gledamo i Vidimo KroZ TVoje Oci…. Nase Oci….
„Nagledane Oci Pre Rodjenja“….
HVala Mihailo, Brate Nas Plemeniti….
Kako boli ova pesma,svaki stih,svaka reč odzvanja tugom,dubokom patnjom Rođenih..Hvala,svako Vam dobro od Boga,Gospodine Medenica.
UH.NEMAM RIJECI.SVAKI STIH POGADJA I BOLI.SVAKA CAST GDINE MEDENICA.SVAKU SRECU I USPIJEH U DALJEM STVARALASTVU