Dan kad je eksplodirao Černobilj

Priredio: Miomir Đurišić

Na današnji dan, 26. aprila 1986 – Eksplodirao je četvrti blok nuklearne centrale u Černobilju u Ukrajini. Radioaktivni oblaci prekrili su gotovo cijelu Evropu, a posljedice te do sada najveće nuklearne katastrofe, još se ispituju. Nuklearna centrala trajno je zatvorena 15. decembra 2000. godine.

Černobiljska katastrofa je nuklearna nesreća koja se dogodila u nuklearnoj elektrani Lenjin u blizini grada Pripjat u Ukrajini. Smatra se je to najveća ekološka katastrofa u istoriji nuklearne energije.

Elektrana se sastojala od 4 reaktora a sva četiri reaktora su zajedno proizvodili oko 10% ukupne električne energije trošene u Ukrajini. Prva eksplozija na četvrtom reaktoru je prouzrokovala dalje eksplozije koje su praćene oslobađanjem velike količine radioaktivnog otpada u atmosferu. Radioaktivni oblaci prekrili gotovo celu Evropu. Iz oblasti je evakuisano preko 100.000 stanovnika. Pripjat je danas napušten i nalazi se u centru zabranjene zone.

Do nesreće u elektrani je došlo usled testa na reaktoru. Testom je trebalo da se utvrdi da li električni generator, u slučaju da se turbogenerator ugasi, može u narednih 40-50 sekundi da obezbedi dovoljno električne energije za sistem hlađenja reaktora dok se ne uključe dizel-agregati (testirao se slučaj kada bi došlo do prekida spoljašnjeg napajanja električnom energijom).

Postoje dve zvanične verzije o uzrocima katastrofe. Po prvoj, objavljenoj tokom avgusta 1986. godine, uzrok nesreće je isključivo greška operatera, po drugoj, objavljenoj 1991. godine, uzrok su greške u dizajnu samog reaktora, tačnije u vertikalnim šipkama koje kontrolišu rad reaktora.

Među faktorima koji su doprineli nesreći je svakako i neadekvatno obučeno osoblje. Direktor je pre transfera u černobiljsku nuklearnu elektranu radio u termoelektrani na ugalj. Glavni inženjer je takođe imao iskustva samo na konvencionalnim elektranama. zamenik glavnog inženjera, je imao iskustva, ali na nuklearnim reaktorima u podmornicama.

Obližnji grad Pripjat nije bio odmah evakuisan. Žitelji su se bavili svojim uobičajenim poslovima, potpuno nesvesni šta se desilo. Međutim, nekoliko sati po eksploziji, na desetine ljudi se razbolelo. Kasnije su prijavljene jake glavobolje i ukusi metala u njihovim ustima, uz nekontrolisane napada kašljanja i povraćanja.

Za potrebe smeštaja evakuisanih stanovnika izgrađen je nov grad Slavutič.

Posle nesreće je rad elektrane bio otežan zbog opasnosti po zdravlje zaposlenih. Ipak, zbog loše energetske situacije u zemlji, preostali reaktori su nastavili sa radom, dok je izgradnja 5. i 6. bloka obustavljena. Nad oštećenim reaktorom broj 4 je sagrađen sarkofag, a između njega i zgrada (koje su ostale u daljoj upotrebi) je sagrađena betonska barijera debela oko 200 m.

Reaktor broj 1 je prestao sa radom u novembru 1996. godine u sklopu dogovora vlade Ukrajine i međunarodnih organizacija.

Godine 1991. je izbio požar na reaktoru broj 2 i pritom je zaključeno da je taj reaktor nemoguće popraviti.Reaktor broj 3 je 15. decembra 2000. godine lično isključio tadašnji predsednik Ukrajine Leonid Kučma. Time je ova elektrana prestala da bude proizvođač električne energije.