Dan posle epidemije – šta čeka ekonomiju Srbije

Ukoliko bi pandemija koronavirusa uskoro prestala da se širi, srpska privreda imala bi pad od dva i po odsto, navodi se u analizi Svetske banke. To je dobar signal, u poređenju sa prognozama za najrazvijenije evropske zemlje – ocenjuje Privredna komora Srbije. Kako će izgledati srpska ekonomija dan posle epidemije – govorili su učesnici onlajn koferencije.

I ekonomska struka se, zbog virusa, povezala preko interneta. Saglasna da je dan posle za privredu – nepredvidiv, baš kao i drugi talas koronavirusa za zdravstvo. Jedno od drugog, zapravo, i zavisi.

„Naša očekivanja i globalnih stručnjaka jeste da, ako ne budemo imali taj drugi talas krize, da ćemo se u roku od mesec-mesec i po dana polako vratiti na nivo poslovnih aktivnosti od pre. To neće biti poništavanje ove krize – ostaće značajan trag“, rekao je Mihailo Vesović iz Privredne komore Srbije.

Posledice, bez novog talasa, analizirala je Svetska banka. Za Srbiju predviđa pad BDP-a od 2,5 odsto, manji nego u drugim zemaljama Zapadnog Balkana, izuzev Makedonije. Ocena je da je Vlada brzo reagovala na krizu, usvajanjem ekonomskih mera vrednih 5,1 mlrd evra.

„Ne mislim da nas čeka med i mleko, moram da budem realan. Ove mere jesu sjajne, dobre, pomogle su nam da prevaziđemo trenutnu situaciju, ali mislim da nas tokom leta čeka žestok rad, pogotovo u promišljanju strategije da oporavimo grane privrede koje su najžešće pogođene kovidom 19“, naveo je Vladimir Marinković, potpredsednik Skupštine Srbije.

Turizmu, ugostiteljstvu i prevoznicima treba jača imunološka terapija

Koliko su pogođeni, Naled je pitao privrednike, svoje članove, pa sagledao njihovu kliničku sliku. Stabilnu su zadržali, čak dobili i malo gvožđa – IT sektor i maloprodaja. Najvećem delu privrede snagu može da vrati jedna infuzija, dok turizmu, ugostiteljstvu i prevoznicima treba jača imunološka terapija. Sa tog aspekta ocenjuju i mere.

„Mere su ocenjene kao veoma izdašne, pohvaljene su s razlogom, ali ono što je manjkavost jeste linearnost tih mera koje nisu fino podešene da odgovaraju na ove različite potrebe, različitih sektora ili da targetiraju preduzeća koja su više ili manje pogođena“, navela je Violeta Jovanović iz Naleda.

Pomoć koja im se nudi, želi 230.000 privrednika – koliko se prijavilo za odlaganje plaćanja poreza ili isplatu direktnih davanja. Ministarstvo finansija zadovoljno je odgovornošću onih drugih.

„Imamo informacije da su određene kompanije shvatajući čitavu težinu problema, koje nisu bile preterano ugrožene ovom pandemijom, da su jednostavno odustale od korišćenja mera. Možemo biti zadovoljni time što nisu nastale teške posledice koje se tiču stanja zaposlenosti u državi“, izjavio je Dragan Demirović iz Ministarstva finansija.

Za zemlje Zapadnog Balkana EK izdvojila 3,3 milijarde evra

Podrška se najavljuje i spolja. Evropska komisija, za zemlje Zapadnog Balkana izdvojila je 3,3 milijardi evra, od čega 700 miliona Evropska investiciona banka.

„Kombinacija i bespovratnih sredstava sa najpovoljnijim kreditiranjima, usmeriće se na mala i srednja pred, a dobar deo i za infrastrukturu pre svega zdravstvenu koja se smatra da je pogođena. Mislim da je bitno da javna ulaganja ne smeju da stanu u svim sferama privrednim u ovom regionu, jer jednostavno infrastrukturni jaz je jako veliki u odnosu na zemlje EU“, ukazuje Dubravka Negre, šefica EIB kancelarije za Zapadni Balkan.

Dan posle u Srbiji, ocenjuje se, zavisiće i od dana posle u ostatku Evrope, pre svega u zemljama koje su nam najvažniji partneri.

Nemačka vlada predviđa najgoru krizu u poslednjih pola veka, s padom privrede od 6,3 odsto. Minus od čak devet, MMF prognozira Italiji.

(RTS)