Dan Svetih Petra i Fevronije – Dan porodice, ljubavi i vernosti

Piše: Ostoja Vojinović

Danas je Dan Svetih Petra i Fevronije, zaštitnika porodice i braka. Praznuje se kao nacionalni praznik u Ruskoj Federaciji od 2008. godine, i od tada, se i u Srbiji, u saradnji sa Ruskim domom i Ruskom crkvom – organizuju kulturne manifestacije u čast Dana Porodice.

Ustanovljeno je priznanje, Medalja „Svetog Petra i Fevronije“, koja se uručuje bračnim parovima koji su 25 godina i duže u braku, za vernost i odanost porodici i porodičnim vrednostima.

Sveti Petar i Fevronija praznuju se liturgijski i osveštavanjem slavskih kolača poklonika Crkve u ruskom gradu Muromu, gde se nalazi Kivot sa Svetim moštima Kneza Petra i Kneginje Fevronije. Simbol Praznika koji se danas praznuje širom sveta je cvet kamilice.

U četvrtak, 8. jula u Beogradu biće upriličen prigodan program povodom obeležavanja Dana porodice, ljubavi i vernosti.

U čast pokrovitelja praznika Svetih blagovernih Petra i Fevronije Muromskih, koji su postali uzor bračne vernosti, uzajamne ljubavi i porodične sreće, u Podvorju Ruske Pravoslavne Crkve u Beogradu biće održana Liturgija koju će služiti umirovljeni Episkop kanadski g. Georgije (Đokić). Početak Liturgije u 9:00.

Obeležavanje praznika nastaviće se u Ruskom domu u 12:00 svečanom dodelom odlikovanja supružnicima koji su u skladnom braku proveli više od 25 godina. Plakete „Za ljubav i vernost“ primiće više od dvadeset bračnih parova, a među dobitnicima su i višečlane porodice sa Kosova i Metohije: Dalibor i Ana Vučković, koji podižu devetoro dece, Borko i Ana Ilić, roditelji četvoro dece, Vladimir i Ana Vučković, roditelji petoro dece. Njihovo učešće u svečanosti blagoslovio je Episkop Raško-prizrenski i Kosovsko-metohijski g. Teodosije.

Svečani program održava se uz blagoslov Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija i uz podršku Srpske Pravoslavne Crkve, Podvorja Ruske Pravoslavne Crkve u Beogradu i Fondacije za socijalno-kulturne inicijative.

Ruski praznik „Dan porodice, ljubavi i vernosti“ osvaja sve veću ljubav i popularnost u Srbiji. Blizak je bratskom srpskom narodu jer nosi ideju očuvanja tradicionalnih porodičnih vrednosti, pa zato ne čudi učešće velikog broja supružnika u ovoj svečanosti.

Ako je išta najugroženije danas kod nas, to je ugrožena porodica.Nažalost, porodica je  razbijena, ali to neko čini planski, jer zna kada se razbije porodica, onda je to i razbijeno društvo, razbijena zajednica, a time razbijena i država. Samo država opstaje onoliko koliko je njena porodica zdrava. Nažalost, danas  vidimo da je porodica razorena, deca odvojena od roditelja, roditelji od dece; svi žive nekim svojim životom, posebnim, pojedinačnim, odvojeni, a mi smo blagodatna zajednica.

U celoj Rusiji 8.jula proslavlja se Dan Svetih Petra i Fevronije – Dan porodice, ljubavi i vernosti. Ova istorijska tradicija seže u hrišćansku prošlost, a u savremenoj Rusiji je doživela preporod u vidu novog opštenarodnog praznika koji je objedinio sve verske konfesije. Za razliku od zapadnog praznika zaljubljenih, dana svetog Valentina, ruski praznik stavlja akcenat na druge aspekte ljubavi.

Dan porodice, ljubavi i vernosti, vezan je za bračni par iz Muroma.Ljubav između Petra i Fevronije detaljno je opisana u „Povesti o Petru i Fevroniji“ – remek-delu staroruske književnosti 16. veka. Supružnici su upravljali Muromskom kneževinom u 13. veku, živeli su dugo, umrli istog dana i sahranjeni u istom grobu. Ruska pravoslavna crkva ih je kanonizovala 1547. godine. Od tada su sveti Petar i Fevronija za pravoslavne hrišćane postali simbol supružanske ljubavi i vernosti. Gornji dom ruskog parlamenta je 2008. godine prazniku dodelio status Sveruskog državnog praznika i definisao njegov simbol: belu radu. Ideju praznika podržale su sve verske konfesije u zemlji.

Tada su mnogi gradovi Rusije, u okviru Svenarodnog programa „U krugu porodice“, počeli da podižu spomenike Petru i Fevroniji. Prvi spomenik se pojavio iste 2008. godine u gradu Muromu, postojbini pravoslavnih svetitelja. I njihove mošti su tamo, u Trojickom manastiru. Već naredne 2009. godine spomenici su podignuti u Arhangelsku, Uljanovsku, Jaroslavlju, Sočiju i Abakanu, a kasnije i u Neftejugansku, Joškar Oli, Samari, Vladivostoku, Blagoveštensku, Irkutsku, Jekaterinburgu, Kalugi, Tambovu i Novosibirsku.

Praznovanje dana Petra i Fevronije često se upoređuje sa danom svetog Valentina, iako se događaji vezani za ove praznike, kao i njihov smisao, veoma razlikuju. Dan svetog Valentina je dan zaljubljenih, ispunjen romantikom i malim izjavama ljubavi. Ruski praznik stavlja akcenat na druge aspekte ljubavi. Dan svetog Petra i Fevronije vezan je za pojmove kao što su porodica, bračna vernost i ljubav koja odoleva svim životnim iskušenjima.

Danas mladi u Rusiji sami biraju šta će da praznuju. Ako neko hoće da provodi vreme u krugu prijatelja i razmenjuje komadiće papira isečene u obliku srca probijenog strelom, on bira Dan svetog Valentina. A kome su važniji nacionalna tradicija i istorijski sadržaj praznika, njemu će više odgovarati Sveruski dan porodice, ljubavi i vernosti, vezan za drevnu rusku priču o bračnom paru Petru i Fevroniji.

U naše vreme, na „dan svetog Valentina“, ljudi pokazuju svoju naklonost i ljubav slanjem otkrivenih cvetova svojim najmilijima. Legenda je lepa. Ali zašto mi zaboravljamo druge, lepše praznike – dan svetih blagovernih Petra i Fevronije, poštovanih u Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi? U Rusiji od davnina se na taj dan odavala pošta blagovernim Petru i Fevroniji Muromskim – pokroviteljima supružničke ljubavi i porodične sreće.Stanovnici Muroma su i predložili da se ovaj praznik porodičnih vrednosti pretvori u savezni praznik. Jer upravo u tom starom gradu, 280 kilometara od Moskve, u 13. veku živeo je legendarni kneževski par, Petar i Fevronija, a sada se tamo čuvaju njihove mošti.

Savremenim Rusima Petar i Fevronija izgledaju kao ideal porodičnog para, ljubavi i vernosti. Po mišljenju predsednika Sinodalnog informativnog odeljenja Moskovske patrijaršije Vladimira Legojde, Povest o Petru i Fevroniji Muromskim će biti popularna za sva vremena, zato što govori o večnim vrednostima, porodici, ljubavi i vernosti:

Tamo postoje tri fundamentalna momenta, koja su i van vremena važna, i za svako vreme prihvatljiva. Petar početkom ove povesti ubija zmaja, ali kapi krvi koje na njega padaju stvaraju čireve, i niko ne može da ga izleči. On je pobednik, ima snagu i hraborst, ali ne može da bude isceljen, tačnije u njemu nema celovitosti. On stiče tu celovitost samo onda kada stvori porodicu sa onom ženom koja mu je predoređena Bogom. Samo ljubav može da pomogne čoveku da stekne celovitost.

Sledeći važan momenat: pošto devojka Fevronija nije plemenita roda, Petru predlažu da bira između porodice i vlasti. I on bira porodicu, jer ova vrednost je važnija od svega ostalog, bez nje čovek jednostavno ne može da se realizuje. I Petar odlazi sa ženom, ostavljajući kneževski presto.

I tada, treći principijalni momenat – stanovnici Muroma sami ih mole da se vrate, pošto shvataju da bez ove divne, neobične porodice život neće biti potpun.

Pred smrt, primivši monaštvo, supružnici su ostavili zaveštanje da ih sahrane u jednom kovčegu sa tankom pregradom, koji je bio unapred pripremljen. Petar i Fevronija su umrli istog dana i sata 8. jula (odnosno po svetootačkom Crkvenom kalendaru 25 juna),1228. godine, mada su protiv svoje volje bili položeni radi opela u različite kovčege. Ali ujutru su se oni na čudesan način sjedinili u jednom kovčegu. Ponovo su pokušali da ih razdvoje, ali su narednog jutra tela supružnika ponovo bila zajedno. Od tada ih više nisu razdvajali.

1552. godine Petar i Fevronija Murmomski su bili kanonizovani. Milioni hodočasnika iz svih krajeva Rusije i sveta dolaze da se poklone čudotvornim moštima svetih supružnika, koje leže u Sveto-Trojickom manastiru Muroma. Oni koji nemaju sreće u porodičnom životu mole se da sretnu svoju drugu polovinu, lišene materinstva da dobiju decu, supružnici mole za porodice i decu.

Praznik čiji su pokrovitelji postali sveti Petar i Fevronija, objedinjuje Ruse oko glavne vrednosti za svakog čoveka, nezavisno od uzrasta, socijalnog položaja i veroispovesti – njegove porodice. Iz godine u godinu on se obeležava u čitavoj zemlji – čestita se porodicama sa mnogo dece i zaslužnim supružnicima.

Zahvaljujući Danu porodice, ljubavi i vernosti, među mladima se preporađa tradicija veridbe. Sada mladi ruski građani prose ruku i srce upravo 8. jula (odnosno po svetootačkom Crkvenom kalendaru 25 juna).