Данас је 13. јул: Дан када је Сергеј Бупка поставио задивљујући рекорд

Сергеј Назарович Бупка, бивши совјетски и украјински атлетичар у дисциплини скок с мотком прескочио је 6,00 метара 13. јула 1985. у Паризу, а та висина се дуго сматрала недостижном и том приликом је поправио лични рекорд.
Свјетски рекорд је први пут оборио скоком од 5,85 метара 26. маја 1984, а побољшао га је следеће недјеље на 5,88 м, а мјесец дана касније је прескочио 5,90 м.
Бупка је освојио 6 узастопних Свјетских првенстава у атлетици, злато на Олимпијским играма 1988. и 35 пута је постављао свјетске рекорде у скоку мотком (17 пута на отвореном и 18 пута у дворани). Први је атлетичар који је прескочио 6 метара и за сада једини који је прескочио 6,10 метара.
Сергеј Бупка је рођен и одрастао у градићу Луганск. Његов отац је био војник, а мајка медицинска сестра. Бупка је изјавио да ниједно од њих двоје није било активно у спорту.
Сергеј је имао такмичарски дух који је каналисао у неколико спортова, све док није упознао тренера скока мотком Виталија Петрова. Са овом дисциплином је почео да се бави у 11. години, када је ушао у Дјечју и омладинску спортску школу Динамо у Ворошиловграду.
Сергеј Бупка је у свијет међународних атлетских такмичења ушао 1981. учешћем на Европском првенству у атлетици за јуниоре, гдје је освојио 7. мјесто. Али тек је Свјетско првенство у атлетици 1983. у Хелсинкију било улаз у свијет најбољих атлетичара, на ком је релативно непознати Бупка освојио златну медаљу скоком од 5,70 м.
Бупка је 15. марта 1991. у Сан Себастијану прескочио висину од 6,10 м и за сада је једини спортиста коме је то успјело. Злато освојено у Хелсинкију и Риму је одбранио на Свјетском првенству 1991.
Актуелни свјетски рекорд у скоку мотком у дворани поставио је 21. фебруара 1993. у Доњецку, а свјетски рекорд на отвореном од 6,14 м 31. јула 1994. у Сестријереу. Четврто злато на свјетским првенствима освојио је на Свјетском првенству 1993. у Штутгарту, а пето двије године касније на Свјетском првенству 1995. у Гетеборгу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


13. jul je i dan državljanstva Crne Gore
A jel Vi ovo malo provocirate,pa naglašavate danas je 13.jul a ono sasvim druga informacija?
Ha, stvarno ste pateticni sa ovim tekstom. Danas 13.jula vi ste izdvojili uspjeh Sergrja Bubke. Vama je sve vaznije od države u kojoj zivite.
BUBKA JE PRAVI SPORTISTA ON SE NE BAVI NEČASNIM POSLOM — POLITIKOM KAO ONAJ KLIČKO KOJI JE HUŠKAO UKRAINCE JEDNE NA DRUGE . INAČE LUGANSK GRAD BUBKE I RADNIKA SU UKRAJINSKI FAŠISTI UNIŠTILI MNOGO DJECE I ŽENA POBILI , MNOGI SU POBJEGLI U RUSIJU DA SPPAŠAVAJU GOLE ŽIVOTE