Blago vama siromasi, jao bogataši: Lučindan i Sveti Petar Cetinjski

Vernici i Srpska pravoslavna crkva obeležavaju danas slavu Sveti Luka, u narodu poznatu kao Lučindan. Sveti Luka je jedan od četvorice jevanđelista i pisac je Jevanđelja po Luki i Dela apostolskih. Danas se slavi i Sveti Petar Cetinjski.

Luka se rodio u Antiohiji Sirijskoj od roditelja pagana, a hrišćanstvo je primio rano, oko 40 godine nove ere. Bio je lekar i pratilac Svetog Pavla, koji ga je sreo u Troadi na svom drugom misionarskom putovanju.

Sveti Luka je helenistički obrazovan, a Pavle ga zove “ljubljeni lekar”, dok stručnjaci za Bibliju u njegovim izveštajima otkrivaju smisao za veću medicinsku tačnost.

Luka piše s lakoćom, otmeno. Pažljivije nego ostali jevanđelisti, ukazuje na istovremenost Isusovog života i tadašnjih rimskih vladara, jer se Isus rodio za vreme cara Avgusta, dok je Jovan Krstitelj počeo da deluje u doba cara Tiberija.

Svaki jevanđelista na svoj način daje temeljne crte Isusovog lika, a za Luku je Isus prvenstveno Gospodin, odnosno gospodar, koji ljude pleni plemenitošću, lepotom, milinom, otmenošću poruke i sjajem nastupa kroz koji probija njegova božanstvenost.

Lukino jevanđelje je, uz jevanđelja po Mateju i Marku, jedno od tri sinoptička jevanđelja, što znači da se mogu čitati uporedo i u njima se pominju isti događaji, liče jedno na drugo, dok jevanđelje po Jovanu sledi posle tri sinoptička.

Luka Hrista voli da prikaže kao prijatelja siromašnih, solidarnog sa svim socijalno ugroženim, milosrdnog i obzirnog prema grešnicima.

Siromasi su po jevanđelju grešnici, carinici, udovice, deca, razbojnici i bolesnici i mogu se, po Luki, smatrati povlašćenima.

Lukin “Govor na gori” počinje apsolutno: “Blago vama, siromasi”, a pojačava ga četvorostruki “jao” bogatašima. Isus se, po Luki, izjašnjava da je poslan radi grešnika.

Luka ističe i prisustvo žena u Isusovom delu – Marije, Elizabete, udovice iz Naina, žene u Isusovoj pratnji.

Po Lukinom opisu, Isus je otelovljenje ideala grčkog savršenstva o kojem je sanjala grčka duša – lepote i dobrote.

Još je Dante istakao da je Luka “pisac Hristove dobrote”.

Sveti Petar Cetinjski, sa mačem u jednoj i krstom u drugoj ruci

Petar I Petrović Njegoš kanonizovan je kao Sveti Petar Cetinjski. Rođen je u Njegušima 1749. godine, a zamonašio se u 12. godini. Po upokojenju mitropolita Arsenija (Plamenca), 1782. godine, postao je mitropolit i gospodar Crne Gore.

Život je proveo „sa mačem u jednoj i krstom u drugoj ruci“, boreći se da očuva slobodu crnogorskog naroda, kojim je upravljao, i da utvrdi veru Pravoslavnu u njemu. Istovremeno je mirio zavađena crnogorska plemena, i vojevao porotiv Turaka i Francuza. Smatra se osnivačem crnogorske državnosti.

Iako je bio duhovni i svetovni poglavar svome narodu, živeo je u teskobnoj, hladnoj keliji, monaškim podvigom ugađajući Bogu. Upokojio se 1830. godine. Čudotvorne mošti mu počivaju u Cetinjskom manastiru, u kojem je i ovozemaljski život proveo.

Običaji na Lučindan

Na Lučindan se puštaju ovnovi da skaču na ovce, a čobanima se daje svečana i bolja užina ili im se nose pite, koje u Hercegovini zovu pazarice. Kada ovca „zateže“, kažu da će biti teška zima. Ako ovce lakše primaju ovnove, veruje se da će proleće ranije doći. U Srbiji se na Svetog Luku koncima opasuju torovi da vukovi ne bi davili stoku, a kaže se i: „Ide Luka, eto vuka“ ili „Sveti Luka, sneg do kuka“, jer dolazi zima tokom koje vukovi dolaze do sela. U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan gata kakva će zima ili godina biti. U Crnoj Gori kažu da je duga na nebu pojas Svetog Luke.

Božestveni Luka, i uman i učen,
Dragovoljno beše za Gospoda mučen.
Izbeći mogaše poruge i muke,
No svet ne bi im’o velikoga Luke.
Luka mladi vide Božiju Istinu,
Predade se srcem Božijemu Sinu
Sluša Učitelja, gleda Čudotvorca,
I u Njemu pozna svog besmrtnog Tvorca,
Vide Vaskrsloga i govori s Njime,
Čudesa sotvori u Njegovo ime.
I Hristos mu posta jedinstvena radost,
Žrtvova Mu Luka um, blago i mladost.
Kad ostari Luka, mlad Hristom bejaše,
Od Hrista primaše i svetu davaše,
Pa kad svetu dade što mogaše dati
Tad mu svet, po Pismu, nemilošću plati…
O maslini staroj visi starac Luka
S osmejkom na licu, prekrštenih ruka,
Sa neba se pruži ruka samog Hrista
I prihvati dušu Svog Jevanđelista.
Sad u Raju svetlom s drugi apostoli,
Za crkvu se svetu sveti Luka moli.

(Matija Bećković)