Даниловић: Све је дошло на наплату! Кроз Алију видимо гдје смо

Пише: Горан Даниловић

Јутрос је ухапшен Алија Балијагић, убица двоје људи, сестре и брата Маџгаљ, у бјелопољском селу Соколац. Уз то, Балијагић је вишедеценијски робијаш, осуђиван због најтежих кривичних дела.

Нисам до јутрос написао ни слово о овом злочину, па самим тим ни слово о Балијагићу јер сам сматрао да је од првог дана потраге било превише „паметовања“ на ову тему, недопустиво много нагађања и, нажалост, како су дани пролазили, све више вицева у којима се заборављало да је Балијагић на суров начин убио двоје људи и потом се одметнуо. Ухапшен је на територији Србије, ухапсиле су га специјалне јединице српског МУП-а. Ако у овој нашој земљи ико више жели нешто да научи од несреће и трагедије онда је ово прави тренутак.

Велики стручњаци из цивилног сектора цијело вријеме су знали како треба, а никада и нигде нису о овим стварима имали и елементарно знање. Тако смо слушали да је „невероватно да једног старца од седамдесет година“ не могу да лоцирају војска и полиција заједно? С друге стране било је и оних који су Балијагићу приписати „надљудска“ својства чинећи га спремним осветником, герилцем, Рамбом и Рокијем новог доба. За тренутак славе на друштвеним мрежама или медијима појединци су развијали тактике, држали часове полицајцима, упирали прстом у неспособност „нове власти“ и редом. Истини за вољу, за откривање неспособности им није требала ни проницљивост ни школа.

Алија, међутим, није старац, не макар онај с подгоричке штрафте, него шездесетпетогодишњак који је пола живота провео у притвору и затвору, научен да трпи и глад и жеђ, батине и све што је страно онима који су га ловили објавила и постовима. Тако су они који се плаше мрака и никад у животу нису ухватили кокошку, хватали Алију преко гугл мапа и држали часове из безбједности.

Алијин злочин и бјекство показали су, међутим, дугогодишње партијско разарање служби безбедности где су најспособнији полицајци гурани у ћошак, а напредовала је камарила удварача и ударача у корист бивших шефова и политичких првака.

Полиција нам је десеткована, недостаје вероватно и пар хиљада младих и свјежих кадрова, функционише се по принципу минимума јер политичке игре око сектора безбедности не престају. Некадашња, а било је то јуче, званична безбједносна политика гласила је: завади па владај – завади кланове и подржи подобне, подржи „своје“ политичке опције, запосли „партијски подобне полицајце“, чувај малог и великог газду, ћути и трпи. Све је дошло на наплату!

Када је требало бранити бивши систем наша полиција је имала довољан број људи у специјалним, посебним и интервентним јединицама. Ничега није фалило. Од полицајаца које смо школовали за потребе какве је наметнуо и Алија Балијагић, направљени су заштитари политичких првака, држачи лијевих и десних врата на газдиним аутомобилима, носачи актовки и услужни момци за прве и друге фамилије. Зараде су биле и остале мизерне, али ако сте били послушни могли сте очекивати коверту са новцем коју би вам послао Лазовић или Вељовић. Та јавна тајна сломила је и поразила цијели систем безбедности.

И данас, нажалост, имамо јавну тучу око тога ко ће да контролише Службе, полицију прије свега, а суштина је да више и нема шта да се контролише.
Даниловградска Академија „производи“ мало полицијског кадра, а и када произведе начин на који се запошљавају млади полицајци и полицајце је срамно и недопустиво отежан.

Смије ли се написати јавна тајна да Предсједник Владе нема поверења у Министра УП, да он и премијер немају поверења у директора Полиције, да директор нема поверења у кључне помоћнике, а истовремено да помоћници гледају како замијенити директора или му доскочити.

То није више борба између двије ватре него службовање у неконтролисаном пожару.

Једини излаз је да премијер пусти министра да ради свој посао или да га смијени.

Мора се једном почети из почетка и мора се схватити да за политички утицај и доминацију није неопходно држати у шаци систем безбедности. Тај наум и правило пропали су на изборима 2020. у Црној Гори, а да свима буде лакше, пропадају и у великој Америци.

Најгоре од свега је што је полицијски позив искомпромитован, што је сва брука државе и бивше политичке, тужилачке и судске елите сваљена на полицију, што је повјерење изгубљено и што је све то урађено намјерно.
Намјерно је „проглашено“ и постојање „полицијског картела“ иако сви знамо да је то лаж. Без знања бившег државног врха и „Државног картела“, поједини полицијски тимови нису могли годинама радити са мафијом и за мафију. Ко год каже да јесу, лаже.

Нису се полицијски службеници и официри сами селили из АНБ у Полицију и обрнуто. Нису полицијске него политичке одлуке учиниле да се од једног мафијашког клана направе два. Није Звицер шеф него извођач радова. Није Весна Меденица била газдарица Црне Горе; била је само одговарајући шраф на мјесту на којему је зашрафила Газдина и партијска рука.

Алија Балијагић нам је још једном отворио очи и показао како систем, системски упропаштаван, не функционише. Показао је да је и лоша природна селекција функционалнија од ове наслијеђене вјештачке и застрашујуће. Оно, „не може нам нико ништа, јачи смо од Србије“ није пјесма коју треба да певају државници, бивши или садашњи и да узимају хљеб пјеваљкама. Ето, не треба, макар због Балијагића, Миљковића, Шарића и редом. Мора се сарађивати у региону када је безбједност у питању јер су нам границе порозне, а криминалци са свих страна.

Можда, једног дана, будемо и најјачи у региону, можда наш премијер или предсједник државе буду грубо склањали испред себе којег европског трампа, али до тада и за почетак вратимо достојанство полицајцу, тужиоцу и судији.

Алија је показао колико је велика тромеђа између Црне Горе, Босне и Херцеговине и Србије; огромна је ако се скривате и чините зло. Ипак, ухапшен је и одговараће за потоња убиства невиних људи. А сјећа ли се данас ико колико ми „Алија“ тражимо и колико убијених чека да се сазнају имена убица? Нажалост, огромну већину њих убила је иста пушка састављена у кабинетима оних који су владали по сваку цијену. Алија је убица јер је ухваћен, а многи, са више крви на рукама, родољуби су и творци јер их нико не тражи, или не смије да их тражи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: