Danilović u čestitki IN4S: Srećne vam zaboravljene pobjede

Petnaest je godina od kada je rođen IN4S.

Sve je  preskočio; jaslice, bezbrižno djetinjstvo, pubertet.

IN4S je mnogo stariji od svojih roditelja-osnivača.

Samo je jedan sličan njemu koji je od rođenja bio Momčilo, a zaboravio da se zamomči.

Preturio je preko glave i leđa ratove i stradanja, hapšen i progonjen od svojih i manje svojih, cijenjen i slavljen od tuđina, od stranaca koji su bili ljubomorni što je naš.

Sa samo petnaest godina Momčilo Gavrić, stradalnik i pogorelac bio je veliki pobjednik na kraju onog strašnog Velikog rata. Odrastao u vojničkoj uniformi doživio je ubrzo potom da mu njegova, kraljevska, vojska i nova država zatraže da dosluži vojsku, ne vjerujući da je ikada nosio Albansku spomenicu i sva  ranjena ordenja.

General  Lepardije mu je jednom rekao: „Šteta što niste bili francuski vojnik, imali biste spomenik na Jelisejskim poljima“.

Ledi Padžet ga je proglasila „srpskim vitezom“, mi smo ga „častili“ jednom ulicom u Beogradu, a na Krfu je zaslužio zlatnu ploču.

Petnaestogodišnji IN4S od bližnjih nikada nije dobio ni jedno priznanje, nisu mu ni onomad vjerovali da je s dvanaest-trinaest godina dao sve što je imao za pobjedu u kojoj mnogi od pobjednika nisu dali ništa.

Momčilo je doživio duboku starost noseći sa sobom nepravde i nepriznanja. Istorijski je usud i u davnini stečena pokvarenost da nam najduže žive oni koje najprije  zaboravimo.

Srećan rođendan IN4S-u – Momčilu iz ljepših ali i kukavičkijih vremena.

Srećne vam zaboravljene pobjede.

Srećni nam i zajednički porazi.

Srećno Momčilo i ne zaboravi tvoj nauk iz starosti:
„Zapamtite, deco, ovu jednu zemlju imate i volite je.”

Goran Danilović