Даркo Пајовић и његова жртва

Влада Мила Ђукановића добила је парламентарну подршку. Прогнозирајући  овакав исход гласања, моји пријатељи и саборци у борби против Ђукановићеве тираније, окаратерисали су ме као непорављивог песимисту. Можда је мој песимизам посљедица живота у друштву, гдје ако посматрамо последњих четврт вијека историје, песимисти су увијек били у праву.

Исти они који су своје личне и наде читаве Црне Горе полагали у Дарка Пајовића и остатке његовог карикатуралног странкоида, савинданским гласањем о повјерењу влади доживјели су велико разочарење. Још док је трајала парламентарна прозивка, од мометна када су три представника Пајовићеве групације дали подршку Ђукановићевој влади, на друштвеним мрежама оточела је ерупција народног незадовољства. Фотомонтаже, карикатуре, духовите статусе, па чак псовке, увреде и клетве посвећене Пајовићевој црној тројки која је продужила Ђукановићеву тиранију преплавили су профиле гнијевних.

Отишло се дотле, да су чак поједини друштвени активисти објавили бројеве телефона Пајовићеве црне тројке и позвали разочарани народ да их назове и непосредно им саопшти шта мисли и осјећа. 

Не тврдим да Тупоња, Пајовић и Азра Јасавић све ово, изузев клетви, нијесу можда и заслужили. Међутим поштовани пријатељи и саборци, једнако колико сам био скептик да ће Ђукановићева четврт вијека дуга тиранија пасти на Савиндан, сада нијесам сигуран да су бројеви телефона Пајовићеве црне тројке заиста права адреса на којој треба да исказати свој бијес и незадовољство. Умјесто њихових, препоручио бих вам да позовете телефонски број (020) 410 500 и тамо саопштите следећу поруку: “Ladies and gentlemen from the US Embassy in Podgorica, abort your support to mafia regime of Milo Djukanovic, please!“     

Не спорим да је у обезбјеђивању опстанка Ђукановићевој влади, извјесну улогу можда одиграла и политичко-финансијска корупција. Међутим прилично сам сигуран да је читава тродневна парламентарна представа, осмишљена и контролисана у америкој амбасади у Подгорици. Бојим се да ће наредне недеље показати да сам поново био у праву.

Током следеће седмице у Подгорици је реално очекивати Јоханеса Хана, европског комесара за проширење. Сигуран сам да ће Хан поздравити спремност Ђукановића на “уступак“ опозицији, да ће подржати владу, те представнике опозиције позвати да прихвате “великодушно“ понуђена министарска мјеста и предложити европског медијатора дијалога.

Претпостављам да ће представници Демоса, Демократа и УРА-е, покушати да избјегну директно учешће у Ђукановићевој влади, међутим не и диалог под окриљем ЕУ. То би даље резултирало опструкцијом обједињавања опозиције, њиховим учешћем на Ђукановићевим изборима и наравно одбијањем да се придруже грађанским протестима. Умјесто уласка у власт, опозиционим представницима спремним на сарадњу са Ђукановићем, из ЕУ биће понуђена подвала базирана на моделу референдума из 2006. године.

Из Брисела ће тако бити предложено да уђу у неко ад хок формирано тијело за спровођење избора. Овим тијелом управљао би странац, имало би једнак број представника режима и опозиције, а у случају пат позиције пресудио би баш као и 2006. златни глас. Дакле поштовани пријатељи и саборци, спремите се за долазак новог бриселског опуномоћеног представника, вјероватно сличне трезвености као онај Франтишек Липка, представника чији ће златни глас верификовати нову Ђукановићеву крађу гласова, овај пут изборну.

Не искључујући могућност политичке и финансијске корупције, примарни утицај на савинданско гласање у парламенту остварен је из америчке амбасаде у Подгорици, односно њеног другог човјека Бегзата Азема Аљијуа, званог Бикс (по званичној биографији дипломца “Медицинског факултета Косова“). Дакле подршком Ђукановићевој влади, жртвован је Дарко Пајовић, ако не најбољи, онда свог најоданији амерички човјек у Црној Гори. Приношењем Даркове жртве, САД покушавају вјештачки набилдовати рејтинг Ранку Кривокапићу, свом првом политичком експоненту у Црној Гори.

Склони моменталном забораву, Црногорцима су изгледа била довољна само три дана парламентарне расправе да забораве дводеценијско учешће Ранка Криовкапића у Миловој тиранији и почну да одобравају његову политичку позицију. Поред билдовања Ранковог рејтинга, САД кроз жртву Дарка Пајовића настоје да појачају позицију и Дритана Абазовића, свог најперспективнијег кадра. У еуфорији, након његових квалитетних иступа у скупштини, поједини јавно ангажовани појединци, предложили су га за новог премијера.

Стога искористио бих ову прилику да цитирам фејсбук статус једног мој пријатеља: „Видјех да се људи одушевљавају наступом Дритана Абазовића (који за нашу Скупштину јесте солидан говорник) па бих само подсјетио на пар ствари:

1.Абазовић је руку под руку са Дарком Пајовићем и Азром Јасовић ушао у тај парламент. Гласао за њих и позивао вас да урадите исто.

2.Абазовић је одушевљено наздрављао једном од ријетких људи са Балкана који су већи злочинци од Мила Ђукановића, Хашиму Терористи Тачију (Бритва још никоме није вадио органе да финансира своју банду).

3.После самита у Велсу позивао је да премијер да оставку, не због пљачке, не због неспособности, већ због тога што нисмо добили позивницу за НАТО (те нам се и данас смијеши са НАТО билборда заједно са истим тим премијером, Азром Јасовић и осталима којима је НАТО испред сопствених грађана).“

Једнако колико сам био убијеђен да ће Ђукановић успјети да обезбиједи парламентарну подршку, данас сам сигуран да опозиција неће постићи договор о обједињавању и заједничким протестима. Не због ситних партијских интереса, лидерских сујета и међусобних антагонизама, чега свакако има, већ превасходно због утицаја бриселске администрације и амбасаде САД. Овим центрима моћи потребна је контролисана вазална парламетарна већина, која ће спријечити народни референдум о уласку НАТО пакт. 

Стога, можда би следећи грађански протест било цјелисходније организовати пред Амбасадом САД, умјесто здањем парламента, уз поруке: “Please abort your support to mafia regime of Milo Djukanovic“ и “Montenegrin people need free and democratic referendum.“  

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: