Das Parlament: Nema pomoći za turizam u Crnoj Gori – Rusi odlaze!
1 min read
Od kad je Crna Gora ušla u NATO, Rusi – do tada najčešći gosti – je zaobilaze. A i stanovništvo je podeljeno zbog prozapadnog kursa premijera Đukanovića.
Crna Gora u avgustu: leto, sunce, balkan-food i balkan-ritmovi – špic sezone i puna kuća kod Branke i Dragana Petrovića, u idiličnom primorskom mestu Petrovac. Ova dva penzionera izdaju svoja četiri apartmana za one sa dubljim džepom: pogled na more na prostranim terasama je uključen u cenu. Gosti dolaze od maja do oktobra, većina njih već godinama. A gosti su pre svega – Rusi.
Oni su je otkrili kad je Crna Gora 2006 postala samostalna država. Ruski oligarsi su investirali u privredu, njihove super-jahte su se ljuljškale u mondenskoj marini „Porto Montenegro“. Oko 70.000 nekretnina, pre svega na obali, su prešle u vlasništvo ruskih državljana: do 30.000 njih se trajno preselilo u Crnu Goru. U Budvi postoje ruski agenti za nekretnine, prodavnice, zabavišta i škole, mediji, čak i kursevi joge na ruskom. Na crnogoskim plažama se dugo čuo skoro isključivo ruski jezik, pravoslavna Crna Gora je bila omiljena turistička destinacija za Ruse. No, od kada se kurs crnogorske vlade sve više zaokretao u pravcu Zapada – a pre svega od kada je zemlja u junu primljena u NATO- to se promenilo.
„Naših najboljih gostiju ima osetno manje“, žali se Branka Petrović. „Danas možemo samo da sanjamo o tome da nam kuća bude od maja do oktobra stalno izdata.“ A zato što su turisti iz Rusije bitan privredni faktor za zemlju, Srđan Darmanović, ministar spoljni Crne Gore, je posle prijema u NATO službeno objavio da neće biti uvođenja viza za ruske turiste. Što puno pomoglo nije.
Ljubav bez prestanka
Crna Gora ima oko 620.000 stanovnika, druga najveća etnička grupa su Srbi. Od crnogorsko-osmanskih ratova, koji su Crnoj Gori doneli nezavisnost, je „Majka Rusija“ bila sila zaštitnica, kojoj se slepo verovalo. 1948 godine, kada je Tito raskinuo sa Stalinom, nebrojni su Srbi iz Crne Gore, rad njihove ljubavi ka Sovjetskom Savezu, završili po kazamatima.
Kad je Crna Gora 2009. postala kandidat za članstvo NATO, došlo je do protesta širom zemlje. I Branka Petrović je bila protiv, pre svega zbog bombi koje je NATO, u „Kosovskom ratu“ 1999, bacio na Srbiju i Crnu Goru – tada jednu državu.
„Bila sam u tom momentu u Beogradu, kod rođaka. Kad god se začula sirena, trčali smo u podrum i drhatali celim telom. Videli smo kako grad gori. Ne želim išta zajedničkog da imam sa tim ljudima.“ Ni Branka ni puno njih drugih to nisu zaboravili.
Uprkos svim otporima je u aprilu 2017. u starom kraljevskom gradu Cetinju, pala odluka o ulasku u NATO. Tesnom većinom: od 81 poslanika su 46 bila „za“. Opozicija je bojkotovala glasanje.
Dugotrajne demonstracije nisu ništa pomogle. Milo Đukanović, koji već 25 godina đene premijer – đene predsednik a uvijek šef partije, uzde vlasti drži u svojim rukama, vesla neometan dalje ka Zapadu. Nekadašnje posvojenče bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića Crnu Goru nije uveo samo u NATO. Od 2012 je zemlja i kandidat za članstvo u EU. Moskva je zabrinuta za sopstvenu bezbednost – zapadne granice Rusije su okružene državama NATO a Crna Gora je od tih granica udaljena samo 1.500 kilometara.
U međuvremenu je Rusija premijera Duška Markovića i onih 46 poslanika, koji su glasali za prijem u NATO, proglasila za nepoželjne osobe. Jednog visokog funkcionera crnogorske vladajuće partije DPS su proterali iz Ruske Federacije. Crna Gora je uzvratila i proglasila nepoželjnim 149 Rusa i Ukrajinaca, na šta je Rusija zabranila uvoz crnogorskog vina. Ali, na to su se Crnogorci samo slatko nasmejali: vinogradi „Plantaže“, sa 2.300 hektara i godišnjom proizvodnjom od 17 miliona flaša, su vinski gigant, koji već tri godine pravi lukrativne poslove sa Kinom.
Za prijem u NATO su, geopolitički i vojnostrateški gledano, odlučujući jezičak na vagi bile jadranske luke u Crnoj Gori. U Tivtu, u zalivu Boke Kotorske, su Austrijanci u 19. veku izgradili ratnu luku, koju je kasnije jugoslovenska vojska proširila. Bar, lučki grad naspram Barija, živi od brodskog i kontejnerskog saobraćaja. A opisuju ga i kao „Kapiju Jadrana“.
Protivnici stupanja u NATO se plaše da će crnogorske luke postati baze Alijanse. Sem toga, pribojavaju se da će i troškovi naoružanja skočiti u vis. I Branka Petrović je zabrinuta: „Sada mogu da iskoriste i granice ka Srbiji da bi, u slučaju slučaja, mogli ovde da stacioniraju zapadne trupe. Celi Jadran je ionako sada pod kontrolom NATO.“ Realno: samo onih 20 kilometara jadranske obale, koje pripadaju Bosni i Hercegovini, nisu u rukama NATO.
Avgustovske vreline prođoše, septembar donosi hladnije noći. Na terasi Branke i Dragana stoji čašica rakije, turska kafa i pitanje šta opšte Evropska Unija donosi Crnoj Gori. Branka je skeptična: „To smo već videli u Hrvatskoj. Od kada su u EU, Rusima treba viza pa im stoga više i ne dolaze. To će se i kod nas desiti pa nam stoga ulazak u EU ne izgleda kao neko baš sjajno rešenje.“
Autorka: Danja Antonović
Prevod: Mirko Vuletić
Nedeljnik „Das Parlament“ izdaje Nemački Bundestag.
Upravo provjereno!
U Petrovcu ne postoje Branka i Dragan Petrovic koji izdaju apartmane i ovo je kada su ruski turisti u pitanju,teska neistina.
Kada je NATO i EU u pitanju,tu mozda ima istine.
montenegrini bi da se seksaju ali bez ljubavi.
Osim sto daje intervjue za inostrane magazine, promisljajuci globalnu (geo)politiku:
„Sada mogu da iskoriste i granice ka Srbiji da bi, u slučaju slučaja, mogli ovde da stacioniraju zapadne trupe. Celi Jadran je ionako sada pod kontrolom NATO.“
… Hrabra Branka i ponosito stoji na braniku srbstva:
„Bila sam u tom momentu u Beogradu, kod rođaka. Kad god se začula sirena, trčali smo u podrum i drhatali celim telom. Videli smo kako grad gori. Ne želim išta zajedničkog da imam sa tim ljudima.“
Branka ne zeli ista zajednicko sa agresorima… Osim kad agresori dodju sa zeljom da iznajme njene apartmane. Onda jedan princip ponistava sve druge.
Nasem gazdi je najbolje u Montenegrini! Ali ove godine nije mogao da dodje da se tamo plakne u jadranskoj Bari jer jos uvek leci rane zadobijene u mafijaskom obracunu.
treba dobro provjeriti zašto su turci otvorili toliko butika i zlatarskih radnji. cijene astronomske , a malo ko im kupuje . da li oni prikazuju da imaju veliki promet? a zn a se da imaju minimalni. ako prik. veliki promet znači peru pare za isi.
SAMO TI ,, HVALI ,, U GLAVI ! NE KAŽE SE HVALILO NEGO FALILO !
Rusi odlaze a Turci dolaze tako pokazuje pokazivac strana svijeta sa okupatorskog ćulafa – sat kule
da ne živim u MNE nikad ne bih ni dan ljetovao od Ulcinja do Igala. išao bih da ljetujem na Grčka ostrva ili u Italiju. tamo niko ne viče . ne krade. ne bije turiste samo to ima u MNE
A kad si ti to bio u Grcku ili Italiju pa znas kako je tamo?
@Komlen. Statistika pravi čudo. Imaš platu 100 evra, skoči na 150, to je povećanje od 50%, ali opet od toga ne možeš da živiš.
Što se tiče Žabljaka i sličnih mjesta, promet gostiju je jedna stvar, kolika je potrošnja, kolika je neto zarada, gde su tu pojedinci a gde je tu lokalna zajednica i država, komplikovana je kalkulacija. Kao na primjeru rudnika uglja Pljevlja, rade dan i noć ali gubici se gomilaju.
Iako si iz četničkog miljea o ekonomiji razmišljaš kao pravi komunista, tj. nemaš pojma. Lokalna zajednica ubira boravišnu taksu a lokalna preduzeća imaju povećan promet i zaradu. Država ubira PDV na svakom računu. Preduzeće Nacionalni parkovi ubira svakog dana samo od ulaznica u NP više od 10000 eura, da ne pominjem da ima dana kada je to bliže 20000 eura, plus takse za splavarenje i sl. Državi naravno od svake ulaznice ide 19%, da ne zaborave oni koji ne znaju. Restorani, smještaj po kućama i hoteli su privatni i tu pare uzimaju građani ove države. Hoteli plaćaju poreze i doprinose a privatni smještaj za sada ništa a trebali bi makar porez na dobit. I to će vremenom urediti. Market Voli koji najbolje posluje u CG je onaj na Žabljaku. Tako izgleda slika ekonomije jednog malog turističkog mjesta. Svi rade i svi zarađuju, ko je sposobniji zaradi više a ko nije radi za platu. A mogućnosti su realno 5 puta veće od onog što se trenutno zarađuje, što će reći da je pred nama ogroman potencijal za razvoj.
Kakav glup tekst. Ruskih turista nije hvalilo ove godine, bilo ih je više nego prošle, a bilo je više i svih drugih turista, prvenstveno francuza i izraelaca. Vize nijesu razlog zašto rusi više dolaze ovdje nego u Hrvatsku, razlog je što je ovdje puno jeftinije, što se ovdje osjećaju dobrodošli i imaju puno nekretnina u vlasništvu. I za Tajland im trebaju vize pa dok su imali para to im nije smetalo da idu u ogromnom broju. Vidi se da prosječni ruski građani imaju manje para nego prethodnih godina što je isključivo rezultat međunarodnih sankcija. Rusima ne bi hvalilo i malo više kulture na plažama. Bajka je da su rusi najvažniji i najbrojniji turisti: ove godine Žabljak je imao najbolju sezonu u istoriji a rusi su u malom procentu posjećivali ovo mjesto. Preporučio bih svima da se okrenu stvarnosti a ne da žive u bajkama ili još gore u lažima i zabludama.
bili su ukrajinci, moldavci, uzbeki, kazakstanci a rusa duplo manje. ovi prvi gvore ruski pa ti mislis da su rusi