Дејан Станковић, блистава каријера и опроштај од репрезентације Србије (ВИДЕО)

Сјутра на стадиону Карађорђе, у Новом Саду, од репрезентативног дреса се опрашта Дејан Станковић. Том утакмицом, његовом 103, популарни Деки, постаје рекордер по броју наступа за националну селекцију, престигавши на тој листи Сава Милошевића. Каква је тренутна ситуација у српском фудбалу, још дуго ће да остане на том мјесту. Уједно, биће ово његова последња утакмица у каријери.

Да би почели причу о Дејану Станковићу треба да се вратимо на почетак. Потиче из праве фудбалске породице, отац Борисав био је играч ОФК Београда, док је мајка Драгица играла за ЖФК Слога из Земуна. Управо у Земуну 11.новембра 1978. год. родио се Дејан. Да “ивер не пада далеко од кладе” брзо се видјело. Са 7 година почиње да тренира за локални Телеоптик. Ту се истиче прије свега, физичком снагом, за своје годиште, али и радним навикама на којима би позавидјели и професионалци. У старосном добу, кад се обично и одлучује даља каријера дјеце спортиста (14 година), прелази у омладинску школу ФК Црвена Звезда коју је тада водио прослављен Звездин фудбалер и четврта Звездина звезда  Владимир Петровић Пижон.

Прелазак у најтрофејнији српски клуб, није помутио младог Станковића, па с тога са само 16 година, дебитује за први тим Црвене Звезде, и тиме постаје најмлађи дебитант у историји клуба. Ово је само почетак постављања рекорда. Управо у дебитантској сезони 1994/1995.  постиже  први првенствени гол, чиме обара рекорд Драгана Џајића. У првој сезони игра 7 утакмица за први тим ЦЗ,  кој те  сезоне осваја дуплу круну. Некако је судбина хтјела, да више пехар шампиона државе не подигне, и ако се његова игра рапидно развијала из сезоне у сезону. Међутим то му није сметало да у сезони 1996/1997 постави нови рекорд, најмлађег капитена у историји клуба. Дејанове године у Звезди памтиће се по одличним играма, против тада јаког Кајзерслаутерна, као и одличним играма у вечитим дерибијима против градског ривала ФК Партизан. Управо та његова посвећеност клубу у мечевима који су најбитнији за најватреније навијаче, пратиће га  даље кроз каријеру, као и  голови са 20 + метара. Уз друга из те Звездине генерације Перицу Огњеновића, био је једини играч из нациналног шампионата који је играо за репрезентацију тадашње СРЈ на Свјетском првенству у Француској 1998.

Послије 80 одиграних утакмица за први тим ЦЗ, на којима је постигао 30 голова, Дејан је запао за око, тада богатом италијанском прволигашу Лациу. Њихов тадашњи власник Серђо Крањоти издвојио је 24  милиона њемачких марака, за Звездиног капитена, те Станковић прелази у Рим.

Лацио је тих година био пандан данашњем Ситију, или ПСЖ-у. Богати власник, велики број купљених играча који су били звијезде у том периоду, али и  пост од 24 године, без титуле у Серији А. Без обзира што је  за Дејана дата толика сума новца, нико није очекивао да ће, тада још тинејџер, моћи да се избори за првих 11, поред играча какви су били Павел Недвед, Серђо Консеисао, Иван Де Ла Пења и остали. Тадашњи тренер Лациа Свен Горан Ериксон, ипак је мало изненадио јавност, са Дејаном у првој постави против Пјаћенце, али он је знао да врати повјерење, И  на свом дебију, резантним ударцем са преко 30 метара,  да постигне првијенац за римске “небескоплаве”. Тај деби загарантовао  му је мјесто у стартних 11. Лацио , поред  свог утрошеног новца, на крају морао је да се задовољи другим мјестом у италијанској лиги, али за утјеху навијачима освојен је последњи Куп побједика Купова, који се играо у том формату, а у финалу, је пала шпанска Мајорка.

Пред почетак следеће сезоне, прво пада велики Мачастер Јунајтед  у супер купу Европе, а та друга сезона, остаће у најљепшим сјећањима навијача Лациа, јер су на крај исте, успјели да се оките са дуплом круном, и тиме прекину пост у првенству од 26 година. Један од играча који је блистао у дресу Лациа био је управо Дејан Станковић. Послије тих сезона, сталног врха табеле, борбе за титулу, долази до краха Ћириа, фирме која је била главни спонзор Лациа, као и до непромишљених финансијских потеза Крањотија, па је Лацио лагано, почео да распродаје екипу. Дејан се задржао  најдуже од свих, чак и кад је знао да изгуби мјесто из стартних 11 одласком Ериксена са тренерске функције. Знало се да Римљани неће моћи дуго да га задрже, па су се италијански медји утркивали са погађањем судбине српског репрезентативца.

Некако се стицао утисак да је Јувентус најконкретнији. међутим у јануару 2004. Дејан се одлучио, за Интер из Милана. Прича се да је таквој одлуци “кумовао” његов бивши саиграч, тада тренер Роберто Манћини. Прелазак у Интер показаће се као његова најбоља одлука.

Играјући за Интер, Станковић  је показао сву своју експлозивност , физичку снагу, али и технику, каква ријетко краси играча средине терена. Чинило се да је сваки његов гол , право мало ремек дијело,  било да је дат волејем са своје половине, директно из корнера, било да је дриблингом врсног теничара пролазио противничке одбране, или пак хватао центаршуте саиграча и главом спорводио лопту, као прави центарфор. Колеге из Интера су тврдиле да би могао да одигра  по три утакмице заредом, навијачи су се утркивали за што љепши надимак за свог новог идола. Један је ипак остао,  по томе ће увијек да га памте сви из црно-плавог дијела Милана, ДРАГО, или ти змај на нашем језику.

Њихову љубав, Станковић је знао да врати одличним играма, поготово против најљућег градског ривала Милана. Послије афере calciopoli, долази до одузимања титуле Јувентусу у сезони 2005/2006, па се она додијељује Интеру,гдје  почиње ера владавине миланског тима, која је кулминирала у сезони 2009/2010 освајањем троструке круне ( Интер је те сезоне освојио  Серију А, италијански куп,  Лигу шампиона). Те сезоне на клупи је сједио најкотраверзнији тренер данашњице Жозе Мурињо. Освајањем свега што клупски фудбал може да пружи, као и Мурињовим одласком, долази до реконструкције тима, од тада  Интер проба да се врати у стару форму. Дејан је  ту остао, увијек спреман да да свој максимум, кад му је здравље то дозвољавало (почеле су већ повреде да га сустижу, од којих је најгора повреда лигамената, у квалификационој утакмици са Француском).  На почетку сезоне 2013/2014, одлучио је да је вријеме за играчку пензију. Навијачи Интера су знали да га испрате, као истинску легенду свог клуба, који је успио да сакупи 231 првенствену утакмицу за клуб, и постигне 29 голова.

Како је у клупском фудбалу успио да освоји све, што један професинолни играч може да освоји, остаје кратки осврт на репрезентативни. Ту већ није све било тако бајковито. Дебитовао је за СРЈ против Јужне Кореје 22.8.1998. На првој утакмици успио је да да два гола. Али неки већи резултат је изостао, ако се не рачуна пласман на три свјетска првенства, и једно европско. Некако, није да је био проблем у њему, али кад год би дошло до завшнице, самих такмичења, као да се неки “црни облак надвије над екипом” те то обично не би била иста екипа, која је примјерице два пута била брилијантна у квалификацијама. Ако ништа Дејану иде још један рекорд, као једином репрезентативцу који је играо на 3 свјетска првенства. За репрезентацију је до сада постигао 15 голова на 102 утакице

Српски клупски и репрезентативни фудбал, нажалост,  у задње вријеме више обиљежавају ван фудбалске теме ( препуцавања управа, сумњивим менаџерима, одлукама судија, одлукама слелeктора), али то је већ нека друга прича.
Деки је ван терена ,такође показао све квалитете правог спортисте, и великог човјека. Кад је прелазио у Интер, свјесно се одрекао дијела новца који му је био загарантован, како би помогао Лациу да што прије изађе из кризе. На питање новинара да ли ће можда завршити каријеру у Звезди рекао је да то никад не би урадио из поштовања према клубу, и младим игрчима какав је некад и он сам био кад је дебитовао. Породично, Дејан је у дугом браку у којем има 3 сина.
Нови Сад ће имати прилику да се опрости од Дејана Декија Станковића, да се нада бар још једном његовом пројектилу са велике удаљености, у тих задњих 90 минута. Остаје нада да ће наставити да обавља неку функцију послије играчке пензије, јер фудбалу су дефинитивно потребни људи попут њега, како би једног дана имали нове Станковиће.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: