Može li SDA srušiti Dejton?

Programska deklaracija B. Izetbegovića i SDA nije prvi pokušaj rušenja Dejtona i Republike Srpske. Takve provokacije su kontinuirano plasirane i očekujemo da će ubuduće biti sve češće. Setimo se nekih, kao što je Bakirova apelacija za promjenu imena Republike Srpske, zahtjev za ukidanje dana Republike Srpske, uslovljavanje formiranja vlasti na nivou BiH sa nepristajanjem potpisivanja MAP-a i odbijanje ulaska Republike Srpske u NATO alijansu. Programska deklaracija je projekat SDA za ustavno preuređenje državne zajednice BiH. Ona je pucanj u Dejtonski sporazum, koji vodi u blokadu svih institucija na nivou državne zajednice BiH i direktan je poziv na sukob.

Ovakvo ponašanje B. Izetbegovića i SDA je zločin protiv mira. Bakir je odgajan i zadojen šovinizmom prema Srbima i svemu što nosi srpsko ime. Odgovor Srba treba biti zahtjev za poštovanje Dejtona, i povratak oduzetih ovlaštenja Republici Srpskoj. Ako to ne bude, onda Srbi u zajedničkim organima BiH, moraju napustiti svoje položaje, i spriječiti funkcionisanje antisrpske i parazitske državne zajednice BiH.

Nažalost, rukovodstva srpskih parlamentarnih stranaka SDS i PDP nisu za napuštanje i blokadu institucija BiH. Uvaženi srpski profesor pravnog fakulteta u Banja Luci, R. Lukić, im odgovara: „To je njihova slika i prilika, moralna ljudska, politička i srpska sramota.“ Sa iznetom konstatacijom uvaženog profesora, se slažemo i nemamo ništa dodati ili oduzeti. Rukovodstva ovih partija svoje sitnosopstveničke interese pravdaju time, da bi, ukoliko napuste Savjet ministara, njihovi zamjenici Hrvati i Bošnjaci, odveli Republiku Srpsku u NATO savez. Ustvari njihov cilj je jasan, zadržati sadašnje pozicije po svaku cijenu.

Koliko je ova deklaracija opasna za Republiku Srpsku, govori izjava predsjednika A. Vučića „deklaracija SDA je važan dokument prema kojem će se Srbija odnositi ozbiljno.“ Na sastanku sa liderima parlamentarnih stranaka iz Republike Srpske je pozvao Srbe na jedinstvo i rekao da Srbija priznaje BiH sa dva entiteta, F. BiH i RS i da poštuje Dejton čiji je garant Džeferović i „hrvatsko nedonošče“ koje nema politički legitimitet, Komšić, smatraju Republiku Srpsku entitetom a F. BiH državom. Napadaju A. Vučića zbog „miješanja u unutrašnje stvari BiH“ i obaveštavaju Srbe da je njihova prestonica federalno Sarajevo. Da su u svojim analizama, iole ozbiljni, shvatili bi da je Srbima u Republici Srpskoj glavni grad Banja Luka, a prestonica svih Srba Beograd.

B. Izetbegović u svim svojim nastupima, govori o prošlom ratu ili preti sa nekim novim, a cilj mu je, držati Srbe pod stalnom tenzijom, tako da im ne bi pala na pamet neka odluka o samoopredeljenju ili otcepljenju Republike Srpske. On bez blama i srama brani, kako on kaže, „ugledne komandante A BiH koji prolaze kroz pravosudnu golgotu“. Umesto da se ogradi od zločina koje su počinili mudžahedini, Dudaković, Orić, Mahmuljin i ostali i oslobodi sadašnjih ratnih kadrova u institucijama BiH, ogrezlih u zlodelima, on jadikuje nad njihovom sudbinom.

Bakirove deklaracije pokazuju njegove želje i namere na čemu mu Srbi moraju biti zahvalni. Njegove deklaracije nemaju nikakvu vrijednost jer nemaju saglasnost srpskog i hrvatskog naroda. Po Republiku Srpsku sve ovo može imati reperkusije, ukoliko Bakir uspije da „srpske ministre“ zadrži u Savjetu ministara, a Republika Srpska nastavi egzistiranje u državnoj zajednici BiH. Poručujemo svima da Bakir i SDA nemaju tu snagu da sruše Republiku Srpsku bez pomoći kooperativnih Srba. Državnu zajednicu BiH je lakše razbiti nego od nje napraviti unitarnu državu. Republici Srpskoj je potreban mir i srpsko jedinstvo.

Za „Čast Otadžbine“
Odbor osnivača