Демократија је мртва – живио демонстрант!

У постглобализму, демострант је демократа, зар не? Прецизније речено: демократија трага за својим демонстрантом. Прије свега – дух и глас демостранта који трага за обећаном демократијом! Тако то ради омладина у Европи, омладина Хамбурга (Хамбург, пуно име: „Слободни и ханзеатски град Хамбург.“). Ок.

А, гдје су наши млади? Наши студенти? Гдје су они који су у доби кад по природном импулсу не само да свој бунт управљају против полиције, већ и против породице, свега оног што није безрезервно слободно? Гдје су млади из подгоричких, никшићких, цетињских паркова? Гдје је млади врисак против ј****** система који никад није благонаклон, ма колико год да сте фри грађани, и томе сл.?

Да, наши млади вјерују у крњи Парламент, у тзв. правосудни систем, у све институције, нарочито у ректорат, и, дабоме, у стандардну петорку ДПС-а. Питање: да ли је могућ демонстрант у оваквој Црној Гори?!

Угледајмо се на ситуацију у Хамбургу. Демократија захтијева да се боримо за њу. Нема загарантоване демократије! Политика је мртва, демократија је осуђена на прогон по улицама многих европских градова, што само казује: живио демонстрант!

Постоји свакодневни ангажман, који се догађа како у посланичким кабинетима у крњем Парламенту, тако, ништа мање, и на улицама… Демонстрант је, заиста, потоње слободно, политичко биће! Угледајмо се на дух хамбуршких улица, данас…

Без непрестане борбе за демократију, немогуће је водити конкретну политику промјена. Демострант је промјена изнутра, као и глобална слика стања. Само још демострант може помирити разлику која постоји између политике и демократије. Није свака политика демократска, напротив. Али демократија мора имати политичко поријекло.

Пази овамо: и Европа изашла на улице, на потоњу слободну територију!

Црна Гора је од приватне државе постала – мрачна канцеларија… Кафка се бавио тајнама мрачних канцеларија до којих не води ни један ходник. Овдашња канцеларија (читај: Црна Гора), прерасла је у – комору!

Угледајмо се, данас, на ситуацију у Хамбургу. Јер, демократија има своју улицу и њен глас слободе. Улица има свој имунитет! Црногорци и Срби, погледајте како се руши глобални поредак у име универзалне демократије. Црногорци и Срби, пронађите у себи демостранта достојног да се избори за сопствену свободијаду! Доста са теоријама (и љевичари увидјели да су ништа до згубидани), пређимо на реални, животодајни ангажман. Допустимо да нас испровоцирају (позитивно и креативно) улице у Хамбургу које, данас, дјелују политички и самостално…

Демонстрант у ери постглобализма јесте представник потоњег слободног, политичког бића!

(Слобода за Чађа!)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: