Depersonalizacija

Piše: Mišo Vujović

„Ne brukajte Crnu Goru i njenu krhku demokratiju, kukala vi majka“, rasprčeno zapomaže Šok, braneći iz peta Gospodara.

Da ga pogrešno ne razumemo, Šok odavno nije u stanju ni sam sebe da šokira, on se samo bori protiv ovih sramotnika što sramoti izlažu Crnu Goru i to u trenutku kada je italijansko pravosuđe diglo ruke od vinovnika šverca duvanom preko Jadrana, na čelu sa Gospodarom, učesnikom svih afera – bivših i budućih.

Sad se brukamo sa nekim vilama i nekoliko stotina miliona dolara, gore–dole. Šta je to za državu u kojoj Forbs bogatstvo glavnog gazde – Gospodara procenjuje na 167 miliona?
To je zemlja bogatih gazda i ogoljenog naroda, reći će zlobnici. Ne, neće se dati narod u kome dominiraju tri kategorije: državni uposlenici, prkosni penzioneri, kao poslednji ešalon odbrane vlasti, te letargična omladina, preokupirana nekim egzitom u egzilu.

Većina se ponosi svojom istorijom, državom i slobodom, ali bi rado to osećanje u malom zavežljaju ponela na neko izvesnije mesto na Zapadu. Njima je preko glave afera. Pravih i fabrikovanih. A što se tiče sramoćenja države pred međunarodnom demokratskom zajednicom, mladi to posmatraju relaksiranije od starijih: još jedna afera sa nerešenim epilogom!

Glavni vinovnik afere U-džep-parivanje, Di Kej i sam je zabrinut što pojedinci iz Gospodarevog tima, „pucajući“ direktno na specijalnog tužioca Katnića, “kidaju nos Crnoj Gori”. Motivi U-džep-parivanja su poznati: jedni su davali da bi uzimali, drugi su primali da bi uzimali. U tom uzimanju su se braća sudarila na brvnu zbog skoka kamata na dobrovoljne priloge.

Davanje, samo po sebi, darodavcu omogućava mnoge transakcije van tokova sistema, do namirenja, podmirenja i ukrupnjenja ili umnoženja “poklonjene” sume.

Obračun zakrvljene đece preko ojađene majke u bolesničkoj postelji bez dilema razgolićuje obe strane u sukobu, ali najviše baca svetlo na celokupan ambijent i demokratski napredak najmlađe i najmanje članice NATO alijanse.

Gospodaru je do sada polazilo za rukom da u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, eliminišući poslovnu konkurenciju, bezbolno i transparentno na žrtvenik evroatlantskih integracija priloži po neku organizovanu kriminalnu grupu čiji pipci spajaju institucije i klasični ili modifikovani kriminalni milje.

Jedan od glavnih junaka, specijalni tužilac Milivoje Katnić, istorijski je sebe pozicionirao. Po sopstvenom priznanju, čovek je u permanentnom usponu ili napretku: “Svakim danom u svakom pogledu sve više napredujem.”
Strane mu nisu usporedbe sa Pontijem Pilatom, Markom Aurelijem, Tajnovidcem ili spasiteljem sa eksluzivnim zaslugama za sprečavanje haosa i krvoprolića u Crnoj Gori pre skoro tri godine, kada je “predupređen” takozvani državni udar, najgrotesknija sudsko-politička farsa od Bombaške afere 1907. godine na Cetinju.
Odanost specijalnog tužioca, oficijera Milivoja Katnića je nesporna. On je lojalan čovek, kao i svi egzekutori – do jednog trenutka, mada je svestan da, sa ovako širokom konfrontacijom, zbog nemoći da kontroliše alter ego lomeći sve u dokazivanju objektivnosti, prostor za prelet u neko novo jato gotovo i ne postoji.
Gospodar, u krajnjoj liniji, i ne računa mnogo na islužene kadrove čiji je zadatak da teškom mehanizacijom očiste sve prepreke sa puta kojim korača već tri decenije. Uspešno i berićetno, rekao bi prost narod.

Car je go – dajte košulju

Taj isti narod dobrim delom i ne želi da vidi carevo novo odelo, bez obzira što duhoviti Milan Knežević zapomaže: “Car je go – dajte košulju!”.

Ako Gospodar politički ne preživi Narod, pod uslovom da mu se dogodi Zadešavanje Naroda, ali i ako pretekne, bivši oficir KOS-a, Milivoje Katnić, sada specijalni tužilac na tajnom zadatku (tajnovidac), svakako će biti otpisan, bolje reći žrtvovan za podmladak koji već samouvereno maršira političkom scenom Crne Gore. Gospodareva strategija je jednostavna: Ja i mladi lavovi!

Na vanrednoj sednici Skupštine Crne Gore, povodom aktuelnih afera čiji se epicentar potresa nalazi ispod samog Gospodara, na prvu liniju fronta u urednom borbenom poretku uveden je ešalon mladih lavova, heterogenog sastava po obrazovanju, dijapazonu razmišljanja, ali sa jedinstvenim stavom da će “hrast koji se ovih dana ruši” poslužiti za nalaganje ognja pod Crnom Gorom i njenom državnošću: “Oko tog hrasta obavili su se cerovi, oko cerova jele, oko jela borovi, a taj hrast prkosno štrči u nebo!”.

Ko je Hrast, znamo. Ko će biti drvoseče, rešiće se van Skupštine ali i daleko od Crne Gore.

Nastupi tih mladih, inteligentnih ljudi, evidentno i obrazovanih ali bez ličnog integriteta, podsetili su na požrtvovanost posleratnih Skojevaca u isticanju lika i dela voljenog komandanta. Ponavljam, oni su mladi, lepi, obrazovani, retorični, dopadljivi… “Odani sili ali ne i pojedincu”, rekao bi za ulizice Meša Selimović.
Oni su nova snaga i nada čoveka čiji se presto žestoko uzdrmao.
Oni su njegova poslednja linija odbrane, novi manevar sa starom strategijom promene kursa za 180 stepeni.
“Ponosan sam što stojim rame uz rame sa predsjednikom.”. “Ponosna što je na našem čelu baš ON!”…

Mladi, razbarušeni poslanik Gospodara upoređuje sa Svetim Petrom Cetinjskim. Njegov kolega približnih godina, šef poslaničke grupe DPS-a, najavljuje opštu mobilizaciju za odbranu Gospodara, od prvog do poslednjeg člana vladajuće partije.

I da ne nabrajam i ne žigošem te mlade depersonalizovane ljude, čiji stavovi potvrđuju da je podaništvo odavno postalo nacionalna disciplina i dominanta kolektivnog karaktera, što je jedino i suvislo objašnjenje fenomena Gospodar.

Oni su sada njegovo novo lice ‒ bledi obrisi Gospodara u magli ili Gospodara u odlasku.