Depilacija karaktera

Piše: Mišo Vujović

Saopštavaju sinovi ocu da sva četvorica odlaze na gej paradu:
“E neće moći, jedan će vala ostati kući, da jebe oca”, besno će otac.
“Da jebe oca, jebi mi oca, oca mi očina – bila je vrsta zakletve.
Oca ti jebem – uvreda.
U Crnoj Gori majka je predstavljala svetinju i to poštovanje imalo je jednu vrstu sakralnosti te se ni u šali, a kamoli u psovkama, majka nije pominjala. Obično bi psovovali oca: oca ti nevaljaloga, pogan od pogani, oca ti u vrh vrha guzice …
Inače po svedočenju mnogih uključujući Vuka Karadžića, Ljubu Nenadovića, Milovana Đilasa, psovki u Crnoj Gori do dvadesetoga veka nije bilo. Sa novim vremenom i načinom komunikacije, humorom kao odgovorom na aktuelne događaje pomerene su mnoge granice sklonosti i opštenja. Događaji iz masnih viceva postaju deo svakodnevice. Nastranost se prihvata kao normalno ponašanje, čak široko rasprostranjena pojava, homoseksualci uticajni građani, gej lobi prečica do uspeha.

U nekim zemljama zastupljenost LDŽBT populacije u državnoj administraciji je nezaobilazna.
Naravno da je duh homoseksualizma i u to vreme bitisao skriven “u devet jama”, zbog surovosti sredine, što potvrđuje rasprostranjeni pojam jebiguz nekada široko ukorenjen u narodnim jeziku.

Fenomen te sredine je kratak put od negiranja do odobravanja, od žigosanja do obožavanja.
Prihvatanje ravnopravnosti homoseksualaca sa ostatkkom populacije proces je osvajanja kulture tvrdi Skot Lavli američki neprijatelj homoseksualaca broj jedan.

“Sve počinje tolerancijom. Homoseksualci uspevaju da naviknu društvo na visok nivo tolerantnosti, slede zahtevi za prihvatanjem to je ravnopravnost. Zatim ide priznanje koje podrazumeva promociju homoseksualizma, to jest svako mora uzeti učešća u gej kulturi i na kraju kazna! Svi koji se ne slažu sa gej kulturom biće kažnjeni. U SAD bilo koja kritika homoseksualaca već je krivično delo ”, tvrdi Skot Lajon, borac protiv sodomista i pedofila u ruskom filmu
“Sodom”.
Evolucija od protiv prirodnog bluda kažnjivig zakonim do ozakonjenja istopolnih brakova kretala se relativizacijom devijantnog ponašanja, ravnodušnošću da bi zaživela ako zatreba, zarad demokratskog napretka, i kao tradicionalni homoseksualizam nasleđen još od Rimljana…

Autentičnost je jedna od bitnih karakteristika samobitnosti.
A evo kako smo stigli do ovog visokog nivoa: Stradali su najpre brkovi i kapa sa četiri ocila. Žena je postala drugarica, otac klasni neprijatelj, komitet crkva, udba ispovedaonica.
Počelo je sa brijanjem popova, streljanjem Boga, šišanjem nacije, završiće se anestezijom pamćenja, eutanazijom duše, bezbolnom amputacijom morala, depilacijom karaktera.
Ubeđuju nas u hiljadugodišnju istoriju Crne Gore. Integrisali su Duklju i Zetu. Nemanjiće ne pominju, Balšiće prisvajaju, Crnojeviće otuđuju. Dokazuju da je crnogorska crkva imala autokefalnost, da je Srbija nasilno okupirala Crnu Goru, još samo, kako reče Zorka Crnogorka, “sutra će Šuković da dovede istoričara na javni servis da objasni da su Crnogorci bili pederi i pre Podgoričke skupštine”.
Ulična kolokvijalnost pod pederlukom podrazumeva egocentričnost, egoizam, uobraženost, nedruštvenost, isključivost, oholost…
U Americi većina ljudi se protivi nametanju gej kulture, ali isto tako ćuti zbog straha od odmazde moćnog homoseksualnog lobija.
U Crmoj Gori je evidentno – nesporno i dokazivo kontinuitet podaništva koji u potpunosti ruši slobodarski duh Crne Gore, nastale na suprotnim vrednostima od današnjih. Zakon o istopolnim brakovima samo je epizoda kontinuiranog nasilja nad bićem tradicionalnog morala i etičkim postulatima na kojima je počivala Crna Gora.
Zloduh totalitarizma oslepele vlasti opijene silom novca otelotvorava poruka da se rađa jedna nova ne prepoznatljiva Crna Gora.