Desanka Maksimović: O poreklu
Desanka Maksimović
Ja znam ko sam
po zvonu
što sa zadužbina nemanjićkih peva,
po jasnosti njegova glasa,
po tome što me od Studenice do Mileševa
pradedovi gledaju sa ikonostasa
i što svaki u ruci drži hram.
Ja imam
svetitelja za oca i deda,
imam svetitelja za kuma,
i na nebesima
sve Suhoj planini od gromada
preko Sitnice do Rasa i Huma
moja loza vlada.
Ja znam ko sam
i po mržnji besomučnoj
kojom me zlopakosni gone odvajkada,
znam po tome koliko sam Ugru
pred očima crn
i po tome koliki trn
u san Vizantiji moja moć zabada.
Ja znam ko sam
i po prijatelja svojih gospodstvu,
i po blagorodnosti njihova lika
i slavi im koplja i štita.
Sa svecima i kraljima ja sam u srodstvu,
o mom poreklu iz knjiga starostavnih
vladar na dalekom dvoru
i letopisac u manastiru čita.
„DEDA PO OCU MI JE PRIČAO DA SU NAŠI MAKSIMOVIĆI STARINOM IZ JEDNOG SELA U KUČIMA U KOJEM ŽIVE LJUDI TRI VJERE I TRI JEZIKA“ – DESANKA MAKSIMOVIĆ, u intervjuu za list „Mladost“, dat gl. uredniku g. Draganu Barjaktaroviću, početkom 80-tih godina prošlog vijeka.
ps: Po opisu to selo je čuvena istorijska FUNDINA.
Desanka je inace porijeklom iz Kuca ako niste znali !
Najljepša Desankina pjesma.
Premnogo je u nje lepih pesama da bi se jedna izdvojila.