Desanka Maksimović: U ropstvu
Desanka Maksimović
Nekad smo svi znali jasno,
od najnepismenijeg seljaka
pa do gospode i dece njine,
šta je rodoljubivo i časno,
i šta treba da čine
potomci negdanjih junaka.
Ne mogu da poznam narod
čije su pevali vrline
pesnici od Branka do sada.
Srpsko stado malo
sve do poslednjeg runa
razbilo se i ošugalo.
Postali smo zemlja
robova i potkazivača
i stokatnih zelenaša.
Pune su nam ulice sada
poštovanih zlikovaca,
a zatvori nevinih robijaša.
Na leđima kao da grbu
nosim od bola i stida,
i ulicama kad idem,
kao da mi blato baca
pogled oholih stranaca
u lice, i svakog dana
veo mi se po veo skida
sa rugoba naših rana.
Desanka Maksimović
Istorija se ponavlja.
Kazu ciklično i na sve višem nivou.
Kukala nam majka gdje stigosmo !
Mozda IPAK ima nade kad ih izbacuju
iz školske literature ?!
Redakciji, po ko zna koji put, hvala.
Postaje SVETIONIK protiv zaborava
i zračak svjetlosti u tmini dubokoj.
A sta , svi , mi kazemo na ove reci? Sta mi kazemo na govor upozorenja, prorocanski, govor naseg predsednika iz 2000-dite ? Mi nista , glasno, ne mozemo da kazemo, da se mirno okupimo i slozimo, jer nas BAGRA vodi-zamajava-laze. Njihove medije nas izludjuju. Njihovi novinari, njihovi pisci, njihovi „umetnici“, jednom recju njihovi zamagjlivaci- bacaci prasine u oci nam ne dozvoljavaju da se stane na put moralnih vrednosti. Imamo mi , i sada, nase pesnicke gromade( Moja braca, Crna Goro Crna li si). Z Z Z je spas.
šta bi tek danas stvarali Desanka, Živko, Dis, Nušić i ostali Divovi našeg PravoSlava … zato ih glavni „junaci“ i brišu iz obrazovanja i sećanja, da ih zamene i postanu naša elita…
U pravu ste.