Deutschlandfunk: Crna Gora posle izbora – sad je neophodna odlučnost EU
1 min read
Milo Đukanović
Demokratija u Crnoj Gori je do sada bila prazna reč: Milo Đukanović se više od tri decenije svojski trudio da to tako bude, iako ova bivša jugoslovenska republika ima odavno sve prerogative zapadne demokratije: ustav, izabranu vladu, predsednika i partije koje ne zastupaju isključivo interese etničkih grupa, što je na Balkanu endemski izuzetak.
Za NATO je to već bilo dovoljno da Crnu Goru primi u članstvo, a za EU da 5 godina pre toga, 2012, da započne pristupne pregovore. Nikog nije interesovalo kako to Đukanovićeva partija DPS od 1990 uvek dobija sve predsedničke i parlamentarne izbore.
To se promenilo tek u prošlu nedelju pobedom na parlamentarnim izborima opozicionog saveza široke orijentacije: od prosrbskih (time i proruskih) do reformističkih i liberalnih gledišta. Uprkos svim razlikama ova Alijansa je garantovala da će Crna Gora ostati u NATO i na liniji EU. U parlamentu od 81 trenutno raspolažu sa 41 mandata, većina koja je više nego knap.
Vrlo kasno u izbornoj noći je Milo Đukanović izgovorio da će prihvatiti svaku demokratsku odluku. Sredinom nedelje je uspeo da izusti i da je razmaženi DPS izgubio izbore. Predsednik je natuknuo i da ne bi bio ni iznenađen ako pobednici na izborima ne bi uspeli da sastave vladu. Posle konstituisanja novog parlamenta za taj posao su predviđena tri meseca.
Predsednik Đukanović ima iskustva u novim ulogama
Predsednik Đukanović ima puno više vremena i moga bi da se oseća sigurnim: njegov mandat traje do 2023. Jeste da ga je opozicija pozvala da podnese ostavku, ali skoro niko ko ga poznaje ne bi na tu opciju u opkladi uložio ni centa. Veća verovatnoća postoji da će se on brzo snaći u novoj situaciji, jer sa novim situacijama i ulogama ima itekako puno iskustva: puno više od i jednog drugog političara na Balkanu, čak i u Evropi.
Đukanović je nekad bio kadar Komunističke Partije Jugoslavije. A potom najmlađi premijer Evrope. Prvo je bio saveznik Slobodana Miloševića i podržavao je njegovu ratnu politiku. U to doba je Crna Gora bila pozadinska teritorija za osvajanje Hrvatske, za šta se Đukanović kasnije izvinio. 1997 je raskinuo sa Beogradom a Crna Gora je postala sigurna luka za srbske opozcionare. Uspeo je da svoju zemlju drži van rata na Kosovu. Za EU i USA je u to doba bio dobrodošao saveznik. 2006 je Crna Gora proglasila nezavisnost.
Ali već od ranih 90-tih godina prošlog veka je Milo Đukanović sa svojim pajtašima imao i druge ciljeve: embargo protiv Jugoslavije nije iskoristi samo da švercuje na veliko cigarete, o čemu je već naširoko pisano. Ne, švercovao je bukvalno sve: oružje, naftu, luksuznu robu. Tranzitna linija Italija-Crna Gora je nekoliko familija u Podgorici učinila enormno bogatim. A kasniji mega-izvor bogaćenja mu je bila privatizacija državnih preduzeća.
Državni organi Crne Gore u rukama Đukanovićevih pajtaša
I policija, i pravosuđe, i lokalni organi uprave: svuda su se ugnezdili Đukanovićevi pajtaši. Zato DPS nije morao da se bavi otvorenom krađom izbora. Bilo je dovoljno da pripadnike određenih profesionalnih grupa -poput policajaca i njihovih familija- kao i određenih etničkih manjina DPS “inspiriše da pravilno glasaju”.
Uprkos upadivo skromnoj plati, svejedno jel premijera jel predsednika, je Đukanović teški milioner, vlasnik gomile firmi: što direktno, što preko kumova i članova familije. 1990-tih godina su borci protiv mafije u Italiji sminili njegove i danas interesantne razgovore: sa kim je i kako pravio pare.
U EU papirima je Crna Gora redovno opisivana kao država u kojoj postoje jake “neformalne strukture” i “odnosi zavisnosti”. Protiv njih nova vlada sada mora da se izbori. A i protiv predsednika partije i države koji je do sada uspeo i teže stvari da prevali preko leđa od prvih pupoljaka istinske i prave demokratije. Samo jedan glas više: to bi i u najsnažnijim demokratijama bio riziko za svaku vladu, a na Balkanu je to prosto izazov.
Upravo zbog toga novoj vlasti treba odlučna pomoć EU. Evropske Unije koja mora da ima pravu strategiju za Jugoistočnu Evropu i Crnu Goru. Što podrazumeva kontinuiranu pažnju i odlučnost da istraje na realizaciji zahteva, a ne da se -kao do sada- zadovoljava izglasavanjem zakona i zatvaranjem očiju na to što se ne implementiraju.
Autor: Gerwald Herter
Prevod: Mirko Vuletić
Izvor: Deutschlandfunk
Pročitajte JOŠ:
Na pruženu ruku podrške se ne pljuje. Naprotiv kaže se hvala! Očekujem da to i vi uradite, inače ili ste glupan ili bot.
Da nije bilo podrške njemačkih političkih krugova ni sad ne bi uspjeli da razvlastimo diktatora. Hvala Njemačka!
Koju nemacku podrsku ti sanjas ?.
Nisu vam svabe uopste pomogli njima je svejedno dal na Balkanu postoji jedna ili dve crne rupe ( Kosovo i Crna Gora ) !!!.
Da nisi ti neki hrvatski bot ?.
Čovjek je u pravu, ovaj put BND mu je zabio glogov kolac.
Niko njemu sa strane nije zabio glogov kolac! To je odlučujuće uradio narod sa Đedom i ostalim našim Vladikama, inspirisan litijama i duhom sabornosti koji se projavio na njima. Ta energija je izazvala onakav odgovor naroda i zbrisala diktatorski režim, pa ne bi trebalo mistifikovati stvari i davati nezasluženo zahvalnost nekim uticajima sa strane koji nijesu presudno doprinijeli izbornom rezultatu. Više su te snage ovaj put ostale neutralne nego što su pomogle svrgavanju diktatora, ali i to je u odnosu na njihovu raniju podršku koju su uvijek davale režimu značilo dosta za opoziciju, i hvala im na tome. Ali ipak treba pravilno posmatrati stvari i istaći odlučujuću ulogu naše crkve, naših Vladika i energije vjerujućeg naroda proistekle iz blagoslovom Svetog Vasilija vođenih litija, što se u krajnjem reflektovalo i na opozicione snage i njihovu ozbiljnost i odlučnost tokom izbornog procesa i nakon izbornog dana. Ukratko, da se narod nije skoro plebisticarno digao da ruši režim, uzalud bi bilo sve ostalo.
Milo,ako hoćeš da spasiš što se spasiti može,iskoristi ove hrvate koji će ti doći danas da te nauče reči pesme danke deutcshland ili spevaj novu dok nije kasno,ima još jedna mogućnost,a to je da se na vreme pokaješ i krstiš ti znaš kod koga i znaš gde,samo je pitanje vremena,lepo ti kažem dok ne bude kasno,nemoj posle da bude nisam znao,što mi niste rekli.
sve ste vi to znali evo 30 godina . vidim da ste i vi iznenadjeni sto je izgubio jer je dostina od vas ima debeo kolac , izato bi bilo dobro da eu odmah reaguje prizna odmah novu vlast zabrani djukanovicu da opstruira neredima da se sastavi nova vlada . sva evropa zna da je milo lopov i kriminalac da je povezan bio ili je jos sa talijanskom mafijom pa sa bosanskom radoncicima izetbegovicem , hrvatsom mafijom preko milanovica . plenkovica albanskom preko rame zajedno snjim srbijanskom preko vucica skosovskom mafijom preko tacija i haradinaja i preko gruevskog iz makedonije koji je proslost .