Dević: Neće da može, ukoliko pretendujemo na opstanak kao narod i država
Nemanja Dević
Pipe: Nemanja Dević
Žrtve genocida nad srpskim narodom u NDH u Drugom svetskom ratu, jedinim istinskim genocidom na Balkanu u 20. veku, mi nismo popisali.
Ne zato što su nam branile Švabe, već zato što mi to nismo želeli.
Imali smo preča posla.
I danas najgrlatiji sr(e)b(r)oljubi lamentiraju nad kukavnim srpstvom ugašenim, a da nikad nisu seli sa starcima iz svog sela pa da bar pretresu šta im se u rodnom mestu desilo.
I 44 godine posle Tita naše vlade i mi sami nismo otvorili dosijea i grobnice i iskopali žrtve komunizma koje često oplakujemo krokodilskim suzama.
U Bratuncu mi nismo izgradili memorijalni centar svojim žrtvama, a načelnika opštine koji je započeo da zida crkvu sećanja na žrtve skinuli su neki „naši“, uz muslimanske glasove.
I mi smo, samo mi, odgovorni što naša mesta stradanja nisu postala naša svetilišta, i što najstradalnije srpsko selo Prebilovci ne posećuju školske ekskurzije pre nego što se vinu u beli svet.
Što se najznačajnija istraživanja iz istorije štampaju u tiražu od 500 primeraka, jer nema ko da ih čita.
Što u Donjoj Gradini, najvećem stratištu Jasenovca, koje se nalazi na teritoriji Republike Srpske, nije nastao srpski Jad Vašem.
Što su nam jednom u godini, o godišnjicama, puna usta priče o nevino prolivenoj srpskoj krvi, a što smo dozvolili da jednom od možda četiri ili pet mladih srpskih stručnjaka koji su proučili Jasenovac u muzejskoj ustanovi u kojoj je radio ne produže ugovor, jer nije pristao da bude partijski potrčko.
Kad saberete sve to i vidite takvo odsustvo samopoštovanja, odsustvo strategije, pa čak i odsustvo osnovnog morala, ne treba da čudi da se dešava to da nas naši neprijatelji tako lako osude i žigošu.
Mi smo pomislili da je dovoljno da pravda bude na našoj strani, i sve svoje nacionalne akademije pretvorili u puku estradu.
Neće da može, ukoliko pretendujemo na opstanak kao narod i država.
Ali u svemu ovome ima i nešto dobro: što na kraju ipak nešto i zavisi od nas. Sve se radom da ispraviti i promeniti, no mora da se zasuču rukavi i radi krvnički, bez foliranja.
I što stvarno može da nam bude bolje ako jednog dana slučajno odlučimo da budemo odgovorniji i bolji.
Izvor: Nemanja Dević – Fejsbuk stranica
Draga Nemanja, Vasa pojava na Nasen
Naucnom Nebu, je za mene velika
RADOST I NADA.
Sa. Vama je VEC pocelo to Nase
BOLJE SUTRA.
Hvala i pozdravi uz. duboko postovanje.
Moral je „nadnaravna“ kategorija, ne postoji „privremeni“ moral kao vodvilj za bolje „sutra“.
Visoko moralana individua prosto ne pristaje na površnost već pravdu reguliše mimo „mejlova“ i „demokratskih“ prepiski..
Teletabisa, debilane i urbanih turbana će uvek biti, ako ništa ono zbog puke reprodukcije😂
Hoće li biti Rezolucije o Jasenovcu u Srpskom parlamentu ?
Imao sam sreću da upoznam ovog divnog momka. Od tada ga zovem brate. Jedan od rijetkih istinskih Srpskih patriota sa akademskim znanjem! Predvodnik novog talasa mladih Srpskih istoricara koji će nadam se svojom energijom preokrenuti stvari na bolje.
Sve najbolje imenjače i veliki pozdrav iz Chikaga.
Upravo tako. Ali tako je kad Srbijom vladaju lažne patriote.
Tito nam nije ni dao da znamo šta su četnici radili po Srbiji i Dalmaciji (uglavnom Srbima). Za ta zverstva nisam učio u školi, nego slušao od potomaka. Vi Deviću ne možete ni recept za palačinke da napišete bez kuknjave o njima. Dokle više pobogu? Imamo danas preča posla od revizije istorije.
PRECIH POSLOVA NEMA !
A i svi drugi, ma koliko bili „preci“,
Ce se bolje odraditi kad postavimo
Zdrave temelje:
KO SMO I KAKVI SMO.
To bez istine i istorije ne ide.