IN4S

IN4S portal

Devizne rezerve Srbije 12,79 milijardi evra na kraju aprila

1 min read

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije iznosile su na kraju aprila 12,79 milijardi evra, i niže su za 321,7 miliona evra u odnosu na kraj prethodnog meseca, saopštila je NBS.

Deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 154 odsto i više od pet meseci uvoza robe i usluga, što je gotovo dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.

Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovama) na kraju aprila su iznosile 10,67 milijardi evra.

Bruto devizne rezerve su u proteklih 12 meseci povećane za 1,45 milijardi evra i to u periodu kada se država neto razdužila po osnovu deviznih kredita i deviznih hartija od vrednosti za 959,4 miliona evra, ističu iz NBS.

Povećanje bruto deviznih rezervi je u proteklih godinu dana je najvećim delom ostvareno po osnovu intervencija NBS na domaćem deviznom tržištu neto kupovinom deviza u iznosu od 2,11 milijardi evra, što je najzdraviji način povećanja rezervi.

Neto smanjenje aprilskog nivoa deviznih rezervi u odnosu na mart ostvareno je u najvećoj meri po osnovu aktivnosti NBS preduzetih u cilju očuvanja relativne stabilnosti na domaćem deviznom tržištu i podrške likvidnosti bankarskom sektoru u ambijentu krize izazvane virusom kovid-19.

Ukupan efekat tih aktivnosti je 443 miliona evra, od čega se na spot transakcije odnosi 395 miliona evra, dok se na svop transakcije odnosi 48 miliona evra, precizira centralna banka.

Neto prilivi u devizne rezerve tokom aprila po osnovu efikasnog upravljanja deviznim rezervama, donacija, devizne obavezne rezerve usled uobičajenih aktivnosti banaka i drugim osnovama iznosili su ukupno 96,4 miliona evra, uz pozitivan neto tržišni efekat od 175,6 miliona evra, i bili su više nego dovoljni da pokriju ostale neto odlive iz deviznih rezervi po drugim osnovima (ukupno 150,7 miliona evra).

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u aprilu iznosio je 524,7 miliona evra i bio je za 250,3 miliona evra manji nego u prethodnom mesecu.

U prva četiri meseca ove godine u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 2,40 milijardi evra, prenosi Tanjug.

Dinar je u aprilu nominalno oslabio za 0,1 odsto, a od početka ove godine vrednost dinara je gotovo nepromenjena u odnosu na evro. Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u aprilu neto prodala 440 miliona evra, a od početka godine je neto prodala 625 miliona evra.

Pročitajte JOŠ:

Država bi mogla da poveća vlasnički udeo u „Er Srbiji”

Podjelite tekst putem:

15 thoughts on “Devizne rezerve Srbije 12,79 milijardi evra na kraju aprila

  1. @Dejan
    Prosečna plata se ne povećava kursnom politikom, nego povećanom proizvodnjom. Glavni pokretač proizvodnje jeste izvoz. Da bi izvozio moraš biti konkurentan i sa cenom. Sadašnji kurs otežava izvoz, povećanje proizvodnje i samim tim plata. Inflacija nije zlo, mada razumem zašto tako razmišljaš, ali nemoj slušati ministra koji se hvali suficitom u budžetu. Drugim rečima, oni ne znaju kako se upotrebljava novac koji su skupili smanjenjem penzija, naplatom akciza koje su najviše u regionu, sa ubiranje poreza pre nego što se naplati prodat proizvod. Da li si skoro čuo ministra da priča o problemu unutrašnjeg duga? Nisi i nećeš. Prevarant.

  2. BAŠ KOGA BRIGA KOJE POGODNOSTI DRŽAVA DAJE AKO SU LJUDI ZAPOSLENI I IMAJU PRIMANJA,A NJIH JE SVAKIM DANOM SVE VIŠE! TEŠKO JE PRIVUĆI INVESTITORE DA ULAŽU ,SAMO PRIMAMLJIVIM PONUDAMA MOŽE DA SE USPE POGOTOVO NA BALKANU A TO SE NA DUŽE STAZE ISPLATI! RAZVIJANJE IT SEKTORA JE PUN POGODAK KOJI JE ČAK I ZA VREME KORONE BIO NEZAUSTAVLJIV! MNOGE STVARI SU REŠENE KAO ŠTO JE SMEDEREVO-ŽELEZARA KOJU JE SRBIJA MORALA DA FINANSIRA IZ BUDŽETA! IMA JOŠ PUNO DA SE RADI ALI NAPREDAK JE VIDLJIV! SLAŽEM SE DEJANOM,SVE JE TAČNO!

    8
    1
  3. Devizne rezerve Srbije 2000. su bile ispod 2 mlrd. Godine 2012. 12 mlrd. Za poslednjih osam godina povećane su za 700 miliona. Napredno, nema šta…A evo i jedan primer koji objašnjava stanje.
    Za otvaranje fabrike čokolade u Novom Sadu vlast u Srbiji daje subvenciju, podsticaj u iznosu od 12 miliona evra. Prema najavama biće zaposleno 100 radnika. Neka im plata bude 500 evra, a biti neće, to znači da će poslodavac 20 godina isplaćivati zarade radnicima od novca koje je Srbija dala kao podsticaj. Dala Švajcarcima! Ne Srbima, Švajcarcima.

    9
    9
    1. Tako mali đokica zamišlja ekonomiju. Bitno je koliko će fabrika para da generiše u privredi ( nabavlja dinare, troši struju, plaća putarne, ima lokalne dobavljače…), a ne samo koliko radnika ima. Imaš fabrike u Kini bez i jednog radnika.

      12
      3
        1. To ti je ostalo od marksizma da veruješ da višak vrednosti stvara vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju. Tržište i brend stvara višak, a sredstva možeš i na kredit da uzmeš. Naravno da bi svako normalan voleo da je Samsung srpska fabrika, ali nije. Jedna Nemačka više ne pravi mobilne teledone, a ne mi da se guramo sa ajkulama. Treba u lancu ishrane biti što više gore i to je to.

          1. Ne zanima mene marksizam, nego zašto Srbija nema razvojnu banku? Ako Švajcarci hoće da otvore fabriku u Srbiji, odlično! Ako su im potrebna sredstva u vidu kredita – nema problema. Tu je Razvojna banka sa stimulativnih kamatama. Izvolite.
            p.s. Fiat je u Srbiji zaustavio proizvodnju pre marta jer su glavni dobavljači iz Kine. Fabrika u Novom Sadu se neće oslanjati na srpski kakao. Lešnici će biti iz Turske, a ni za mleko nisam siguran. Toliko od malog Đokice. Svako dobro!

            5
            6
    2. Nema tu ništa „napredno“. Kad su došli na vlast u 2012, rezerve se bile oko 11 milijardi. Od tad su bile u blagom padu sve do prošle godine, kad su uglavnom prodajom obveznica (zaduživanjem) povećane na preko 13 milijardi, što je sad uprkos novim emisijama obveznica palo na ispod 13 miliona.

      1. Vlado nisam tebe ispravio za dug već Rijeku taru planinu. Rekao je više za 1.1 mlrd. Nije tačno da je uvećan sad dug od 2012. Jednostavno . Plate su veće kao fakt. Lično imam platne liste u zadnjih 20 godina. Čim ti kažeš bot odmah mi je jasno da nikakav argument ne važi. BDP 2012 je bio 43 mlrd a 2019 56 mlrd Svetska banka izvor. Ogroman skok. Zato je pao dug,isti nominalno manji procentualno. Rijeka Tara planina,nisu tačni navodi koje si napisao. Šta računaš od 2000 kad je baza bila niska. 2012 je bio minus 1.5 2019 je 4,2% plus. Rasta je bilo do 2006 jer se prodavale firme i dizali krediti. Inflacija kod Tadića je bila 8-11% godišnje a zadnjih par godina oko 2.5% Briga me šta misle izvoznici Il uvoznici. Kako Bosna ima kurs 25godina. To ih i drži. Nama pričaju priča. Ukratko,inflacija mala,plate sa 385 e otišle na 505 e,kurs nije skočio 7 godina. Otvoreni auto-putevi,firme,renoviraju se i grade pruge,bolnice,lekari dobijaju specijalizacije ponovo. Oči imam a briga me onda za ministra.

        1. Malo su ti jači „argumenti“, od „85% duga“ do „rasta“ DBPa. Svetska banka daje DBP Srbije 51 milijardu dolara za 2018:
          https://data.worldbank.org/indicator/NY.GDP.MKTP.CD?locations=RS
          i 51,5 za 2019:
          https://www.worldbank.org/en/country/serbia/overview
          I to je naduvano, jer se ne bazira na povećanoj proizvodnji, nego na ulaganjima u neproizvodu infrastrukturu, kao što su putevi i Beogradi pod vodom. Ta ulaganja su mahom iz kredita, koji se ne prikazuju kao takvi itd itsl i eto ti Vučićevog ekonomskog „čuda“. Nije čudo što se zadužuje na sve strane, to mu jedino ostaje pošto je privreda još više uništena nego što je bila za vreme žutih, kao i što je Kosmet mnogo manje srpski nego što je bio u njihovo vreme. Bankarski sektor je potpuno u stranim rukama itd. Što se tiče kursa, Tara je potpuno u pravu. Precenjeni kurs dinara koji AV održava pomaže uvoznicima, a odmaže izvoznicima, dakle ekonomiji Srbije. To su osnovne stvari…

          1. Argumenti su ključni i bitni a činjenice vidljive golim okom predlažeš. Priznajem slučajnu grešku nije 56 mlrd već 50,6 mlrd. Bitno jest. Beograd na vodi je prelep u svakom pogledu. Teza da auto-putevi nisu produktivni Il nebitni i prećutkivanje kursa,inflacije,plate jasno govore kažem o ostrašćenosti. Bitno tumačenje izvoznika. Valjda evro treba biti 1000 din s plata 5 evra da bi vi koji možda od preko imate dotacije mogli da 100e da izigravate tajkune i Baje dok narod crkava. Dakle,meni bitno plata,evro,cene,dug države i infrastruktura. Sve je bolje ili isto kao pre. Meni dosta. A ti čekaj Dinkića i 1000e

    3. Nije tačno.devizne rezerve NBS su na dan 31.12.2012 bile 10.9 mlrd. A dug 25.5 mlrd ukupni države i stanovništa. Učešće duga u BDP 2012 je bilo 85% a sad 50% mada će skočiti zbog pandemije ali to nema veze sa ovim. Evro za vreme Borisa Tadića je išao od 77 do 122 dinara,godinama stoji od 110 do 118 tj 118 više od godine. Plate su veće realno. Fiat je doveo Tadić ne pitajući za cenu da radikali ne pobede. 10 godina je oslobodio Fiat da ne plati ni dinar poreza i doprinosa za hiljade radnika. Ostale pogodnosti su tajna po ugovoru.dao je pups 60% prosečnu penziju demagoški i uništio penzioni fond. U Srbiji baš ide lešnik a i mleko. Savet. Batali ostrašćenosti, ekonomski Srbija pod Vučićem napreduje. Činjenica

      13
      2
      1. Šta nije tačno? Ti kažeš 10.9, ja oko 11. Nije istina da je dug u DBP ikad bio i blizu 85%. Kad je AV došao na vlast, 2012., bio je 53%, da bi pod Vučićem otišao na 70%. Snižen je uglavnom veštački, manipulacijama sa obračunom DBP, ali sad će i sa tim manipulacijama da ode sa 52% na 60%. Koliko su plate „veće“, reći će ti obični ljudi. Vidim s koje strane duvaš, za sve su naravno krivi žuti, prva tačka u botovskom priručniku AV…

        1
        1
      2. @ Dejan
        Napreduje. Sa duplo manjom stopom godišnjeg rasta BDP-a. Prosečna godišnja stopa rasta BDP-a u Srbiji u periodu od 2000-2012. iznosila je 4.6%. Od 2012 do 2019. 2.4%. Što se tiče kursa dinara, raspitaj se malo šta o njemu misle izvoznici, a šta oni koji žive od uvoza robe. Ja ću i dalje biti ostrašćeni a ti nastavi da imaš razumevanje za činjenicu da je ministar finansija Srbije dokazani prevarant.

        1
        1

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net