ДФ: Миливоје, ђе су паре Саше Синђелића – дјевојачко Катнић?

Након што је Предсједништво ДФ-а у протекле двије недјеље Миливоју Катнићу поставило двадесет питања а није добило ниједан одговор, данас му постављамо једно једино викенд питање: „Ђе су паре Миливоје?“, реаговали су из Предсједништва Демократског фронта.

Остатак саопштења преносимо интегрално.

Наиме, судећи по записнику о одузетим стварима од Катнићевог свједока сарадника, у Црну Гору су са Синђом пристигли штитници за међуножје, бодљикава жица, кармин за усне, електро шокер у облику лака за нокте, црна застава са главом вука, експрес лонац за терористе, једино нигдје нема 125.500 евра са којима се финансирало највеће планирано крвопролиће у историји Црне Горе. Према нашим поузданим информацијама овај новац је од службеника БИА уредно предат Миливоју Катнићу кад је владиним авионом дошао за његовог старог колегу Синђу.

Годину дана касније, у јеку судског процеса вијека, сазнајемо од Вишег суда и СДТ-а да се новац којим је планиран тзв. државни удар не налази у доказним списима. Тако данас имамо двије непобитне чињенице, у списима доказа нема оружја којим је требало да се изведе државни удар, нити има новца којим је плаћана куповина оружја и остала терористичка опрема у виду дронова, кармина за усне и упаљача са грбом вука. Имајући у виду да је Саша Синђелић (дјевојачко Катнић) на посљедњем рочишту изјавио да њему новац никад није враћен, и да се он налази у суду, а Виши суд јуче потврдио да новца нема у доказним списима, принуђени смо да поново питамо: „Ђе су паре Миливоје?“

Предсједништво ДФ-а отворено сумња да је ових 125.500 евра узео Миливоје Катнић као награду за најглупљу монтажу државног удара у историји човјечанства. Зато нас и не чуди од чега је преко ноћи на хацијенди Циска Кида у Новом селу никла кована ограда на којој би му позавидио и архитекта Кинеског зида. Имајући у виду да се кована ограда до „државног удара“ ограда зидала као Скадар на Бојани, закључујемо да је после октобра 2016. умјесто младе Гојковице, у калупе ограде узидана Синђина уштеђевина од заједничког бизниса продаје мајица на Бубањ потоку са нашим другом Едијем. Наши инсајдери из Тужилаштва су нам потврдили да су тих недјеља убрзаног неимарства из канцеларије специјалног државног тужиоца константно одзвањали тактови пјесме „Ој војводо Синђелићу“, и то у извођењу Радише Урошевића. Случајно или не, сигурно неће процјењивати давно ишчезли Ивица Станковић.

Само у оваквом Апсурдистану, у судници Сузане Мугоше, по оптужници Миливоја Катнића, може се судити за државни удар у којем се међу доказима не налазе оружје и новац. Али зато имамо сигурно „Еди је рекао“, а од прије неколико дана и потврду да је 125.500 евра испарило у ваздушном простору између Србије и Црне Горе, и да су од свих доказа остале двије часне ријечи: Миливоја Катнића и Саше Синђелића. Премало за право, превише за психијатрију. Зато смо спремни да Миливоју Катнићу опростимо што није одговорио на наших двадесет питања, и све припишемо афентивном надражају, ако одговори на само једно питање: „Ђе су паре Миливоје?“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: